18. jun 2024.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić danas je primio u posetu učesnike „Pupin Fellowship“ programa, koji svake godine pohađa 15 studenata međunarodnih odnosa i političkih nauka iz Srbije i SAD.

2.04.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je na Kapitol hilu sa kongresmenom Džimom Kostom, članom Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa.

Među glavnim bilateralnim temama susreta bila je privredna saradnja, sa posebnim akcentom na mogućnostima za zajednički rad na širenju sistema energetske infrastrukture u Srbiji, kao i na aktuelnim infrastrukturnim investicijama i projektima.

S tim u vezi, ambasador Đurić izvestio je kongresmena Kostu o napredovanju radova na projektu Moravskog koridora, koji američka kompanija „Behtel“ gradi u konzorcijumu sa turskom „Enkom“, istakavši njegov značaj kao prvog digitalnog koridora u našoj zemlji.

„Moravski koridor predstavlja novu razvojnu šansu za domaću privredu, industriju i turizam. Njegova izgradnja u znatnoj meri doprineće napretku i na lokalnom nivou, jer će se za opštine koje se nalaze na njegovoj trasi i tamošnje stanovništvo otvoriti brojne mogućnosti“, podvukao je Đurić.

Sagovornici su iskoristili susret da razmotre i aktuelnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana, kao i najvažnija međunarodna pitanja, konstatujući da je pronalazak mirnog rešenja za ukrajinsku krizu od najveće hitnosti.

1.04.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić sastao se sa kongresmenom Natanijelom Moranom, članom Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Ambasador Đurić preneo je kongresmenu Moranu čestitke državnog rukovodstva Srbije povodom prvog izbora na mesto predstavnika u Kongresu SAD, izrazivši uverenje da će njegov angažman u okviru kongresnog spoljnopolitičkog odbora doprineti još intenzivnijem razvoju srpsko-američkih odnosa, posebno u kontekstu budućih razgovora u okviru strateškog dijaloga Srbije i SAD.

Govoreći o bilateralnim odnosima, ambasador Đurić ocenio je da poslednjih godina važan stub saradnje Srbije i SAD postala ekonomska saradnja, za šta je dokaz i nedavna trgovinska misija 16 američkih kompanija u Srbiji.

Đurić je, takođe, obavestio Morana o ishodu ohridske runde dijaloga između Beograda i Prištine, i naglasio da je naš tim, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pristupio razgovorima odgovorno i ozbiljno, uz spremnost na svaku vrstu dogovora, ali i neodstupanje od zaštite interesa naše zemlje i prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji kao prioritetima.

Tokom susreta, razgovaralo se i o planovima za dalje jačanje srpsko-američkih kongresnih veza, zatim o „Otvorenom Balkanu“ kao inovativnom modelu regionalnog povezivanja, kao i o drugim regionalnim i međunarodnim pitanjima.

26.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić bio je jedan od govornika na Evropskoj konferenciji održanoj na Univerzitetu Harvard.

Obrativši se u okviru panel diskusije „Sadašnje stanje i budućnost proširenja EU: Balkan kao nova međa?“, ambasador Đurić je izlaganje započeo ukazivanjem na svojevrstan paradoks u samom nazivu panela, imajući u vidu da je i sam pojam Evropa nastao na Balkanskom poluostrvu, te istakao snažno opredeljenje Srbije za jačanje poverenja, saradnje i prijateljstva među zemljama regiona, u čemu naša zemlja igra aktivnu ulogu.

Najvidljiviji primer pozitivnog doprinosa naše zemlje novom jedinstvu na Zapadnom Balkanu, kako je rekao, jeste inicijativa „Otvoreni Balkan“ koja ima za cilj upravo uklanjanje međa, ekonomsko približavanje i omogućavanje slobodnog protoka ljudi, roba i usluga.

„Zajedništvo regiona, oličeno u „Otvorenom Balkanu“ kao idejnoj zamisli predsednika Aleksandra Vučića i lidera Severne Makedonije i Albanije, dokaz je da takav nadnacionalni pristup jača političku i ekonomsku poziciju čitavog regiona u očima Evropske unije, a samim tim donosi i veći priliv stranih investicija od kojih svi uključeni akteri mogu da imaju višestruke koristi“, istakao je Đurić.

On se osvrnuo i na dug put koji je Srbija prešla u procesu evropskih integracija, naglasivši da naša zemlja poštuje podršku Evropske unije, a posebno činjenicu da najviše investitora u Srbiji dolazi upravo iz Evropske unije.

„Promene i modernizacija koje je naša zemlja dosad sprovela i koje nastavlja da uspešno sprovodi u oblasti ekonomije, fiskalne politike, pravosuđa, javne uprave, infrastrukture i energetike već godinama unazad afirmisane su od strane vodećih evropskih i svetskih institucija“, ukazao je Đurić.

Dodao je i da mi time pokazujemo da, iako smo mala balkanska zemlja, težimo ka tome da očuvamo svoju ulogu najveće regionalne ekonomije i najvećeg investicionog tržišta za evropske, američke i svetske kompanije.

„Srbija je kroz deceniju najpre kriznog, a zatim i razvojnog menadžmenta pod rukovodstvom predsednika Vučića prerasla iz predmeta međunarodne politike u njenog činioca. I to onog koji odgovornošću i primerom vuče napred“, zaključio je Đurić.

Na marginama Konferencije, ambasador Đurić susreo se, između ostalih, i sa Enrikoom Letom, predsednikom Instituta „Žak Delor“ iz Pariza, kao i sa Setijem Vorenom, direktorom Instituta za politiku pri Univerzitetu Harvard, sa kojim je razgovarao o perspektivama institucionalnog povezivanja naših obrazovnih ustanova koje bi omogućile nove prilike za studente i nastavno osoblje u Srbiji i Americi.

Učesnici Konferencije bili su i Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore, bivši premijeri Belgije, Ukrajine i Tunisa, zatim Ivan Brkljač, savetnik za migracije predsednice Vlade Republike Srbije, Ana Novosad, bivša ministarka prosvete i nauke Ukrajine, Danijela Švarcer, izvršna direktorka organizacije „Otvoreno društvo – Evropa i Centralna Azija“, kao i mnogi eminentni profesori i saradnici Univerziteta Harvard.

Konferencija pod nazivom „Evropa na prvoj liniji fronta – kontinent u borbi za relevantnost, jedinstvo i vrednost“ održava se deveti put u organizaciji Evropskog kluba studenata Fakulteta za javnu upravu, Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta Harvard u Kembridžu, u državi Masačusets.

11.03.2023.

Svečanom ceremonijom u novoj zgradi Ambasade Srbije u SAD zaključen je Sporazum između Republike Srbije i Antigve i Barbude o uzajamnom ukidanju viza.

U ime Vlade Republike Srbije, Sporazum je potpisao Marko Đurić, ambasador Republike Srbije u Antigvi i Barbudi sa sedištem u Vašingtonu, dok je u ime Vlade Antigve i Barbude potpisnik bio ambasador Antigve i Barbude u SAD ser Ronald Sanders.

“Danas su Srbija i Antigva i Barbuda napravile još jedan veliki korak u jačanju prijateljstva i saradnje između naših naroda. U čast mi je što sam, kao prvi nerezidentni ambasador Srbije u ovoj karipskoj zemlji, potpisao Sporazum kojim ćemo doprineti još snažnijem zbližavanju i ekonomskom povezivanju naših građana, kao i efikasnijoj kulturnoj i akademskoj razmeni, poput one u okviru programa “Svet u Srbiji”, izjavio je Đurić.

Sporazumom o uzajamnom ukidanju viza državljanima Srbije omogućen je slobodan ulazak u Antigvu i Barbudu.

9.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić sastao se danas sa senatorom Stivom Dejnsom, članom senatskog Odbora za energetiku u Kongresu SAD.

Obavestivši senatora o toku pregovaračkog procesa u Briselu, ambasador Đurić izrazio je očekivanje da će naredni sastanak Beograda i Prištine proteći u atmosferi implementacije dosadašnjih dogovora.

Podvukao je da ima puno poverenje u predsednika Aleksandra Vučića i njegovu principijelnost u borbi za interese našeg naroda. Takođe, bliže je objasnio prioritete unutrašnje i spoljne politike Vlade Srbije, naglasivši da među njima značajno mesto zauzima ekonomski razvoj, još snažnije promovisanje sektora IKT usluga, kao i inovirani pristup energetskoj politici sa fokusom na korišćenje novih kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Đurić se osvrnuo i na nedavnu trgovinsku misiju 16 američkih kompanija u Srbiji, tokom koje su realizovani sastanci sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i resornim ministrima, a čije pozitivne ishode očekujemo u narednom periodu.

Dodao je i da se, po poslednjim podacima, predviđa da će naša zemlja ove godine dostići privredni rast od 2,5 odsto, kao i da će u prvom kvartalu 2023. godine biti ostvaren projektovan rast bruto domaćeg proizvoda.

Uz razgovor o višedecenijskom prisustvu srpskih iseljenika u Montani, posebno o tamošnjem gradu Beogradu koji je dobio ime po glavnom gradu Srbije, a u čast Srba i njihovog doprinosa infrastrukturnom razvoju grada, ambasador Đurić iskoristio je priliku da senatoru Dejnsu uputi poziv da poseti našu zemlju.

3.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić razgovarao je na Kapitol hilu sa kongresmenom Tomasom Kinom, koji predsedava Potkomitetom za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Ambasador Đurić informisao je kongresmena Kina o nedavno održanoj rundi dijaloga u Briselu, i podvukao da je predsednik Aleksandar Vučić bio izričit po pitanju stava Srbije, zaštite njenih nacionalnih interesa, ali i otvorenosti Beograda za razgovor o načinu implementacije dogovora.

Ponovio je i zabrinutost naše strane povodom višegodišnjeg neispunjavanja obaveza Prištine, rekavši da takvi postupci narušavaju atmosferu dijaloga i nisu znak ni ozbiljnog pristupa ni poštovanja samog pregovaračkog procesa.

Od pitanja na bilateralnoj agendi, ambasador Đurić ukazao je na važnost otpočinjanja razgovora o strateškom partnerstvu Srbije i SAD sa glavnim akcentom na sferu ekonomske, kulturne i saradnje u oblasti odbrane.

Dvojica sagovornika razmenila su mišljenja i o aktuelnim energetskim i bezbednosnim pitanjima, kao i o trenutnoj situaciji na istoku Evrope, složivši se o neophodnosti što skorijeg prestanka sukoba i postizanja mira.

2.03.2023.

U Ambasadi Srbije u Vašingtonu predstavljena je monografija „140 godina srpsko-američkih diplomatskih odnosa“, pripremljena na inicijativu Ambasade, a u čast ovog značajnog jubileja.

Na prijemu koji je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić organizovao u Ambasadi povodom Dana državnosti i Dana Vojske Srbije, obratio se rukovodilac projekta, istoričar i istraživač Aleksandar Gajić.

Gajić je objasnio da je cilj knjige, napisane u koautorstvu sa Aleksandrom Stevanovićem i Sanjom Jugović, bio da se, na sažet i čitaocu pristupačan način, prikaže kontinuitet i postojanost odnosa dveju zemalja od 1881. godine do danas.

Po pitanju koncepta, autor je ukazao da knjiga predstavlja istorijski pregled diplomatskih odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, podeljen na tri tematsko-vremenske celine: od uspostavljanja zvaničnih diplomatskih veza do završne faze Drugog svetskog rata, od završetka Drugog svetskog rata do početka dezintegracije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i od početka jugoslovenske krize do današnjeg trenutka.

Pored prikaza diplomatskih odnosa dve zemlje, kako je naveo, knjiga uključuje i četiri priloga među kojima je obraćanje supruge predsednika Republike Srbije Tamare Vučić na otvaranju nove zgrade Ambasade Srbije u Vašingtonu, intervju sa ministrom spoljnih poslova Republike Srbije Ivicom Dačićem, zatim intervju sa ambasadorom Republike Srbije u SAD Markom Đurićem, kao i viđenja Ambasade SAD u Beogradu o srpsko-američkim odnosima povodom obeležavanja 140. godišnjice bilateralnih odnosa.

Sve zvanice na prijemu u Ambasadi Srbije imale su specijalnu mogućnost preuzimanja poklon-izdanja knjige u elektronskom obliku.

Izdavač ove monografije je Ambasada Srbije u Vašingtonu, a sam projekat, realizovan tokom 2021. i 2022. godine, podržali su i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, JKP Tržnica Grada Novog Sada, Fond za kapitalna ulaganja Pokrajinske vlade AP Vojvodine, OPENS, kao i kompanija Filip Moris Internacional, brojni privrednici i pojedinci.

2.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić sastao se u Senatu SAD sa članovima Odbora za spoljne poslove Džin Šahin, Krisom Marfijem i Krisom Van Holenom, kojima je ukazao na potrebu što hitnijeg formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, i upoznao ih sa brojnim izazovima sa kojima se srpska zajednica u pokrajini kontinuirano suočava.

U razgovoru sa senatorima, Đurić je podvukao i neophodnost izgradnje poverenja u sprovođenje svih do sada potpisanih sporazuma kao ključnog elementa u daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

On je, takođe, upoznao senatore sa ekonomskim kapacitetima i investicionim mogućnostima Srbije, ponovivši težnju naše zemlje da nastavi da razvija odnose sa SAD na dobrobit građana obeju zemalja.

23.02.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je povodom posete američke privredne delegacije Srbiji da je to kristalno jasan signal uspeha Srbije kao investicione destinacije, kao i potvrda stabilnog i snažnog ekonomskog okruženja u našoj zemlji.

„Otvorena su još jedna vrata američkim investicijama u Srbiji kroz naše partnere iz Američko-centralnoevropske poslovne asocijacije (ACEBA). Veoma me raduje činjenica da su čak tri velika okrugla stola, koje je naša Ambasada u Vašingtonu organizovala sa kompanijama članicama ove Asocijacije samo u protekle dve godine, krunisana ovom značajnom posetom koja je istinski vesnik daljih konkretnih koraka u saradnji“, istakao je Đurić.

Nabrajajući 16 kompanija koje su deo privredne delegacije, a među kojima su Behtel, Fajzer, Motorola, Merk, Oškoš difens, Viza, Siti, Palo Alto i Nortop Gruman, Đurić je izrazio nadu da će planirani razgovori sa našim najvišim zvaničnicima i resornim ministrima u oblasti trgovine, namenske industrije, finansija, privrede, energetike, zdravstva, kao i IKT usluga, uroditi plodom ne samo kroz nove investicije i partnerstva, već i kroz dalje unapređenje postojećih aktivnosti i proširenje poslovanja američkih kompanija u Srbiji.

„Veliki je uspeh Srbije da bude domaćin drugoj najvećoj trgovinskoj misiji od preko pedeset misija koje je ACEBA do sada organizovala širom Centralne i Istočne Evrope. To je dokaz da je naša zemlja, zahvaljujući dobroj i pouzdanoj ekonomskoj politici, pozitivnim makroekonomskim parametrima i fiskalnoj stabilnosti u prethodnom periodu, a uprkos globalnim geopolitičkim i privrednim izazovima, uspela da se pozicionira kao tržište od interesa i poslovno okruženje sa značajnim potencijalom u mnogim granama privrede i industrije. Rad na privlačenju investicija predsednik Vučić zacrtao je kao jedan od ključnih prioriteta naše misije“, zaključio je Đurić.

18.02.2023.

Konferencija srpske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama, prva ove vrste u ovom veku, uspešno je održana u Vašingtonu u organizaciji Ambasade Republike Srbije.

Simbolično nazvan „Jačanje veza“, skup je, po rečima ambasadora Marka Đurića, imao za cilj da bude početni impuls za buduća nova okupljanja Srba u SAD.

Otvorivši Konferenciju, ambasador Marko Đurić istakao je da ga je veoma obradovala činjenica da su predstavnici srpske zajednice došli iz svih krajeva Amerike – od Kalifornije, Floride, Aljaske, pa sve do Havaja, gotovo iz svih 50 američkih država – ocenjujući da su upravo učesnici pravi heroji ovog skupa.

„Ono što mene takođe ispunjava srećom jeste i to da ovog skupa ne bi bilo da u Srbiji nije sazrela svest o značaju našeg okupljanja ovde. Mi smo za ovo okupljanje i za rad sa našim ljudima u iseljeništvu dobili ne samo podršku, već i direktan nalog najvišeg državnog rukovodstva Srbije – predsednika Aleksandra Vučića i Vlade, kojima takođe dugujemo zahvalnost za podršku u organizaciji ove konferencije“, rekao je Đurić.

On je ukazao i da je Konferencija samo skroman početak, a da su pred nama kolosalni zadaci i ogromna odgovornost, naročito u ovom prelomnom vremenu za našu otadžbinu.

„Nalazimo se u prelomnom istorijskom trenutku, kada se odlučuje sudbina srpskog naroda u svim delovima našeg istorijskog etničkog prostora – od Beograda, naše severne ravnice, do Kosova i Metohije, i do drugih krajeva bivše Jugoslavije u kojima žive Srbi“, rekao je Đurić, i naglasio da je u takvim uslovima potrebno da u najmoćnijoj zemlji zapadne civilizacije svi naši ljudi budu predstavnici interesa svog naroda.

„Ja vas pozivam da se organizujemo tako, da sa izabranim predstavnicima u vašim distriktima, u vašim sredinama, razgovaramo o tome na koji način da podržimo unapređenje saradnje između Srbije i SAD“, dodao je Đurić.

Vladika istočnoamerički Irinej izrazio je zahvalnost učesnicima Konferencije na velikom odazivu na poziv ambasadora Đurića i Ambasade, rekavši da su se time svi prisutni zapravo odazvali pozivu svoje države.

„Zahvalan sam što se naša Srbija sve više i više vraća sebi – onoj Srbiji koja je bila, koja će biti i koja već i jeste“, rekao je episkop, i dodao da je ovaj skup izuzetna prilika u svim mogućim oblastima našeg življa u Americi, Srbiji i širom sveta, da se srpska zajednica redovno sastaje i tako čini dobrobiti za našu zemlju i naš narod.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon ocenio je da srpska dijaspora predstavlja značajan ekonomski, kulturni i intelektualni potencijal.

„Kada govorim o potencijalu, ne govorim samo o ljudima koji se vraćaju – a kojih je sve više i više jer se Srbija razvija, naročito u poslednjih deset godina – i svojim znanjem i sposobnostima u Srbiju unose nove ideje, načine razmišljanja i poslovanja, već mislim i na sve one koji žive van Srbije i koji su prave spone između Srbije i sveta“, podvukao je Gujon.

On je, između ostalog, izrazio i uverenje da će jedan od rezultata Konferencije biti skorašnje postizanje dogovora o otvaranju nekoliko škola srpskog jezika u Americi.

Prenevši pozdrave predsedavajuće Predsedništva Bosne i Hercegovine Željke Cvijanović i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ambasador Bojan Vujić podvukao je da je rukovodstvo Republike Srpske godinama posvećeno jačanju veza između srpske dijaspore u SAD i njihovih porodica i prijatelja u Republici Srpskoj. Oni, kako je naveo, prepoznaju vitalnu važnost ovakvih napora da se čuje srpski glas u Vašingtonu i da se jačaju veze između srpskog i američkog naroda.

„Kao Srbi u Americi, svi možemo biti ponosni na doprinose koje su Srbi dali u Americi – počev od Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Marine Abramović, Čarlsa Simića, Novaka Đokovića, Nikole Jokića i mnogih drugih“, rekao je Vujić.

Osvrnuo se i na istoriju pozitivnih odnosa, podsetivši da, od svih naroda na Zapadnom Balkanu, jedino su Srbi bili saveznici Sjedinjenim Američkim Državama u oba svetska rata.

Prema rečima Obrada Kesića, šefa Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, okupljanjem srpske dijaspore na ovakvoj Konferenciji vraća se nova energija u stare poduhvate, pri čemu je ocenio važnim podsećanje na dosadašnja iskustva i rad naših prethodnika u smislu pouka za budućnost.

Generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović mišljenja je da je Konferencija postavila temelj srpskog organizovanja u Americi u narednim godinama i decenijama, dok je pripadnicima dijaspore preneo zahvalnost Republike Srbije za sve mostove prijateljstva i saradnje koje svakodnevno grade između naše dve zemlje.

„Vi ste ti koji dajete nemerljiv doprinos dobrim odnosima između Republike Srbije i SAD, i na tome vam hvala“, podvukao je Jović, rekavši da uspeh svakog našeg pojedinca predstavlja zajednički uspeh svih nas i razlog za zajedničku radost.

„Na kraju bih želeo da vas zamolim da, gde god živeli i radili, uvek u srcu nosite našu najlepšu Srbiju, Republiku Srpsku i naše raspeto Kosovo i Metohiju“, zaključio je on.

Nakon obraćanja glavnih govornika, održane su tri tematske panel diskusije na kojima su istaknuti srpsko-američki pojedinci i predstavnici najuspešnijih organizacija, institucija i kompanija razmatrali mogućnosti povezivanja i jačanja saradnje naše dijaspore u SAD sa maticom u oblastima kulture i prosvete, ekonomije i filantropije.

Ambasador Ričard Grenel, nekadašnji vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD, obratio se putem video-poruke u kojoj je, uputivši čestitke povodom Dana državnosti Republike Srbije, učesnicima skupa čestitao na uspehu Konferencije, ocenivši je fantastičnim povodom za okupljanje.

„Ovom prilikom čestitam svom prijatelju, ambasadoru Marku Đuriću, na organizaciji ove velike konferencije koja je u Vašingtonu okupila Srbo-Amerikance iz svih delova SAD“, naveo je on, i izrazio nadu da će Amerika i Srbija moći da uspostave jedan potpuno novi odnos koji će biti najbliži do sada.

„To sam više puta rekao gospodinu predsedniku Vučiću, mom prijatelju Aleksandru, i premijerki Ani Brnabić, a na tome i lično radim – na stvaranju sjajnih srpsko-američkih odnosa“, zaključio je Grenel.

U posebnom delu skupa, održana je svečana ceremonija dodele plaketa „Partnerstvo za preduzetništvo“ ambasadoru Marku Đuriću i generalnom konzulu Damjanu Joviću od strane predstavnika privrednog establišmenta savezne države Ilinois, a za njihov dosadašnji rad na jačanju veza između poslovne zajednice Srbije i SAD, kao i doprinos obnavljanju postojećih i izgradnji novih poslovnih i privrednih konekcija naših dveju zemalja.

Takođe, ambasador Đurić i Arno Gujon uručili su prestižno priznanje „Majka Srbija“ jednom od sedmorice srpskih inženjera angažovanih u „Apolo“ misiji u okviru svemirskog programa NASA, Dejvidu Vujiću.

Konferencija srpske dijaspore u SAD „Jačanje veza“ zaključena je gala prijemom u novoj zgradi Ambasade Srbije u Vašingtonu, kojim je ujedno obeležen i Dan državnosti Republike Srbije.

12.02.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić održao je predavanje na Univerzitetu Harvard na temu „Budućnost Srbije i Balkana“.

Obraćajući se studentima postdiplomskih studija na Fakultetu za javnu upravu „Džon F. Kenedi“, profesorima i predstavnicima studentskog Saveta za profesionalni interes u međunarodnim odnosima pri ovom Univerzitetu, Đurić je, između ostalog, ukazao na dramatične promene u karakteru srpske ekonomije, ubrzanu modernizaciju javne uprave i promenjenu paradigmu srpske politike sa fokusom na ubrzani razvoj i saradnju sa svim partnerima, a uz unapređenje odnosa sa SAD kao jednim od ključnih prioriteta.

„Srbija je danas u ključnim segmentima svoje politike okrenuta budućnosti. To je dobra vest i znatno izvan njenih geografskih okvira. Budućnost Srbije jeste uvek bila i budućnost Balkana, a budućnost Balkana danas jeste u sve bližoj saradnji. Temelj te budućnosti počiva na intenzivnijoj ekonomskoj saradnji svih partnera u našem regionu, što, pored ostalog, i jeste ideja vodilja inicijative „Otvoreni Balkan“ koju je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo sa liderima Severne Makedonije i Albanije“, podvukao je Đurić.

Tokom boravka u Kembridžu u saveznoj državi Masačusets, ambasador Đurić susreo se i sa direktorkom Centra za evropske studije Univerziteta Harvard Elejn Papuljas, sa kojom je razgovarao o prioritetima naše zemlje i mogućnostima saradnje i razmene studentskog i nastavnog kadra.

30.01.2023.

U odvojenim susretima na Kapitol hilu, ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić razgovarao je sa kongresmenkom Veronikom Eskobar i kongresmenom Polom Gosarom o daljem jačanju srpsko-američke saradnje i aktuelnim geopolitičkim prilikama u regionu.

Ambasador Đurić je predstavnicima Kongresa SAD preneo stavove našeg državnog rukovodstva u svetlu najnovijih dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije, ponovivši našu posvećenost nastavku pregovora i pronalaženju kompromisnog rešenja.

Takođe je podvukao aktivnu i konstruktivnu ulogu Srbije u uspostavljanju stabilnosti na zapadnom Balkanu kroz podsticanje razvoja konkretnih okvira saradnje i usmerenost na stvaranje novih mogućnosti za ekonomski napredak čitavog regiona.

Đurić je dodao da podrška SAD inicijativi „Otvoreni Balkan“ u velikoj meri doprinosi pozitivnoj atmosferi političkog dijaloga i predstavlja snažan vetar u leđa svim uključenim stranama, kao i dodatni motiv američkim i evropskim investitorima da uvećaju svoje prisustvo u našem regionu.

Na kraju razgovora, ambasador Đurić uputio je poziv kongresmenki Eskobar i kongresmenu Gosaru da se pridruže američkoj kongresnoj delegaciji koja će u predstojećem periodu posetiti Srbiju u okviru MECEA sporazuma o zajedničkoj obrazovnoj i kulturnoj razmeni (Mutual Educational and Cultural Exchange - MECEA).

28.01.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić svečano je otvorio izložbu fotografija “Nasleđe od kamena i neba- svetska kulturna baština Srbije” u prostorijama Ambasade u Vašingtonu.

Predstavljena su tri zbornika dijaspore “Na raskrsnici”, “Zašto smo otišli” i “Srcem u otadžbinu”.

Kroz opsežna istraživanja i intervjue, književnica je uhvatila sve nezaboravne trenutke koji su dotakli živote nekih od najprominentnijih srpskih imigranata u Severnoj Americi.

Petković Laković je dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja za doprinos unapređenja veza matice i dijaspore.

Održana je i književna radionica namenjena deci uzrasta od 2 do 8 godina.

27.01.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić svečano je otvorio izložbu fotografija “Nasleđe od kamena i neba- svetska kulturna baština Srbije” u prostorijama Ambasade u Vašingtonu.

Izložbu čine fotografije koje su deo međunarodnog nagradnog fotografskog konkursa koji je 2022. godine sprovela nevladina organizacija “Art eksčejndž” sa sedištem u Vašingtonu.

Ambasador Đurić je zahvalio Svetlani Rogić, osnivaču i predsednici organizacije “Art eksčejndž” što je uspela da objedini i prikaže kulturna dobra Srbije koja se nalaze na Uneskovoj listi, čije lepote prevazilaze nacionalne granice i predstavljaju nasleđe čitavog čovečanstva.

Ovom izložbom se nastavlja veliki broj aktivnosti kojima će srpska kultura i tradicija biti predstavljene američkoj javnosti u predstojećem periodu.

11.01.2023.

U organizaciji Ambasade Republike Srbije u Vašingtonu, na “Milenijum” sceni prestižnog “Kenedi centra”, održan je koncert “Ovo je Srbija”.

Prisutnima se obratio zamenik ambasadora Andon Sapundži, istakavši da je ovo retka prilika za posetioce da slušaju tri veoma talentovane umetnice koje izvode dela srpskih kompozitora.

Milica Sekulić, na klaviru, Biljana Soldo, sopran i Nataša Rašić, mecosopran, potrudile su se da publici približe neke od najlepših srpskih kompozicija.

Na repertoaru su bila dela Davorina Jenka, kompozitora srpske himne i Kornelija Stankovića, zahvaljujući kojima su savremene melodije usaglašene sa tradicionalnim, zatim Slavenskog, Milojevića, Marinkovića i Bajića, predstavnika srpskog kasnog romantizma, te naših savremenika Hristića, Le Ru Obradovića i Golemovića.

Milica Sekulić drži koncerte i predaje klavir u Potomaku u Merilendu, Biljana Soldo nastupa u Virdžinija operi, dok Nataša Rašić nastupa u pozorištima u Beogradu i šire.

22.12.2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić organizovao je praznični prijem za zvaničnike Stejt dipartmenta, Bele kuće, Pentagona, Kongresa i druge predstavnike administracije Sjedinjenih Američkih Država.

Počasni gosti bili su Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan i zamenik pomoćnika državnog sekretara, kongresmenka Klaudija Teni, kopredsedavajuća Srpskog kongresnog kokusa, zatim Spenser Bojer, zamenik pomoćnika sekretara odbrane, i ambasador Filip Riker, nekadašnji v.d. pomoćnika američkog državnog sekretara.

U svom obraćanju prisutnima, ambasador Đurić ocenio je da će godina na izmaku ostati zapamćena kao godina u kojoj su odnosi Srbije i SAD, zahvaljujući zajedničkom trudu srpske i američke strane, dostigli potpuno novi nivo sadržajnosti, kvaliteta i perspektive.

„Privodimo kraju još jednu godinu sjajne saradnje, novih partnerstava i planova. U iščekivanju predstojećih praznika, želim da vam svima zahvalim na iskrenom entuzijazmu i posvećenosti očuvanju i unapređenju srpsko-američkih odnosa, koji su, zahvaljujući vašem i našem predanom radu, postali slika i prilika upravo one vizije koju su naši preci imali pre 141 godine,“ rekao je Đurić.

Upriličen u novoj zgradi Ambasade Republike Srbije u Vašingtonu, ovaj događaj je, pored zvaničnika koji se našom zemljom i regionom bave na visokom nivou američke administracije, okupio i predstavnike američkih poslovnih asocijacija i kompanija.

19.12.2022.

U Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu održano je „Srpsko kulturno popodne“ na kojem je američkoj javnosti, supružnicima i partnerima članova diplomatskog kora predstavljena srpska likovna, vajarska i muzička scena na preseku generacija.

Događaj, čiji je domaćin bila supruga ambasadora Andrijana Đurić, održan je u dva dela: prvi deo činila je grupna izložba slika i skulptura devetoro srpskih savremenih umetnika nazvana „Pronalaženje načina“ („Finding a Way“), dok su u drugom delu gosti imali priliku da poslušaju dela srpskih kompozitora u izvođenju Milice Sekulić, naše uspešne pijanistkinje iz Merilenda.

Izložba je plod zajedničke vizije, truda i kreativnosti Marije Milošević, direktorke galerije „Art For All“ iz Beograda i kustosa izložbe, i Elizabet Eskobar, supruge specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koje su se obratile u svojstvu specijalnih gošći.

Pročitavši pesmu koju je napisala u znak sećanja na boravak u Srbiji, Elizabet Eskobar govorila je i o ličnom doživljaju srpske kulture i umetnosti sa kojima je imala priliku da se upozna tokom službovanja svog supruga u Ambasadi SAD u Beogradu.

Marija Milošević je obrazložila umetnički koncept projekta u kontekstu međunarodne razmene ideja i globalne vidljivosti, ukazavši pri tome na simboliku pronalaženja puta koji umetnici u Srbiji prelaze od ideje do materijalizacije, i pronalaženja načina za individualnu afirmaciju umetnika kroz profesionalnost, posvećenost i odricanje.

Jedinstvenost događaja ogleda se u činjenici da je prvi put u ovoj formi objedinjeno predstavljanje više vrsta umetnosti iz Srbije kroz svojevrstan spoj muzičkog stvaralaštva u periodu od HIX do HHI veka sa prikazom savremene likovne umetnosti.

17.12.2022.

Odlukom rukovodstva Tesline naučne fondacije, ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić dobitnik je Ordena Nikole Tesle.

U ime Fondacije, Đuriću je odlikovanje uručio Dejvid Vujić, počasni predsednik i jedan od sedmorice inženjera srpskog porekla koji su učestovali u misiji „Apolo“ u okviru NASA svemirskog programa.

„Počastvovan sam odličjem koje nosi ime najvećeg srpsko-američkog naučnika svih vremena, čoveka koji je – i bukvalno i metaforički – osvetlio svet, i svojim izumima promenio tok istorije na dobrobit čitavog čovečanstva. Odajući počast našem Tesli, odajemo počast svim Srbima i Amerikancima, i svemu onome što naše dve zemlje i naša dva naroda mogu zajedno da učine“, izjavio je tom prilikom Đurić.

Uručujući orden, Vujić je obrazložio da je ambasador Đurić izabran za ovo prestižno priznanje zbog svoje posvećenosti isticanju značaja 140 godina duge diplomatske istorije naših dveju zemalja, kao i kontinuiranog rada na iznalaženju novih načina za unapređenje bilateralne saradnje u najboljem interesu i Srbije i SAD.

Na svečanosti u novoj zgradi Ambasade Srbije predstavljena je posebno izrađena statua Nikole Tesle, delo američkog vajara Stena Votsa, koja će u narednom periodu biti izložena i na Institutu Smitsonijan u Vašingtonu, kao i u mnogim muzejima i univerzitetima širom SAD.

Orden „U duhu Nikole Tesle“ (Tesla Spirit Award) najviše je odličje koje dodeljuju Srbi u Americi, Amerikanci i poštovaoci lika i dela najpoznatijeg srpskog izumitelja širom sveta, okupljeni u Teslinoj naučnoj fondaciji iz Filadelfije.

Pod rukovodstvom osnivača i predsednika Nikole Lončara, ova Fondacija već skoro pune dve decenije organizuje konferencije i simpozijume u Teslinu čast, kao i raznovrsne događaje na kojima predstavlja život i rad Nikole Tesle, šireći tako svest o njegovim naučnim postignućima i čuvajući sećanje na njegov nemerljiv doprinos ljudskom društvu.

14.12.2022.

U okviru sastanaka sa članovima Srpskog kokusa u američkom Kongresu, ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić sastao se sa demokratskim kongresmenom Frenkom Mrvanom, kome je uručio lično pismo predsednika Aleksandra Vučića.

Povodom aktuelnih dešavanja u severnom delu naše južne pokrajine, ambasador Đurić preneo je kongresmenu Mrvanu zabrinutost zbog sve učestalijeg i intenzivnijeg kršenja osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, podvukavši važnost poštovanja Briselskog sporazuma i neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština.

U domenu ekonomske saradnje, Đurić je upoznao Mrvana sa najnovijim makroekonomskim rezultatima naše zemlje, koji su, uprkos svetskoj krizi, iznad svih očekivanja, naglasivši da Srbija nastavlja da bude predvodnik u regionu po broju stranih direktnih investicija.

Osvrnuvši se i na značajan uspeh koji naša zemlja ostvaruje u IT sektoru kao vodećoj industrijskoj grani, ambasador Đurić preneo je kongresmenu Mrvanu spremnost Srbije da sa saveznom državom Indijanom podeli dosadašnja znanja i iskustva u ovom domenu.

Imajući u vidu da u severozapadnoj Indijani živi značajna srpska dijaspora, dvojica sagovornika razgovarali su i o mogućnostima dalje privredno-industrijske saradnje i nastupa naših kompanija na tamošnjem tržištu.

12.12.2022.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić sastao se sa kongresmenom Džoom Vilsonom, članom Odbora za spoljne poslove, sa kojim je razgovarao o aktuelnim dešavanjima na svetskoj političkoj sceni i zajedničkoj želji za prestankom rata u istočnoj Evropi.

Đurić je Vilsonu ukazao na dešavanja na prostoru Kosova i Metohije i destabilizujuće poteze prištinskih vlasti, ističući činjenice koje govore u prilog konstruktivnom pristupu Beograda kao kredibilnog sagovornika za pregovaračkim stolom.

Ocenivši ga kao iskrenog prijatelja naše zemlje koji pokazuje da Srbija i SAD dele zajedničke vrednosti mira, razumevanja i saradnje, ambasador Đurić istakao je da Srbija veoma ceni svesrdnu podršku kongresmena Vilsona otpočinjanju strateškog dijaloga Srbije i SAD, kao i inicijativi „Otvoreni Balkan“.

Ambasador je iskazao posebnu zahvalnost na kongresnom pismu koje je kongresmen Vilson, zajedno sa kongresmenom Erikom Svolvelom, nedavno uputio predsedniku Džozefu Bajdenu sa predlogom da SAD bude domaćin Samita država „Otvorenog Balkana“.

Među temama razgovora bile su i perspektive daljeg unapređenja vojne saradnje Srbije i SAD, kao i zajednički planovi u domenu proširenja aktivnosti i članstva Srpskog kongresnog kokusa.

12.12.2022.

U Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu održana je revija narodnih nošnji Biljane Regan, osnivača “Udruženja za očuvanje balkanske tradicije i kulture”.

Događaj je okupio veliki broj predstavnika diplomatskog kora koje je na početku događaja pozdravio ambasador Marko Đurić.

Regan je ovom izložbom obeležila deceniju rada i najavila svoju knjigu “Bilo jednom u Merilendu”.

Celokupna kolekcija koju poseduje je njeno privatno vlasništvo i sastoji se od preko sto autentičnih narodnih kostima, nakita i drugih starina iz 19. i 20. veka.

5.12.2022.

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Vašingtonu prisustvovali su prvoj svečanoj gala večeri u organizaciji “Srpskog kulturnog centra” iz San Dijega.

Događaj koji je okupio preko 100 najuspešnijih Srba iz južne Kalifornije, organizovan je sa ciljem skupljanja prihoda kako bi se obezbedile stalne prostorije Centra, otvaranje srpske biblioteke i medija centra na trajnoj adresi kao i pomoći u radu prvog besplatnog “Naučnog kluba Nikola Tesla” na zapadnoj obali.

U ime Ambasade prisutnima se obratio Radomir Ilić, prvi savetnik koji je govorio o mogućnostima saradnje Ambasade i dijaspore, olakšanom postupku dobijanja srpskog državljanstva, podsticanju povratka iseljenika u maticu i jačanju ekonomskih i kulturnih veza.

02. decembar 2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić organizovao je, u okviru saradnje sa Američko-centralnoevropskom poslovnom asocijacijom (ACEBA), poslovni okrugli sto na kojem su razmotreni postojeći i budući modaliteti saradnje naših dveju država u privrednom domenu.

Obrativši se u svojstvu domaćina skupa, ambasador Đurić je upoznao prisutne sa prioritetima nove Vlade Srbije, podvukavši među ključnim sektorima energetiku, privredu i IKT industriju.

„Neizmerno smo ponosni što je sektor informacionih tehnologija po prvi put prevazišao prethodno vodeći sektor poljoprivrede, tako da očekujemo da ćemo ovu godinu završiti sa rekordnim izvozom IKT usluga od preko 2,7 milijardi evra“, istakao je Đurić.

Precizirajući da veštačka inteligencija ima sve veći uticaj u IT domenu, ambasador Đurić obavestio je prisutne da je Srbija, kao prva zemlja u našem regionu, prošle sedmice izabrana za članicu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, što predstavlja veliko priznanje našeg uspeha u ovoj vrsti industrije.

Govoreći o bilateralnoj saradnji sa SAD, Đurić je naglasio značaj uspostavljanja strateškog dijaloga kao potvrde visokog nivoa političkih odnosa naših dveju zemalja ostvarenog u poslednjih nekoliko godina obostranom otvorenošću i dobrim postavljanjem našeg rukovodstva na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. U tom smislu, ponovio je i interes Srbije da sa članicama ove Asocijacije nastavi da snaži međusobno poverenje i unapređuje saradnju po svim pitanjima.

„Imajući u vidu da će privredna saradnja zauzeti važno mesto u strateškom dijalogu sa Amerikom, nadamo se da ćemo tu produktivnu platformu za dalje unapređenje naših bilateralnih odnosa koristiti i za otpočinjanje pregovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što je nedvosmisleno ocenjeno kao pitanje od značaja za obe strane“, ukazao je Đurić.

Saradnju u našem regionu ambasador Đurić takođe je izdvojio kao jedan od glavnih radnih fokusa Vlade, posebno u smislu promocije „Otvorenog Balkana“ i aktivnijeg zajedničkog predstavljanja perspektiva regiona kao celine.

Okruglom stolu su, pored predsednika Asocijacije ACEBA Erika Stjuarta, prisustvovali i Luis Dupua, direktor globalnog poslovnog razvoja u „Lokid Martinu“, kao i predstavnici kompanija „Behtel“, „UGTR rinjuablz“, „Merk“, „L3 Heris“ i drugih.

Događaj, održan u prostorijama Ambasade Srbije u Vašingtonu, predstavlja nastavak redovne prakse održavanja okruglih stolova i sastanaka, uspostavljene prošle godine, kao dodatnog kanala komunikacije sa poslovnim subjektima u SAD i vida promocije ekonomskih, tehnoloških i investicionih potencijala naše zemlje.

25. novembar 2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić boravio je u poseti Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, gde je održao predavanje studentima političkih nauka.

U svom izlaganju, ambasador Đurić upoznao je studente sa osnovnim spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i naporima na razvoju regionalne saradnje kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, a osvrnuo se i na aktuelne izazove u kompleksnim okolnostima na međunarodnom planu.

U razgovoru sa prorektorom Univerziteta Klemson i rukovodstvom tamošnje Katedre za političke nauke, obostrano je izraženo zadovoljstvo dosadašnjom uspešnom saradnjom i partnerstvom između Univerziteta Klemson i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koje se realizuje od 2006. godine, a razmotrene su i mogućnosti za dalje unapređenje programa razmene studenata i istraživača iz Srbije na ovom Univerzitetu.

20. novembar 2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić prisustvovao je, na poziv Američkog muzeja vojnog vazduhoplovstva i specijalnih operacija, obeležavanju misije „Halijard“ u Severnoj Karolini.

Obrativši se u svojstvu počasnog gosta, ambasador Đurić osvrnuo se na period uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD pre više od 140 godina, ističući istorijsko savezništvo naša dva naroda u oba svetska rata.

Govoreći o posebnoj ulozi srpske vojske i srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, Đurić je ukazao da su vrednosti i slobodarski principi za koje su se naši preci tada borili rame uz rame sa američkim saveznicima isti oni koji i danas vezuju oružane snage naših dveju zemalja, za šta je najsvetliji primer saradnja Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.

Ambasador Đurić je podsetio da je pre dve godine, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, u Pranjanima sagrađen i svečano otvoren Memorijalni kompleks posvećen misiji „Halijard“, kao i da je obeležavanje godišnjice ove vojne operacije prošle godine uvršćeno u Državni program obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije.

,,Ponosan sam na to što naši narodi, naše institucije i naše vlade odaju počast hrabrim ljudima koji to zaslužuju, i nastavljaju da pričaju priče koje zaslužuju da budu ispričane“, dodao je Đurić.

U odvojenom razgovoru ambasadora Đurića sa rukovodstvom muzeja dogovoreno je da, od sledeće godine, izložba posvećena operaciji „Halijard“ bude deo stalne postavke Američkog muzeja vojnog vazduhoplovstva i specijalnih operacija u Fejetvilu, koji se nalazi kod najveće američke vojne baze Fort Liberti.

Pored ambasadora Đurića, na ovoj manifestaciji govorili su i predsednik Fondacije misije Halijard Džon Kapelo, istoričar specijalnih operacija združenih snaga Bob Sil, kao i major Stiven Smit, potomak jednog od američkih pilota spašenih tokom ove vojne akcije.

Operacija „Vazdušni most“, u američkim vojnim krugovima poznata i pod nazivom „Operacija Halijard“, najveća je akcija spasavanja savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu. Na teritoriji Srbije sprovedena je u periodu od maja 1944. do februara 1945. godine od strane pripadnika vazduhoplovnih snaga SAD, Jugoslovenske vojske u otadžbini i meštana sela Pranjani. Smatra se jednom od najuspešnijih spasilačkih misija u istoriji ratova, izvedenih iza neprijateljskih linija.

12. novembar 2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić učestvovao je na Međunarodnoj konferenciji o saradnji u organizaciji Asocijacije karipskih država (AKD).

Kao predstavnik Republike Srbije i zvanični posmatrač pri ovoj Asocijaciji, ambasador Đurić istakao je opredeljenost naše zemlje za proširenje saradnje sa državama šireg regiona Kariba.

„Naša zemlja nastaviće da neguje dugu tradiciju iskrenog prijateljstva sa karipskim narodima koje, iako su nam geografski udaljeni, nastavljamo da u svakom pogledu doživljavamo kao bratske. Koristim i ovu priliku da državama Kariba prenesem poruke iskrene zahvalnosti Republike Srbije za poštovanje principa međunarodnog prava u svim svetskim multilateralnim forumima“, podvukao je tom prilikom Đurić.

Na marginama Konferencije, ambasador Đurić susreo se sa ministrom spoljnih poslova Republike Gvatemale Mariom Bukaroom i ministarkom spoljnih poslova Sent Vinsenta i Grenadina Kejzal Piters, kao i sa velikim brojem ambasadora država Kariba i drugih zvaničnika regionalnih organizacija.

01. novembar 2022.

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu imala je priliku da ugosti Gordanu Petković Laković, književnicu, novinarku i pozorišnu glumicu koja je idejni tvorac književne igraonice namenjene deci uzrasta od 4 do 12 godina.

Petković Laković je, kroz interaktivnu i dinamičnu igru, u jednočasovnom programu deci predstavila našu kulturu, tradiciju, pismo i srpske velikane. Misija Petković Laković je da do kraja godine poseti još 16 američkih gradova u kojima postoje organizovane srpske zajednice, a radi promocije svojih knjiga poezije i proze za decu i odrasle.

28. oktobar 2022.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se danas u Ministarstvu sa ambasadorom Srbije u Vašingtonu Markom Đurićem, radi konsultacija o aktivnostima u cilju unapređenja srpsko-američke saradnje.

Ministar Dačić i ambasador Đurić su se složili da će nedavno otvaranje novih prostorija Ambasade Srbije u Vašingtonu, koje su na kilometar od Bele kuće, nesumnjivo doprineti boljem predstavljanju naše zemlje na američkom tlu.

„Otvaranje nove ambasade svedoči o sve jačim vezama naše dve zemlje i rešenosti da se iste podignu na viši nivo“, rekao je Dačić.

Šef srpske diplomatije je tokom razgovora ponovio spoljnopolitičke prioritete naše zemlje i naložio pojačano angažovanje ambasadora u skladu sa nacionalnim interesima Srbije, s posebnim osvrtom na mogućnosti intenzivnijeg produbljivanja odnosa na bilateralnom i multilateralnom planu.

22. oktobar 2022.

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu i Kulturni centar ,,Anakostija”, u saradnji sa galerijom ,,Art for ol” iz Beograda, zajednički su učestvovali u projektu ,,Pronalaženje načina”.

Projekat je plod inicijative galerije ,,Art for ol” i Elizabete Eskobar iz Vašingtona, koja je tokom boravka u Beogradu postala veliki ljubitelj srpske umetnosti.

Izložba radova devetoro savremenih srpskih umetnika svečano je otvorena 20. oktobra u Kulturnom centru ,,Anakostija” i dela će biti izložena do 5. novembra.

Grupna izložba ima za cilj da predstavi srpsku savremenu likovnu scenu i prikaže originalni stil svakog od umetnika koji su dali poseban izraz srpskoj savremenoj umetnosti u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka. Prisutnima su se obratili Andon Sapundži, zamenik ambasadora, Marija Milošević, vlasnik galerije ,,Art for ol”i kustos izložbe ,,Pronalaženje načina”, kao i Elizabeta Eskobar, supruga Gabrijela Eskobara, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan.

18. oktobar 2022. godine

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine.

Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine. Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

11. oktobar 2022.

Svečanom ceremonijom u Vašingtonu je, uz prisustvo oko 200 uglednih zvanica, otvorena nova Ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ambasador Marko Đurić je ovom prilikom izjavio da je srećan i ponosan zbog toga što smo, u blizini Bele kuće, otvorili ambasadu koja je, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću i naporima naše države, najbolje moguće ogledalo jedne napredne i prosperitetne Srbije, koja je zemlja prijateljstva sa SAD i drugim partnerima u svetu.

Đurić je istakao da je otvaranje ambasade kruna napora koji su u protekle dve godine učinjeni na približavanju dve zemlje, podsetivši da je u tom periodu srpski kokus udvostručen i da su suštinski napredovali ekonomski odnosi, kao i da su otvoreni razgovori u brojnim značajnim oblastima, kao što su bezbednost, kultura i sport.

„Ono što nije valjalo u prošlosti, ono što su bile greške u prošlosti u budućnosti ćemo da ispravimo, i zato hor sastavljen od srpske dece u narodnim nošnjama, koji je večeras u srpskoj ambasadi u Vašingtonu izveo srpsku i američku himnu, govori o prošlosti ali i budućnosti srpsko-američkih odnosa“, rekao je Đurić.

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić je, govoreći na svečanosti, rekao da pozitivni primeri saradnje iz istorije srpsko-američkih odnosa treba da budu isticani, kako bi se ispravile pogrešne percepcije koje smo u proteklim decenijama stvorili jedni o drugima.

„Danas Srbija razvija svoje odnose sa SAD na osnovama uzajamnog poštovanja i razumevanja i očekujemo da se srpsko-američka saradnja u budućnosti i formalno podigne na viši nivo uspostavljanjem strateškog bilateralnog dijaloga“, rekao je Orlić.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković je, izrazivši zadovoljstvo zbog unapređenja saradnje u oblasti kulture, konstatovala da je važno da savremena srpska umetnička scena bude predstavljena u SAD, zemlji koja je bila mesto rođenja mnogih modernih ideja i pravaca u umetnosti.

Na svečanosti je govorila i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, koja je podsetila da su u stvaranju i razvoju SAD učestvovali i danas učestvuju brojni ugledni Srbi, tako da se može govoriti i o srpskom doprinosu izgradnji američkog sna. Prema njenim rečima, Srbija i SAD su kroz istoriju bili zajedno, deleći iste ideale i vrednosti, i to nas danas obavezuje da na tim temeljima gradimo čvršću građevinu buduće saradnje.

„Neka nova zgrada Ambasade Srbije u SAD bude mesto gde će novi mostovi naše saradnje biti izgrađeni, produbljujući srpsko-američke istorijske veze“, navela je Tamara Vučić.

Otvaranju ambasade prisustvovali su i specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i komandant Nacionalne garde Ohaja Džon Haris, koji su konstatovali da otvaranje nove ambasade Srbije u Vašingtonu simbolizuje otvaranje nove ere u bilateralnim odnosima.

„Kao diplomata sam veoma srećan što se naši odnosi razvijaju u pravom smeru, ali sam i kao Amerikanac ponosan što mogu da kažem da su ljudi iz Srbije i sa Balkana dali veliki doprinos razvoju ove zemlje“, rekao je Eskobar.

General Haris poručio je da Srbija i SAD dele vrednosti u mnogim aspektima života, i da Srbija može da računa na njega i Nacionalnu gardu Ohaja kao nekoga ko će prenositi pozitivne poruke o budućnosti srpsko-američkih odnosa.

„Voleo bih da kažem da je ova generacija imala lak diplomatski put, da je imala priliku da odrasta u mirnom svetu, ali nije tako. Ova generacija ima mnogo posla pred sobom, i veliki posao će biti urađen na ovome mestu“, rekao je general Haris.

11.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa državnim sekretarom Sjedinjenih Američkih Država Entonijem Blinkenom.

Tri ključne teme telefonskog razgovora bile su pitanje Kosova i Metohije i želja američke administracije da u najkraćem roku bude postignuto rešenje, zatim odnos Republike Srbije prema Ruskoj Federaciji, kao i diversifikacija energetskih izvora naše zemlje.

Državni sekretar Blinken upoznao je predsednika Vučića sa neophodnošću brzog postizanja sporazuma sa Prištinom, a predsednik Vučić je izneo stavove Republike Srbije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

30.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid.

U otvorenom i sadržajnom razgovoru, predsednik Vučić i zvaničnica Stejt Departmenta Donfrid su se saglasili da je u zajedničkom interesu da se bilateralna saradnja intenzivira u svim oblastima.

Dvoje sagovornika su razgovarali o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, kojom prilikom je predsednik Vučić izložio poznate i principijelne stavove naše zemlje.

Govoreći o situaciji u regionu, zaključeno je da napredak regiona počiva na očuvanju mira i stabilnosti, te da je to prioritet delovanja na Zapadnom Balkanu.

Pomoćnica državnog sekretara SAD Donfrid je oštro zamerila potpisivanje Plana konsultacija između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.

Ovom prilikom predsednik Vučić je istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet svih zemalja članica Ujedinjenih nacija, uključujući i Ukrajinu, dok taj princip nije poštovan, niti se poštuje, kada je reč o teritorijalnom integritetu Republike Srbije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

29.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom, sa kojim je razgovarao o detaljima bilateralne saradnje, pogotovo u svetlu niza uspešnih sastanaka koje je naša delegacija imala u Njujorku sa zvaničnicima SAD na marginama Generalne debate 77. zasedanja Skupštine Ujedinjenih nacija.

Na sastanku je bilo reči i o drugim važnim bilateralnim pitanjima i odnosima između Srbije i SAD, ali i o ključnim problemima u regionu Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena jačanju ekonomskih i bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama, te da je u tom kontekstu zadovoljan razgovorima koje je u Njujorku imao sa brojnim zvaničnicima američke administracije, ali i poslovnim ljudima koji su iskazali interesovanje za saradnju u oblastima u kojima veliki potencijali nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni.

Tokom razgovora, istaknuta je zajednička potreba da se saradnja između naše dve zemlje intenzivira u svim oblastima, ali i u sferi energetike, koju bi trebalo dodatno produbiti i pojačati kroz zajedničku realizaciju konkretnih projekata od suštinskog značaja za napredak Srbije.

Govoreći o situaciji u regionu, sagovornici su zaključili da je očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu od presudnog značaja i dodali da ekonomski prosperitet i fokusiranje na rešavanje ekonomskih problema može da bude od ogromne pomoći u otklanjanju političkih nesuglasica.

Predsednik Vučić je izrazio nadu da će u nastavku politike regionalnog povezivanja i otvorenog poziva na saradnju svim zemljama regiona, imati jaku podršku Sjedinjenih Država, kao i da će u brojnim projektima od regionalnog značaja SAD biti pouzdan partner Srbije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

23. septembar 2022.

Pred prepunom salom “Teatra iseljenika” u Vašingtonu, 23. septembra izvedena je premijera adaptirane verzije predstave “Gospođa Ajnštajn” nakon dvogodišnje pauze izazvane pandemijom.

S obzirom na to da je Ambasada u Vašingtonu podržala ovaj projekat, po završetku predstave, publici se obratio Andon Sapundži, zamenik ambasadora Republike Srbije u Vašingtonu.

Sapundži je zahvalio nosiocima ovog projekta, istakavši značaj mogućnosti za bolje upoznavanje publike sa Milevom Marić, znamenitom srpskom fizičarkom i matematičarkom, koja je bila među ženama pionirkama u teškom svetu umetnosti, nauke i politike i koja se konstantno suočavala sa umanjenim vrednovanjem njenog napornog rada i dostignuća u nečemu prilično rezervisanom za svet muškaraca.

Priča o bračnom paru Ajnštajn, po tekstu Snežane Gnjidić, režiji Karin Rosniček i prevodu na engleski jezik Milene Trobozić Garfild, zasnovana je na saznanjima o doprinosu srpske naučnice Mileve Marić u stvaranju teorije relativiteta.

Rediteljka Karin Rosniček, osnivač i umetnički direktor “Teatra iseljenika”, ima za cilj da dela stranih savremenih dramskih pisaca predstavi publici u Vašingtonu i uključi ih u aktuelne globalne društvene debate.

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.

Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.

Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.

Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka.

Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.

Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

19. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sa 20 šefova diplomatija.

Nedelja u kojoj se održava generalna debata u okviru tekućeg zasedanja Generalne skupštine UN, biće prilika za razgovore o širokoj lepezi geopolitičkih pitanja, ali i za konkretne bilateralne inicijative i rad na produbljivanju odnosa sa državama čiji ministri spoljnih poslova učestvuju na događaju.

Ministar Selaković danas je imao duže bilateralne sastanke sa ministrima spoljnih poslova Sijera Leonea, Maldiva, Alžira, Uzbekistana, Venecuele, Eritreje i Jordana, ali i seriju kraćih susreta sa kolegama iz El Salvadora, Rumunije, Iraka, Severne Makedonije, Danske, Egipta, Indonezije, Kipra, Libije, Ruande, Tanzanije, Indije i Malezije.

Šef srpske diplomatije upoznao je sagovornike sa ekonomskim rezultatima Srbije i uspešno sprovedenim reformskim procesima u proteklih desetak godina, kao i sa željom da unapređuje bilateralne odnose sa državama širom sveta, na osnovama obostranog uvažavanja i razumevanja, kao i poštovanja temeljnih principa međunarodno-pravnog poretka.

Današnji razgovori u Njujorku bili su prilika i za iznošenje pozicija po pitanju Kosova i Metohije i pojašnjavanje vrednosti na kojima Srbija gradi borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Srbija je, kako je u razgovorima poručio ministar Selaković, otvorena za snaženje ekonomskih veza i razmenu iskustava sa prijateljskim i partnerskim zemljama, a današnji kontakti su bili prilika i za pokretanje niza konkretnih inicijativa.

Tokom razgovora u Njujorku upućeno je i više zvaničnih poziva za posete Srbiji na visokom i najvišem nivou, kao i za potpisivanje Memoranduma o političkim konsultacijama sa Uzbekistanom i Jordanom.

Ministar Selaković će, kako je planirano, do kraja ove sedmice u sedištu UN imati više desetina bilateralnih sastanaka sa kolegama iz čitavog sveta.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. septembar 2022.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da je jako važno da Srbija na Generalnoj skupštini UN ukaže na to da principi međunarodnog prava i Povelje UN imaju univerzalnu važnost i danas, kao i da pokušamo da pridobijemo podršku za naše pozicije po pitanju Kosova i Metohije, ali i da pokažemo da smo okrenuti saradnji i budućnosti u našem regionu.

„Zato pozivam naše ljude da poslušaju govor predsednika Aleksandra Vučića, zato što će to biti, već sada mogu da kažem, jedinstven i istorijski govor u domenu otvorenog saopštavanja činjenica o ulozi i položaju i UN i Srbije u međunarodnoj zajednici“, rekao je u Njujorku Đurić za Televiziju Pink.

Ambasador je naveo da kao dugogodišnji posmatrač zasedanja Generalne skupštine UN može da kaže da srpska delegacija ima rekordan broj sastanaka sa najvišim međunarodnim zvaničnicima, da će predsednik Vučić imati blizu 50 sastanaka i da ne pamti da je u toku zasedanja Generalne skupštine, neko imao toliko sastanaka.

Đurić je rekao da imamo razlog da ukažemo i na licemerje velikih koji gledaju da zadovolje svoje sebične interese. „Mi imamo razlog da ukažemo na to da principi međunarodnog prava i Povelje UN imaju univerzalnu važnost i danas i da ukažemo, kada treba, i na licemerje velikih koji gledaju da zadovolje svoje sebične interese i da pokušamo da među što više zemalja sveta pridobijemo podršku za naše pozicije kako po pitanju KiM, ali i da pokažemo da smo okrenuti saradnji, da smo okrenuti budućnosti u našem regionu, da primerom pružanja ruke našim susedima i komšijama i borbi da očuvamo mir i stabilnost, uprkos političkim centrifugalnim tendencijama, damo naš doprinos onom što je utkano u Povelju UN“, rekao je ambasador Đurić.

Prema njegovim rečima, mnogo toga što čujemo sa govornice Generalne skupštine UN ne odzvanja onim ohrabrujućim rečima koje bismo očekivali da čujemo sa Ist Rivera.

Ambasador je rekao da se debata na Generalnoj skupštini UN nikada nije održavala u težim međunarodnim okolnostima nego danas i da se nikada nije više osećalo ni tenzije, ali i toga da su vodeće sile koncentrirane, pre svega, na zadovoljenje svojih interesa, neko bi rekao i sebičnih, u potpunosti i po svaku cenu.

U takvim uslovima, dodaje Đurić, dijalog je nešto što trpi, a istovremeno u takvim uslovima jako je važno kako će Srbija da se pozicionira, jer kako se pozicioniramo u međunarodnoj areni u ovim okolnostima, direktno utiče na to kako ćemo preživeti teška vremena.

Đurić je naglasio da je to važno u uslovima u kojima se na svetskoj pozornici lomi sudbina naše generacije i to po ključnim pitanjima, od načina na koji će se tretirati teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država, preko toga na koji način će u uslovima višeslojne krize biti obezbeđena energetska bezbednost i stabilnost, kao i na koji način će biti očuvana i bezbednost hrane, o čemu je govorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš u svom govoru.

19.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa kongresmenkom Klaudijom Teni, kopredsedavajućom srpskim kokusom u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država i članicom Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Posetu Njujorku povodom Generalne debate 77. zasedanja Skupštine Ujedinjenih nacija, predsednik Vučić je otpočeo razgovorom sa kongresmenkom Teni o jačanju bilateralnih odnosa, evropskom putu Srbije, aktuelnim regionalnim i svetskim pitanjima.

Predsednik Vučić je kongresmenki zahvalio na posvećenosti u radu srpskog kokusa, koji dodatno jača bilateralne odnose Srbije i SAD, doprinoseći, pritom, boljem ugledu naše zemlje u SAD.

Tom prilikom, predsednik Vučić je izjavio da ima dosta prostora za unapređenje saradnje dveju zemalja, kao i veliki, zasad delimično iskorišćeni potencijali.

Predsednik Vučić je pozdravio podršku SAD evropskom putu Srbije i poručio da se nada da će ta zemlja dati podsticaj daljim naporima Srbije u pronalaženju održivog dogovora u dijalogu Beograda i Prištine.

Kongresmenka Teni je istakla važnost srpskog kokusa u jačanju interesa za Srbiju u Kongresu SAD i podržala stav naše zemlje usmeren ka očuvanju mira i stabilnosti u regionu, kao i politiku razgovora, jedinog pravog puta za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kongresmenka Klaudija Teni izrazila je podršku inicijativi „Otvoreni Balkan“ i najavila posetu kongresne delegacije Beogradu krajem ove godine.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila, sa kojim je razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa i aktuelnim geopolitičkim pitanjima, pogotovo u svetlu situacije nakon poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine, kao i predstojeće posete Njujorku povodom Generalne debate 77. zasedanja Skupštine Ujedinjenih nacija.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena jačanju ekonomskih i bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama, kao i otvaranju novih oblasti saradnje u kojima postoje veliki, ali nedovoljno iskorišćeni potencijali.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena jačanju ekonomskih i bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama, kao i otvaranju novih oblasti saradnje u kojima postoje veliki, ali nedovoljno iskorišćeni potencijali.

U tom smislu, predsednik je istakao da će i tokom predstojeće posete Njujorku povodom Generalne debate 77. zasedanja Skupštine UN, razgovarati o unapređenju saradnje sa SAD i na brojnim sastancima koje će tom prilikom imati sa visokim zvaničnicima američke administracije.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, predsednik je naglasio da očekuje podršku SAD u svim naporima Srbije usmerenim na nastavak dijaloga sa Prištinom, budući da je razgovor jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora.

Predsednik Vučić je u rayzgovoru sa ambasadorom Hilom ponovio poziciju Srbije usmerenu na očuvanje mira i stabilnosti u regionu, budući da se naša zemlja svojom doslednom i ozbiljnom politikom pozicionirala kao pouzdan i odgovoran partner, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.

Ambasador Hil je istakao da će Sjedinjene Države sa partnerima iz Evropske unije nastaviti da se zalažu za dijalog koji će doneti konkretne rezultate i ponovio podršku SAD evropskim integracijama Srbije i zemalja regiona.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

13.09.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković primio je danas ambasadore SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške pri NATO u Briselu.

Ministar Selaković je istakao da Srbija, kao vojno neutralna zemlja, želi da nastavi da unapređuje partnersku saradnju sa NATO, budući da je očuvanje mira i stabilnosti u regionu od zajedničkog interesa.

Selaković je sagovornike upoznao sa političkom i bezbednosnom situacijom u regionu, istakavši da Srbija ostaje čvrst i pouzdan stub mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Srbija, kako je dodao, svoju čvrstu opredeljenost za stabilnost u regionu i mirno rešavanje svih otvorenih pitanja potvrđuje, između ostalog, i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, preko koje ekonomskom saradnjom zemalja u regionu prevazilazimo političke nesuglasice.

Šef srpske diplomatije posebno se osvrnuo na situaciju na Kosovu i Metohiji, ponovivši opredeljenost Beograda za dijalog pod okriljem EU i postizanje kompromisnih i održivih rešenja.

Selaković je upozorio na obrazac delovanja Prištine, koja povlači jednostrane poteze na štetu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čime destabilizuje situaciju na terenu, istovremeno odbijajući da sprovede obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom.

Ministar je upoznao ambasadore i sa položajem srpskog naroda na KiM i serijom međuetničkih incidenata protiv Srba, istakavši sinoćni napad Albanaca i ranjavanje dvojice Srba u Babinom Mostu.

Naglasivši značaj angažovanja KFOR-a, u okviru mandata koji mu je poveren Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Selaković je upozorio da bi svaka naredna provokacija Prištine mogla da izazove nesagledive posledice.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnoj situaciji u regionu zapadnog Balkana, kao i o geopolitičkim posledicama rata u Ukrajini.

Sastanku su prisustvovali i ambasadori SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške u Srbiji kao i specijalni izalanik Norveške za zapadni Balkan.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

12.09.2022. godine

Prvi savetnici u Ambasadi Jovana Nedić i Radomir Ilić prisustvovali su svečanom otkrivanju biste Novaka Đokovića u “Srpskoj kulturnoj bašti” u Klivlendu, u saveznoj državi Ohajo.

Na inicijativu Aleksa Mačeskog, počasnog konzula Republike Srbije u Ohaju i “Tesline naučne fondacije” iz Pensilvanije,ovo je prva bista sportiste u bašti u kojoj se od 2008.godine nalaze biste naših čuvenih naučnika, slikara, književnika i vladara. Delo vajara Bojana Mikulića dvanaesta je po redu bista u ovom velelepnom parku.

Istog dana, “Teslina naučna fondacija” uručila je priznanja i ordene Milani Mim Bižić i Aleksu Mačeskom za doprinos očuvanju srpske zajednice u Americi.

Beograd, 8. septembar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa komandantom Nacionalne garde Ohaja general-majorom Džonom Herisom.

U razgovoru je ocenjeno da je saradnja kroz Program državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja postigla značajne rezultate i dala snažan podsticaj jačanju sveukupnih odnosa Srbije i SAD.

Vojno-vojna saradnja Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja je veoma dobra i predstavlja kamen-temeljac za unapređenje sveukupnih bilateralnih odnosa i civilne saradnje.

Istaknut je značaj civilno-vojne saradnje, pre svega aktivnosti i angažovanje NG Ohajo na rekonstrukciji i obnovi škola i vrtića širom Srbije, u okviru projekata Humanitarne asistencije.

Brnabić je u razgovoru naglasila značaj daljeg razvoja saradnje u oblasti obrazovanja između Srbije i Ohaja, kao i dobre primere bratimljenja gradova dve strane.

Premijerka je čestitala general-majoru Džonu Herisu na Ordenu srpske zastave drugog stepena za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i SAD, koji je generalu Herisu prethodno uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

8.09.2022.

Delegacija Departmana za obrazovanje i Univerziteta Lorein iz Ohaja u trodnevnoj je poseti Srbiji i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tokom koje će obići gimnazije u Sremskoj Mitrovici, Zaječaru, Mladenovcu i srednju poljoprivrednu školu Svilajncu, kao i Univerzitet u Beogradu.

Delegaciju iz Ohaja primili su u Ministarstvu državni sekretari prof. dr Marijana Dukić Mijatović i prof. dr Ivica Radović i sa saradnicima predstavili sistem obrazovanja u Srbiji, ali se i upoznali sa sistemom obrazovanja u Ohaju.

Državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović istakla je da Memorandum o razumevanju u oblasti obrazovanja između Srbije i američke države Ohajo, potpisan pre godinu dana, otvara velike mogućnosti za saradnju obrazovnih ustanova Srbije i Ohaja.

"Memorandum o saradnji u oblasti obrazovanja, koje je ključan segment svakog društva, omogućava ne samo unapređivanje bilateralnih odnosa između naše dve zemlje, nego otvara velike mogućnosti da se oba sistema unapređuju i da naše ustanove međusobno sarađuju“, rekla je Dukić Mijatović.

Državni sekretar prof. dr Ivica Radović rekao je da veliki spektar tema i oblasti u kojima je moguća saradnja dva obrazovna sistema.

"Saradnja u oblasti obrazovanja je neograničena i smatram da može biti veoma korisna za oba sistema bez obzira što nisu kompatibilni. Saradnja škola i univerziteta, razmena učenika, studenata i nastavnog kadra, zajednični školski i akademski projekti samo su deo mogućnosti“, rekao je Radović.

Memorandum o razumevanju u oblasti obrazovanja između Srbije i američke države Ohajo potpisao je 2021. godine, u ime Vlade Srbije ambasador u SAD Marko Đurić, zajedno sa rektorom Departmana za visoko obrazovanje Ohaja Rendijem Gardnerom i direktorom Departmana za obrazovanje Ohaja Paolom De Marijom.

Svečanoj ceremoniji potpisivanja prisustvovao je general-major Džon Heris, komandant Nacionalne garde Ohaja, sa kojom Srbija već 15 godina aktivno sarađuje na vojnom planu.

Izvor/Foto: https://mpn.gov.rs/

8.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa komandantom Nacionalne garde Ohaja general-majorom Džonom Harisom i tom prilikom mu uručio Orden srpske zastave drugog stepena za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Čast mi je i zadovoljstvo da u ime Srbije komandantu Nacionalne garde Ohaja general-majoru Džonu Harisu, oficiru sa impresivnom vojničkom karijerom, koji se pokazao i dokazao kao iskreni prijatelj Srbije, dodelim jedno od najviših državnih priznanja", rekao je predsednik Vučić i istakao da je general-major Haris na dužnosti komandanta Nacionalne garde Ohaja ličnim zalaganjem značajno doprineo jačanju partnerstva, prijateljstva i poverenja između naših oružanih snaga, što istovremeno pruža snažan podsticaj razvoju sveukupnih odnosa Srbije i SAD.

On je naveo da je prošle godine obeleženo 15 godina uzajamne i uspešne saradnje Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja kroz Program partnerstva.

"Visoko cenimo podršku i pomoć naših partnera u okviru projekta daljeg razvoja i jačanja kapaciteta baze Vojske Srbije Jug kod Bujanovca, saradnju u oblasti sajber bezbednosti, vojne medicine, priprema za učešće u multinacionalnim operacijama, humanitarnog razminiranja, verske službe u oružanim snagama i upotrebe oružanih snaga u vanrednim situacijama", kazao je predsednik Vučić i posebno zahvalio Nacionalnoj gardi Ohaja na donaciji vojnom zdravstvu Srbije u borbi protiv kovida, od 500.000 dolara, za nabavku skenera i rendgen aparata, kao i na dugogodišnjem angažovanju te Garde u projektu humanitarne asistencije u okviru kojeg je renoviran niz osnovnih škola i vrtića u Sokobanji, Lapovu, Prokuplju, Pranjanima i Kraljevu.

Predsednik Vučić je istakao da je srećan što, posle svega teškog i tragičnog kroz šta smo prošli 1999. godine, obnavljamo prijateljstvo koje smo stvorili u Prvom i Drugom svetskom ratu.

"Nacionalna garda Ohaja je upravo u tome imala važnu ulogu. General Haris je uvek bio spreman da sasluša naše molbe, primedbe i dobro razume potrebe Srbije. On je jedan od ljudi koji je odlikovanje zaslužio svojim radom, trudom i angažovanjem", zaključio je predsednik.

General-major Džon Haris je, zahvaljujući na Ordenu, preneo pozdrave guvernera Ohaja Majka Divajna.

"Velika je čast da primim ovaj orden. Posebno mi je čast što sam ga od Vas primio, od čoveka koji neumorno radi kako bi omogućio da ovaj svet postane bolji za sve nas", rekao je general-major Haris i dodao da se poverenje „zaslužuje u kapima, ali može da se izgubi u izlivima i potocima“, te da on želi da nastavi da radi na jačanju poverenja „kap po kap“.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

8. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković primio je danas komandanta Nacionalne garde Ohaja general-majora Džona Harisa.

Čestitajući generalu Harisu na dobijanju jednog od najviših državnih odlikovanja Srbije, Ordena srpske zastave drugog reda, ministar Selaković je izrazio zadovoljstvo zbog dugogodišnje uspešne saradnje kroz Program državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja, koja daje podsticaj jačanju sveukupnih odnosa Srbije i SAD.

Prema njegovim rečima, poseban podsticaj vojnoj saradnji Srbije i SAD daće realizacija planiranog zajedničkog angažovanja pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga SAD u okviru misije „Multinacionalne snage i posmatrači“ na Sinaju.

Selaković je kazao da je, uporedo sa nizom aktivnosti vojno-vojne saradnje, Srbija spremna i za dalje jačanje civilno-vojne i civilno-civilne komponente partnerstva sa Ohajom.

Ministar je zahvalio sagovorniku na angažovanju pripadnika Nacionalne garde Ohaja u projektima „Humanitarne asistencije“, u okviru kojih je do sada kompletno renovirano niz osnovnih škola i vrtića širom Srbije.

Selaković je generala Harisa informisao o situaciji na Kosovu i Metohiji i problemima srpskog naroda u pokrajini, naglasivši da Beograd ostaje čvrsto posvećen miru i stabilnosti u regionu, dijalogu sa Prištinom i traganju za kompromisnim i održivim rešenjima, a da smo, sa druge strane, svedoci jednostranih poteza Prištine kojima se destabilizuje situacija.

Sagovornici su istakli značaj misije KFOR za bezbednost na Kosovu i Metohiji i garantovanje mira i stabilnosti na terenu.

Selaković i Haris razmotrili su i niz regionalnih tema, a šef srpske diplomatije istakao je značaj inicijative „Otvoreni Balkan“ za dalji ekonomski razvoj i političku stabilnost regiona.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim.

Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima.

Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

31.08.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kongresmenom Sjedinjenih Američkih Država Majklom Tarnerom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, kao i o dijalogu Beograda i Prištine i drugim aktuelnim pitanjima.

Tom prilikom, predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena što sadržajnijoj saradnji sa američkom administracijom, te da je unapređenje odnosa Srbije i SAD od najvećeg značaja, posebno u oblasti ekonomije. Takođe, konstatovao je da je robna razmena između dveju zemalja na rekordnom nivou i da će prvi put da pređe 1,2 milijarde dolara.

Predsednik Vučić je zahvalio na kontinuiranoj podršci Vašingtona putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU, na kome vredno radimo uz neophodne reforme.

Predsednik Vučić je takođe rekao da Srbija ulaže ogroman napor u dijalog uz posredovanje EU, kao jedini pravi put za postizanje održivog dogovora sa Prištinom i rešavanje kriznih situacija izazvanih jednostranim potezima tamošnjih vlasti.

On je naglasio da je to u skladu sa politikom mira i stabilnosti u regionu, koju Srbija vodi, čemu doprinos daje i kroz poštovanje Dejtonskog sporazuma i integriteta Bosne i Hercegovine, uključujući i integritet Republike Srpske u okviru BiH.

Kongresmen Tarner je rekao da veoma ceni liderstvo predsednika Vučića i njegovu ulogu u održavanju mira i stabilnosti u regionu, kao i to da je impresioniran ekonomskim rezultatima Srbije.

On je konstatovao da je svaki put kad dođe u Srbiju vidljivo veće približavanje naše zemlje Evropskoj uniji. Takođe je pohvalio Otvoreni Balkan kao važnu inicijativu za regionalnu saradnju.

Predsednik Vučić i kongresmen Tarner su konstatovali da saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja daje snažan podsticaj sveukupnim odnosima Srbije i SAD.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25.08.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom.

Predsednik Vučić je nakon sastanka izjavio da je sa američkim i evropskim predstavnicima imao ne lake razgovore po pitanju Kosova i Metohije, te da su sastanku prisustvovali i ambasador SAD Kristofer Hil i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

„Mi ćemo uvek gledati da čuvamo mir i stabilnost, boriti se za mir i stabilnost, ali nijednog sekunda, budite uvereni, baš onako kako sam vam obećao, nećemo odstupiti od naših vitalnih nacionalnih i državnih interesa, ali pre svega interesa našeg naroda, vaše bezbednosti i vaše sigurnosti. Nema odustajanja, nema predaje. Živela Srbija“, poručio je predsednik Vučić srpskom narodu koji živi na KiM.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

23.08.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila, sa kojim je razgovarao o aktuelnoj situaciji u regionu, posebno posle poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine, održane prošle nedelje u Briselu.

Predsednik Vučić je pojasnio ambasadoru Hilu stavove Srbije koje zastupa u dijalogu sa Prištinom, učestvujući u njemu odgovorno i konstruktivno.

On je rekao da Srbija ozbiljno pristupa pronalaženju rešenja za aktuelnu krizu izazvanu jednostranim potezima Prištine.

Predsednik Vučić je ambasadoru Hilu preneo da Srbi koji žive na KiM bezuslovno traže formiranje Zajednice srpskih opština.

Ukazujući na tenzije koje postoje na KiM, predsednik Vučić je rekao da je važno da se Priština pridržava dogovora da kosovske specijalne snage mogu da pređu na sever samo uz saglasnost NATO i gradonačelnika četiri opštine u kojima žive Srbi.

Председник Вучић и амбасадор Хил разговарали су и о билатералној сарадњи Србије и САД.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

16.08.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa Derekom Šoleom, savetnikom državnog sekretara SAD Entonija Blinkena.

Jedina tema telefonskog razgovora bila je u vezi sa predstojećim sastankom u Briselu u okviru dijaloga Beograda i Priština, uz posredovanje Evropske unije.

Šole je, kao predstavnik američke administracije, insistirao na potrebi da se sačuva mir i stabilnost, što će SAD sa svoje strane podržati.

Predsednik Vučić je rekao da niko ne treba da sumnja u iskrenu posvećenost Srbije politici mira i stabilnosti.

On je dodao da očekuje da SAD i zapadni partneri uvaže nastojanja Srbije i podstaknu Prištinu da dijalogu i obavezama proisteklim iz dijaloga pristupe ozbiljno i odgovorno.

Predsednik Vučić i savetnik Šole razgovarali su i o mogućnostima za razvoj bilateralne saradnje Srbije i SAD.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

8.8.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, prisustvovao je danas u Bogoti inauguraciji novog predsednika Kolumbije Gustava Fransiska Petra Urege.

Ministar Selaković novom kolumbijskom predsedniku preneo je lične čestitke predsednika Vučića, a on je, kako je naveo ministar, izrazio želju da se što skorije sretne sa našim predsednikom.

Selaković je podsetio i na jučerašnji veoma dobar razgovor koji je imao sa ministrom spoljnih poslova Kolumbije Alvarom Lejvom Duranom.

Šef srpske diplomatije ukazao je i da je Kolubija četvrta po snazi latinoamerička zemlja, kako po broju stanovnika, tako i po ekonomskim parametrima, poručivši da je to zemlja sa kojom Srbija može da razvija brojne potencijale sveobuhvatne saradnje.

Selaković je istakao da je inauguracija jedan od najposećenijih događaja u ovom delu sveta, navevši da joj prisustvuju predsednici Paragvaja, Ekvadora, Kostarike, Dominikanske Republike, ali i ministri spoljnih poslova drugih latinoameričkih i karipskih zemalja. U tom pogledu, naglasio je da je ovo bila prilika i da na marginama razgovara sa nekoliko ministara spoljnih poslova, ali i drugim visokim zvanicnicima latinoameričkih država.

"Boravak u Bogoti i inauguracija predsednika Kolumbije bili su prilika da sa onima koji nas podržavaju afirmišemo naš stav po pitanju koje je za nas od najvišeg nacionalnog i političkog značaja, dakle pitanju KiM, ali i da one, koji su priznavači, upoznamo sa našim argumentima i izrazimo spremnost za razvoj saradnje u svim drugim oblastima", rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je jutros razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Paragvaja Hulijom Sesarom Ariolom.

"Paragvaj podržava Srbiju po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta i naš je dosledni saradnik u međunarodnim organizacijama", istakao je Selaković.

Prema rečima ministra, Srbija i Paragvaj imaju brojne potencijale za saradnju, a sledeće godine naše zemlje obeležavaju 140 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa, te je i pozvao paragvajskog ministra da poseti Srbiju.

Šef srpske diplomatije imao je, tokom boravka u Bogoti, i sastanak sa ministrom spoljnih poslova Brazila Karlosom Alberom Frankom Fransom.

"Brazil je naš najvažniji partner u Latinskoj Americi, obim trgovinske razmene je najveći kada su u pitanju zemlje ovog dela sveta, a dogovorili smo i razmenu poseta ekonomskih delegacija, kao i započinjanje redovnih političkih konsultacija dva ministarstva spoljnih poslova", kazao je Selaković.

Posebno je izdvojio to što je Brazil 2022/23. godine nestalna članica Saveta bezbednosti UN, naglasivši da na sednicama o radu UNMIK-a ta zemlja čvrsto podržava naše pozicije.

Jedan od sagovornika šefa srpske diplomatije bio je i potpredsednik Republike El Salvador Feliks Uljoa, kojeg je u sadržajnom razgovoru zamolio da razmotri naše pozicije i stav po pitanju KiM.

"To je država koja je veoma zainteresovana da razvija saradnju sa Srbijom u oblasti bezbednosti, sporta i poljoprivrede", izdvojio je Selaković i preneo da je potpredsednik Uljoa izrazio želju da u što skorijem periodu poseti Srbiju.

Ministar Selaković naredna dva dana boraviće u zvaničnoj poseti Kostariki, gde će se sastati sa ministrom spoljnih poslova i brojnim zvaničnicima te zemlje.

Nakon Kostarike, šef srpske diplomatije posetu zemljama Latinske Amerike završava u Venecueli.

6. avgust 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Bogoti sa novoimenovanim ministrom spoljnih poslova Kolumbije Alvarom Lejvom Duranom. Sastanku je prisustvovao i izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Republici Kolumbiji na nerezidencijalnoj osnovi Marko Đurić.

Ministar Selaković je poručio da je Srbija jasno opredeljena da još snažnije razvija ukupne odnose i saradnju sa Kolumbijom.

Ukazavši da je od poslednje posete Kolumbiji na ministarskom nivou proteklo jedanaest godina, Selaković je istakao da je potrebno raditi na intenziviranju političkog dijaloga, samim tim i češćim susretima zvaničnika dve zemlje.

Takođe, preneo je da bi održavanje političkih konsultacija dva ministarstva spoljnih poslova bila odlična prilika da se razmotre mogućnosti i sagledaju potencijali za unapređenje bilateralne saradnje.

Šef srpske diplomatije je naglasio da postoje značajni potencijali za saradnju u mnogim oblastima, naročito u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, rudarstvu, ali i turizmu, obrazovanju, kulturi i sportu.

Selaković je upoznao kolumbijskog kolegu sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji i naporima za iznalaženje kompromisnog rešenja ovog pitanja koje je od ključne važnosti za našu zemlju, istakavši da je Srbija posvećena miru i stabilnosti u regionu.

Ministar Selaković sutra će, u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, prisustvovati ceremoniji inauguracije novog predsednika Kolumbije Gustava Fransiska Petra Urege.

Tokom boravka u Bogoti, šef srpske diplomatije imaće i nekoliko bilateralnih sastanaka sa zvaničnicima latinoameričkih i karipskih država.

5. avgust 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristoferom Hilom o bilateralnim odnosima dveju država, situaciji u regionu, dijalogu Beograda i Prištine, kao i saradnji u oblasti energetike.

Brnabić je istakla da je očuvanje mira i stabilnosti u regionu jedan od ključnih prioriteta i da Srbija ostaje posvećena ulaganju dodatnih napora u cilju razvoja regionalnih odnosa u svim oblastima.

Čvrstu podršku regionalnoj saradnji, kako je ocenila, Srbija pruža i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, koja se pokazala kao efikasan okvir za rešavanje pitanja važnih za naše građane.

Premijerka je, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, izrazila uverenje da će sastanak povodom nove runde dijaloga 18. avgusta u Briselu biti konstruktivan, naročito u svetlu aktuelne situacije i jednostranih poteza Prištine.

Hil je ocenio da je nastavak razgovora jedini put za rešavanje otvorenih pitanja, i istakao da SAD snažno podržava dijalog uz posredovanje Evropske unije.

Sagovornici su istakli da postoji veliki potencijal za saradnju u oblasti energetike, pre svega kada je reč o projektima obnovljivih izvora energije. U skladu sa tim, predsednica Vlade je ocenila da je energetska bezbednost tema od izuzetnog značaja za Srbiju i da je neophodno učiniti novi iskorak u cilju energetske tranzicije i izgradnje novih energetskih kapaciteta, te dodala da u tom smislu vidimo potencijal za saradnju sa SAD.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug

4. avgust 2022.

Biro za obrazovanje i kulturu Stejt Departmenta organizovao je od 2. do 4. avgusta najveći Sajam obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama. “Obrazovanje SAD” je program Stejt Departmenta koji okuplja više od 430 centara za savetovanje studenata u preko 175 zemalja.

Ovo je godišnji skup koji promoviše američko visoko obrazovanje međunarodnim studentima, a ujedno pruža mogućnost studentima iz Sjedinjenih Američkih Država da se informišu o uslovima studiranja u drugim državama.

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu je uzela učešće na sajmu i predstavila mogućnosti za studiranje i studentsku razmenu, ključne oblasti ekonomskog razvoja i najzastupljenije obrazovne programe u Srbiji, kao i postojeća institucionalna partnerstva između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti obrazovanja.

Štand Ambasade Republike Srbije bio je jedan od najposećenijih na sajmu, imajući u vidu da će Beograd biti domaćin regionalnog foruma programa “Obrazovanje SAD” za Evropu i Evroaziju u organizaciji Stejt Departmenta od 19. do 21. septembra ove godine.

28. jul 2022.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je danas u Vašingtonu sa specijalnim izaslanikom Stejt dipartmenta za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, o najznačajnijim temama na bilateralnoj agendi.

Sagovornici su u razgovoru zajedno sagledali dosadašnje pozitivne rezultate i kontinuirani napredak u odnosima naše dve zemlje, ostvaren obostranom posvećenošću i zalaganjima.

Apostrofiran je i značaj sve snažnije dinamike bilateralnih susreta na visokom političkom nivou, pojačanog prisustva investicija iz SAD u Srbiji, kao i uspešnog poslovanja američkih kompanija na našem tržištu.

Dvojica zvaničnika su izrazili zadovoljstvo i postignutim dogovorima i konkretnim projektima koji se sprovode u domenu IT industrija, energetike, obrazovanja, kulture i sporta.

Razgovor sa visokim američkim diplomatom ambasador Đurić je iskoristio da ponovi čvrstu opredeljenost naše zemlje za regionalno povezivanje, dijalog i saradnju kao ključ stabilnosti, prosperiteta i dobrobiti za sve građane,potvrđenu kroz kontinuirano delovanje predsednika, Vlade i drugih srpskih institucija.

27. jul 2022.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić sastao se sa senatorom Tomom Tilisom, članom Vojnog komiteta u američkom Senatu.

Ambasador Đurić je upoznao senatora Tilisa sa čitavim nizom tema od značaja za bilateralne odnose. Govoreći o perspektivama i daljem jačanju sveukupnih srpsko-američkih veza, Đurić je naglasio da je povećanje američkih investicija i razvojnih projekata u interesu čitavog regiona, a da je Republika Srbija svojom stabilnom ekonomskom situacijom i odgovornom politikom dokazala da je spremna da bude regionalno čvorište saradnje.

Takođe je preneo senatoru da naša zemlja ceni podršku SAD našem putu evropskih integracija i zalaganjima za jačanje regionalne saradnje, kao i američko uvažavanje doprinosa koji Srbija, kao pouzdan partner, daje očuvanju mira i stabilnosti na Balkanu.

21. jul 2022.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je danas na Kapitol hilu sa senatorom Krisom Marfijem, članom Spoljnopolitičkog odbora u Gornjem domu Kongresa.

Ambasador Đurić preneo je senatoru Marfiju da podrška SAD inicijativi „Otvoreni Balkan“ predstavlja aktivan doprinos poboljšanju odnosa u regionu, ocenivši da afirmativne poruke američkih zvaničnika o ovom vidu regionalne saradnje imaju snažan odjek u našem delu Evrope.

„Transformacija Balkana u otvoreno i slobodno područje saradnje predstavlja okosnicu regionalne vizije predsednika Vučića i Vlade Srbije“, istakao je tom prilikom Đurić.

Takođe, ukazao je da je koncept „Otvorenog Balkana“ promenio ekonomski diskurs u našem regionu i probudio donekle uspavani privredni razvoj, dajući ljudima svežu energiju i motivišući ih na nove ideje za povezivanje.

„A upravo su ljudi i njihova dobrobit fokalna tačka oko koje su se lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije okupili prilikom inicijalnog dogovora o pokretanju ove saradnje i njenoj otvorenosti za sve zainteresovane strane“, naglasio je Đurić.

On je i podvukao da pozitivne poruke o našim bilateralnim odnosima, ali i budućnosti regiona, koje dobijamo od naših američkih partnera ulivaju dodatnu sigurnost i doprinose rastu interesovanja za investicioni potencijal našeg kutka Evrope.

Đurić je informisao senatora o aktuelnoj situaciji u odnosima Beograda i Prištine, ponovivši da srpska strana nastavlja da bude konstruktivan akter koji teži pronalasku kompromisnog rešenja, te da je kao takva i oličenje odgovornosti i stabilnosti.

Pored tema na bilateralnoj agendi, na sastanku je bilo reči i o značaju očuvanja evroperspektive regiona, kao i o refleksijama trenutne globalne energetske situacije na Evropu i svet.

04. jul 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku državnom sekretaru SAD Entoniju Blinkenu povodom Dana nezavisnosti SAD, u kojoj je poželeo napredak i blagostanje američkoj državi i narodu.

„Želim da izrazim uverenje da će sveukupni odnosi naše dve zemlje nastaviti uspešno da napreduju u svom oblastima od obostranog značaja i u duhu tradicionalnog prijateljstva i obostranog razumevanja, na šta nas obavezuje značajan jubilej koji smo sa ponosom obeležili prošle godine – 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa“, ističe se u čestitki ministra.

Selaković je zahvalio na kontinuiranoj podršci SAD nastavku dijaloga Beograda i Prištine, evropskom putu Srbije, kao i podršci našem zalaganju za očuvanje mira i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana.

Takođe, naveo je da je uveren da će jačanje ekonomskih veza, koje su najperspektivniji segment naših odnosa, biti dodatni motiv za produbljivanje svih oblika saradnje.

„U iščekivanju prilike da razmenimo mišljenja o daljim modalitetima za zbližavanje veza naša dva naroda, primite izraze mog visokog uvažavanja“, navodi se u čestitki šefa srpske diplomatije.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

28.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, kao i o dijalogu Beograda i Prištine i drugim aktuelnim pitanjima.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena političkom dijalogu i ulaganju dodatnih napora u cilju razvoja regionalnih odnosa u svim oblastima i dodao da za našu zemlju očuvanje mira i stabilnosti u regionu ostaje jedan od ključnih prioriteta, čime se Srbija pokazala kao ozbiljan i odgovoran partner.

U tom kontekstu, predsednik je ponovio da inicijativa „Otvoreni Balkan“ predstavlja jedan od izuzetnih primera regionalne saradnje, koja je ojačala partnerstvo Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Govoreći o značaju snažnog ekonomskog zamaha Srbije, predsednik Vučić je posebno naglasio da prisustvo američkih kompanija koje uspešno posluju u našoj zemlji, ukazuje na dobre ekonomske odnose između Srbije i SAD, ali i potencira velike neiskorišćene mogućnosti na kojima bi trebalo dodatno zajednički raditi, budući da Srbija pruža odlično i stabilno okruženje za strane investitore.

Sagovornici su razmenili mišljenja i o dijalogu Beograda i Prištine, pri čemu su se saglasili da se otvorena pitanja u dijalogu mogu rešiti pod pokroviteljstvom EU, kako bi došlo do kompromisnih rešenja.

„Srbija nastavlja da insistira na razgovoru, jer je to jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja i postizanje obostrano prihvatljivog dogovora“, naglasio je predsednik Vučić.

Ambasador SAD Kristofer Hil je ponovio podršku evropskim integracijama celog regiona Zapadnog Balkana, istakavši da je to jedan od prioriteta američke spoljne politike kada je u pitanju naš region. Ambasador Hil je, takođe, pozdravio inicijativu „Otvoreni Balkan“ i dosledne napore Srbije da ekonomsku saradnju stavi u fokus regionalnog povezivanja, te je istakao da upravo ovaj vid zajedničkog rada na uspostavljanju čvrstih ekonomskih odnosa ujedno predstavlja i priliku za još snažnije i vidljivije promovisanje investicionih potencijala regiona.

Predsednik Vučić je zahvalio ambasadoru Hilu na podršci koju njegova zemlja pruža nastojanjima Srbije da diversifikuje izvore energije, a sagovornici su se saglasili da treba još snažnije da se radi na tome da i Srbija dobije pristup energetskim projektima na kojima se već uveliko radi.

„Od Srbije očekujemo jasno stanovište o poštovanju međunarodnog prava i osudi ruske agresije na Ukrajinu, kao i potpunu posvećenost reformama u oblasti vladavine prava i drugim oblastima, neophodnim za napredak na evropskom putu“, istakao je ambasador Hil.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

24. jun 2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa pomoćnicom državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid, a u razgovoru su učestvovali i specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i ambasador te zemlje u Srbiji Kristofer Hil.

U svetlu razgovora o evrointegracijama Srbije, predsednik Vučić je sa sagovornicima podelio utiske sa jučerašnjeg Samita EU - Zapadni Balkan u Briselu, dok je pomoćnica šefa američke diplomatije Donfrid istakla da se SAD snažno zalažu za to da naš region postane deo Evropske unije.

Razgovor predsednika Vučića sa američkim diplomatama bio je, najvećim delom, posvećen bilateralnim, a posebno ekonomskim odnosima, kao i mogućnostima za saradnju u oblasti energetike, te je izraženo zadovoljstvo zbog uspešnog poslovanja američkih kompanija na srpskom tržištu.

Pomoćnica američkog državnog sekretara Donfrid je snažno podržala ekonomsko povezivanje regiona kroz inicijativu Otvoreni Balkan, saglasivši se sa predsednikom Vučićem da je to primer dobre regionalne saradnje i stremljenja ka ciljevima od zajedničkog interesa.

Sagovornici su razmenili mišljenja i o dijalogu Beograda i Prištine i pozdravili napredak ostvaren na sastanku glavnih pregovarača i specijalnog izaslanika, kada je usvojena mapa puta u primeni sporazuma o energetici.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za dijalog kao jedini način rešavanja otvorenih pitanja i postizanja održivog dogovora, u korist svakodnevnog života Srba i Albanaca, kao i mira i stabilnosti u regionu.

21. jun 2022.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da se odnosi Srbije i SAD nalaze na dobrom putu i da veruje da samo dalje mogu da napreduju, kao i da tome i sam iz prve ruke svedoči u svakodnevnoj komunikaciji sa predstavnicima američke administracije u Vašingtonu.

Đurić je u intervjuu za “Srpski telegraf” rekao da smo uspostavili visok nivo uvažavanja i razumevanja po većini bilateralnih pitanja, da razmenjujemo pozitivne poruke, a da se saradnja u mnogim oblastima svakim danom razvija sve više.

Ambasador Srbije u SAD je naveo da tragedija u Ukrajini utiče na globalne geopolitičke tokove, pa i na međunarodne odnose između gotovo svih zemalja i naglasio da Srbija ulaže trud i energiju da uzlazna trajektorija u odnosima sa Vašingtonom u vremenu teškom za celu Evropu bude nastavljena, pa još i izraženija jer, kako je naveo, imamo želju i interes da tako bude.

Prema njegovim rečima, sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom imamo odličnu saradnju i on je neko ko razume poziciju Srbije i aktivno radi na produbljivanju i učvršćivanju naših odnosa. Đurić je najavio da će se uskoro ambasada Srbije u Vašingtonu i zvanično preseliti u novu zgradu, koja se nalazi samo nekoliko stotina metara od Bele kuće i istorijsko je zdanje koje je bilo u vlasništvu nekadašnjeg državnog sekretara SAD Elihjua Ruta, a koje je pribavljeno u trajnu svojinu države Srbije.

20. jun 2022.

Deo snimanja projekta za dokumentarni film i serijal "Srpsko kolo” reditelja Željka Mirkovića završen je prošle nedelje u Vašingtonu.

Uz podršku i organizaciju Srpskog kulturnog centra ,,Opančići” iz Vašingtona i Ambasade Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, projekat je sniman ispred Bele kuće, na Džeferson memorijalu, ispred Vašingtonskog spomenika i na više drugih lokacija.

Okupio je preko 60 izvođača iz tri folklorna ansambla, devojačkog hora, kamernog hora ,,Srbijana”, solistu na harmonici Milana Mitića, etno grupu Biljane Regan za promociju narodnih nošnji i tradicije, kao i dečiji hor i folklornu grupu pri crkvi Svetog Luke.

12. jun 2022.

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić kaže da je prvi mandat predsednika Republike Aleksandra Vučića uticao u definišućoj meri na razvojni put Srbije u našem vremenu.

U intervju za „Politiku” navodi da je promenio paradigmu i fokus srpske politike i usmerio je političku debatu sa jednovekovnih rasprava o ideologiji, identitetu i teritoriji na ekonomski i infrastrukturni, ali i tehnološki razvoj i napredak u de fakto svim segmentima društva.

„Zbog toga smatram da je u prvom mandatu predsednik Vučić dao odlučujući doprinos izgradnji temelja nove, podmlađene Srbije koja je u nastajanju. Nakon decenije njegovog preovlađujućeg uticaja na politiku u Srbiji, postavljen je novi standard kada je reč o odgovornosti u odnosu prema državi za sve eventualne pretendente ili buduće nosioce državne vlasti. To je moje lično mišljenje. Politički merodavnu ocenu dosadašnjeg mandata predsednika Vučića, međutim, dao je narod trećeg aprila. Jedinstvenost njegove ubedljive pobede na predsedničkim izborima sa aspekta istorijski velikog broja osvojenih glasova, kao i sa aspekta njega kao kandidata kojem je prvom, od uvođenja višestranačja u našoj zemlji pre više od tri decenije, pošlo za rukom da u prvom krugu na tako dominantan način ponovo osvoji podršku građana govori sama za sebe”, kaže Marko Đurić.

Šta očekujete u drugom mandatu predsednika Vučića?

Iz razgovora sa predsednikom jasno vidim da za Srbiju, osim duboko ukorenjene ljubavi ima i velike snove i ambicije, kao i nepokolebljivu rešenost i požrtvovanje koji su potrebni da ih pretočimo u stvarnost. Zato u narednih pet godina očekujem mnogo promena, dramatično ubrzanje reformi i modernizacije, kao i nastavak napornog rada na oporavku i podmlađivanju Srbije. Računi za decenije lutanja, različitih grešaka, ponekad i loših izbora stigli su na naplatu našoj generaciji. Imali smo sreću što se u našem vremenu Srbiji dogodio i državnik kadar da izazove kontinuirano preokreće u šanse.

Kakva je sada vaša saradnja?

Predsednik Aleksandar Vučić je uvek tu kada zatreba, i profesionalno i ljudski. Više je dostupan za saradnike i sve generalno od ljudi koji su na neuporedivo manje zahtevnim dužnostima. Zahvalan sam mu neizmerno na ukazanom poverenju i časti da obavljam dužnost predstavnika Srbije u svetskoj sili kakva je Amerika, a zatim i na njegovoj svesrdnoj podršci u svim mojim aktivnostima i nastojanjima da se odnosi Srbije i SAD svakim danom sve više razvijaju, proširuju i unapređuju.

Više toga, zahvalan sam mu i na svim profesionalnim šansama koje mi je do sada dao, a kojima sam se čitavim bićem trudio da odgovarajuće odgovorim, zahvalan ponekad i na strpljenju i na prijateljskoj posvećenosti. Razumemo se i verujemo u iste stvari.

Da li možemo da očekujemo da predsednik Srbije zvanično ponovo poseti Belu kuću ili da neko iz vrha SAD administracije, predsednik Džozef Bajden ili Kamila Haris posete Beograd?

Predsednik Bajden i predsednik Vučić održavaju veoma dobru ličnu komunikaciju. Podsetio bih i na nedavno pismo predsednika Bajdena našem predsedniku, koje možda nije dobilo dovoljno medijske pažnje, a koje je bilo sadržinski vidno više od rutinske čestitke.

Uveren sam da će do novih susreta na višim nivoima između naše dve zemlje doći u narednom periodu. Veoma je za Srbiju koristan i lični odnos predsednika Vučića i predsednika Bajdena koji su izgradili mnogobrojnim susretima na multilateralnim skupovima, kao i tokom bilateralnih poseta Srbiji u vreme njegovog mandata kao potpredsednika SAD.

Prilikom mog nedavnog susreta sa predsednikom Bajdenom u Beloj kući iskoristio sam priliku da mu ponovo uputim poziv predsednika Vučića da poseti našu zemlju, podsetivši ga da je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter davne 1980. godine.

Kakvi su odnosi Srbije i SAD?

Odnosi Srbije i SAD su u kontinuiranom usponu i pred partnerstvom naših zemalja je velika i obostrano korisna budućnost. Naši odnosi zasnovani su na 140 godina dugoj tradiciji, neraskidivim vezama stotina hiljada američkih Srba sa maticom, političkim, ekonomskim, prosvetnim, kulturnim, naučnim vezama. Zajednički radimo i na prevazilaženju nasleđa devedesetih u našim odnosima, i želja nam je da odnose vratimo na staze stare slave.

Da li je dugoročno moguće da zadržimo neutralnu spoljnu politiku?

Vojna neutralnost jeste opredeljenje naroda i rukovodstva Srbije, utemeljeno na istoriji, ali i savremenim potrebama naše zemlje. I ja verujem u vojnu neutralnost. Međutim, pretenzije na političku neutralnost od momenta otpočinjanja procesa učlanjenja u EU Srbija nije ni ispoljavala. Ono na šta mi pretendujemo, bolje rečeno za šta se borimo i na čemu čvrsto istrajavamo jesu samostalnost u odlučivanju i sloboda. To su naše vrednosti utkane u nas politički DNK. Kao i saradnja sa svima. Od toga nećemo odustati dok postojimo.

Premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti je doživeo diplomatski fijasko prilikom posete SAD. Da li će Priština biti prepoznata kao faktor destabilizacije regiona?

Albin Kurti je pokazao zavidnu količinu nervoze zbog srpskog lobiranja i prisustva u centrima u kojima su on i njegovi istomišljenici dugo imali monopol nad borbom za podršku. Razumevanje za Srbiju u SAD, baš kao i njen oporavak, bilo bi mnogo zdravije da Kurti doživi kao pozitivne za ceo region.

Da li se i koliko menja odnos Vašingtona prema Beogradu?

Optimista sam po pitanju naših odnosa. Spoljna politika velikih sila menja se postepeno i proporcionalno međusobnim interesima, ali i uloženom trudu na tome da oni budu usklađeni. Srbija se danas ozbiljno trudi oko ovog odnosa. Tokom svoje dosadašnje službe u SAD svedok sam povećane pažnje i interesa za Srbiju, kao i za produbljivanje naših veza širom političkog spektra u Vašingtonu.

Koje su poslednje aktivnosti naše Ambasade?

Srbija odnos sa Amerikom sada ne održava samo iz Beograda, već i direktno na terenu, u Vašingtonu, gde u komunikaciji sa Belom kućom, Stejt departmentom i drugim institucijama izlazimo sa konkretnim, našim, srpskim predlozima i inicijativama usmerenim na jačanje saradnje, razumevanja i dijaloga u brojnim oblastima. Rezultati toga su, rekao bih, u ovom, u svetu teškom vremenu, već vidljivi za one koji prate i pravilno tumače međunarodne odnose. U narednim mesecima oni će postajati još vidljiviji što je, naglašavam, u ovom vremenu veoma značajno.

Da li se spremate za useljenje u novu zgradu Ambasade?

Veoma sam zadovoljan i radom svog tima i činjenicom da je prisustvo Srbije u Kongresu, u tink tenkovima i političkoj javnosti uopšte, sve efektnije. Nastojimo da povratimo poverenje naših iseljenika i da kod njih probudimo interesovanje i entuzijazam da rade zajedno sa nama. Puno je posla uvek pred nama, ali znamo šta želimo i verujemo u Srbiju.

Ovih dana spremamo se i za useljenje u novu zgradu Ambasade u 16. ulici, u neposrednoj blizini Bele kuće. Reč je o istorijskom zdanju u srcu Vašingtona koje je bilo dom nekadašnjeg državnog sekretara SAD Elihjua Ruta, i koje smo pribavili u trajnu svojinu Republike Srbije.

Zahvalan sam lično predsedniku, Vladi i ministru Selakoviću koji su podržali rešavanje višedecenijskog zatečenog problema sa prostorom za Ambasadu u najbrojnijoj diplomatskoj prestonici sveta. Srbija ovim dobija dom na ponos.

Takođe, započeli smo ubrzanu obnovu stare, kraljevske srpske rezidencije u Vašingtonu, koja je bila napuštena nekoliko decenija, a čijim će renoviranjem, uz dobijanje reprezentativnog prostora, Srbija realizovati značajne uštede, baš kao što je uštedu ostvarila i kupovinom nove zgrade ispod tržišne cene, uz to se ratosiljajući dosadašnjih skupih kirija za naredni period. Radimo zaista mnogo na svim poljima, a neko će jednog dana, kopajući po arhivama, reći mnogo više nego što mogu ja danas.

Izvor: Politika

Beograd, 9. jun 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić iskazala je sinoć, na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina rada Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), zahvalnost ovoj poslovnoj asocijaciji na kontinuiranoj podršci razvoju ekonomije i preduzetništva u Srbiji.

Brnabić je posebno ukazala na dobre prošlogodišnje rezultate postignute u trgovinskoj razmeni sa SAD, kao i na američku podršku inicijativi „Otvoreni Balkan“.

Ona je podvukla da je Američka privredna komora tokom dve decenije svog rada bila snažan i pouzdan partner Vlade Srbije u stvaranju boljeg poslovnog ambijenta, koji je mnogo doprineo tome da naša zemlja postane jedan od svetskih lidera u privlačenju stranih investicija.

To smo postigli ne tako što smo davali velike subvencije investitorima, već zato što smo menjali osnovne zakone, kao što je na primer zakon o radu. Menjali smo našu administraciju kako bi bila efikasnija i trasparentnija, pre svega kroz uvođenje elektronske uprave, objasnila je ona.

Premijerka je predočila da je AmCham zaslužan i za napredak Srbije u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa kako bi privreda imala sigurnost i bezbednost.

Zajedno smo menjali Srbiju i ulagali u njene najvažnije i najsnažnije potencijale – pamet i kreativnost, a to smo činili kroz reforme u obrazovanju i ulaganje u mlade preduzetnike, startap i inovacione kompanije, podsetila je Brnabić.

Ona je naglasila da su američke kompanije, kao što su „NCR“, „Microsoft”, „Oracle”, „Philip Morris” i mnoge druge, ali i američka administracija preko Ambasade SAD u Srbiji i organizacije kao što je USAID, verovali da Srbija nije zemlja jeftine radne snage, već zemlja talentovanih, inovativnih i kreativnih ljudi.

Prema njenim rečima, u 2021. godini izvoz robe iz Srbije u SAD dostigao je vrednost od 435,9 miliona evra i povećao se za 35,5 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok je uvoz iznosio 408,7 miliona evra, uz rast od 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Predsednica Vlade se osvrnula i na odlične rezultate kada je reč o izvozu usluga u 2021. godini iz Srbije u SAD, navodeći da je on iznosio više od milijardu dolara ili 870 miliona evra, što je dvostruko više nego što iznosi izvoz robe.

Ona je napomenula da pri tome imamo i značajan suficit na našoj strani u vrednosti od 562 miliona evra. To pokazuje da se odnosi dveju zemalja razvijaju na najbolji mogući način, uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, ocenila je premijerka i kao naredne korake u ovoj saradnji najavila ulaganje u oblast veštačke inteligencije i biotehnologije i biomedicine.

Brnabić je, između ostalog, prenela zahvalnost i za veliku i otvorenu američku podršku inicijativi „Otvoreni Balkan“, koja pomaže zemljama na njihovom evropskom putu i pokazuje da region može da posluži kao primer dobre saradnje.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma.

Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić.

On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana.

On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća državnom sekretaru SAD Entoniju Blinkenu povodom tragičnog gubitka mladih života u pucnjavi koja se dogodila u Teksasu.

„Molim Vas da prenesete saosećanje građana Republike Srbije porodicama nastradalih, a povređenima želje za što skoriji oporavak“, naveo je ministar u telegramu, naglasivši da su u ovim teškim trenucima naše molitve i misli sa američkim građanima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

23.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom, sa kojim je razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa, energetskoj diversifikaciji, evrointegracijama Srbije, kao i o aktuelnim geopolitičkim pitanjima i inicijativama za regionalno povezivanje.

Predsednik je istakao napore Srbije usmerene na očuvanje mira i stabilnosti u regionu, budući da se naša zemlja svojom doslednom i ozbiljnom politikom pozicionirala kao pouzdan i odgovoran partner, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.

Predsednik je u tom smislu naglasio da je upravo Srbija inicijator i pokretač brojnih projekata koji na najbolji način povezuju zemlje Zapadnog Balkana, te da je stoga i prepoznata kao proaktivni partner svima onima koji žele da iskreno i predano rade na napretku regiona.

Ambasador Hil je ponovio podršku SAD evropskim integracijama Srbije i zemalja regiona, kao i stav Sjedinjenih Država da Evropska unija treba da se širi.

„Podržavamo i inicijativu Otvoreni Balkan i spremni smo da pomognemo u njenom bržem razvoju“, naglasio je ambasador Hil i dodao da će SAD uvek podržati napore na produbljivanju regionalne ekonomske saradnje na način koji promoviše integraciju sa Evropskom unijom.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, sagovornici su se saglasili da sve napore treba usmeriti na dijalog pod okriljem Evropske unije, budući da je razgovor jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora.

Ambasador Hil je istakao da će Sjedinjene Države sa partnerima iz Evropske unije nastaviti angažman u pravcu nastavka dijaloga koji će doneti konkretne rezultate.

Nadovezujući se na nedavno pismo koje je predsednik SAD Džozef Bajden uputio predsedniku Vučiću, ambasador Hil je ponovio podršku njegove zemlje naporima Srbije u cilju diversifikacije izvora energije i energetske efikasnosti, naglasivši da će Sjedinjene Države raditi na tome da i Srbija dobije pristup energetskim projektima na kojima se već uveliko radi.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena.

U čestitki se kaže: “Čestitam Vam na ponovnom izboru za predsednika Srbije. Radujem se što ćemo tokom Vašeg drugog mandata imati priliku da produbimo našu blisku saradnju na unapređenju evropskih integracija Srbije, proširenju naših bilateralnih bezbednosnih i ekonomskih veza i unapređenju regionalne stabilnosti i prosperiteta.

Ovo su vremena od ključnog značaja za Evropu. Primio sam na znanje da se Srbija, pod vašim rukovodstvom, pridružila grupi od 140 demokratskih država iz celog sveta u Ujedinjenim nacijama u osudi Putinovog rata u Ukrajini. Važno je da ostanemo ujedinjeni u slanju snažnih poruka podrške Ukrajini i osudi brutalnog rata koji je Rusija sama izabrala.

Hvala Vam na saradnji i na toploj dobrodošlici koju ste priredili novom ambasadoru SAD u Srbiji, Kristoferu Hilu, koji je jedan od naših najiskusnijih diplomata. Ambasador Hil i tim u našoj ambasadi spremni su da podrže Vaše napore da nastavite sa jačanjem vladavine prava i borbom protiv korupcije, diversifikacijom izvora energije u Srbiji i ispunjavanjem klimatskih ciljeva, kao i Vaše napore na produbljivanju regionalne ekonomske saradnje na način koji promoviše integraciju sa Evropskom unijom za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Budući da su izbori iza Vas, ohrabrujem Srbiju da napravi pomak napred u promovisanju mira i stabilnosti širom regiona i da preduzme proaktivne korake, uključujući kompromis kada je to potrebno – u cilju brze normalizacije odnosa sa Kosovom kroz dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije. Sjedinjene Države će nastaviti da se blisko angažuju sa Vama, Prištinom i našim partnerima iz Evropske unije u pravcu ostvarenja ovog važnog cilja.

Imao sam čast da provedem vreme sa Vama kada sam posetio Srbiju kao potpredsednik 2016. godine i uveren sam da možemo da unapredimo bliske veze i zajedničke interese naše dve zemlje, kao i da zajednički radimo na prevazilaženju izazova miru i bezbednosti širom sveta. Naši građani zavise od našeg vođstva; imamo i priliku i obavezu da izgradimo mirnu budućnost ukorenjenu u većoj slobodi i prosperitetu za sve,“ navodi u svojoj čestitki predsednik SAD Džozef Bajden.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

21.05.2022.

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu učestvovala je na “Svetskom festivalu jezika”, koji je održan 21. maja u “Muzeju reči planete” u Vašingtonu. Festival se održava po sedmi put, a tema ovogodišnjeg bila je "Jezici nas povezuju".

Ovo je bilo prvo učešće Ambasade Srbije. Posetioci štanda imali su priliku da se upoznaju sa srpskim jezikom, da nauče da izgovore i napišu reči na ćirilici i uživaju u srpskim specijalitetima.

Na događaju, učešće su uzele i ambasade Venecuele, Italije, Japana i Omana.

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

9. maj 2022.

Ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama prisustvovala je danas u Vašingtonu obeležavanju Dana pobede nad fašizmom.

Tom prilikom, predstavnici Ambasade položili su venac na Memorijal Drugog svetskog rata u čast palih srpskih i savezničkih heroja.

Spomen-obeležje Drugom svetskom ratu otvoreno je za javnost 2004. godine, i predstavlja jedini memorijal događaja iz 20. veka koji je prikazan u centralnom delu kompleksa Nešnal mol parka u Vašingtonu.

06. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom.

Ministar je poručio da je Srbija čvrsto opredeljena za što sadržajniju komunikaciju s američkom administracijom i izgradnju postojanog partnerstva sa SAD.

Selaković je naglasio da je naša zemlja veoma zainteresovana za unapređenje ekonomske saradnje sa SAD, ujedno pozdravivši prisustvo brojnih američkih kompanija u Srbiji.

Ministar je rekao da očuvanje stabilnosti u regionu i unapređenje dobrosusedske i uzajamno korisne saradnje jeste temelj i nepromenjivo polazište naše spoljne politike, konstatujući da je podrška SAD regionalnim inicijativama od velikog značaja.

Selaković je naveo da u odnosima sa svim zemljama regiona nastojimo da težište stavimo na razvoj ekonomske saradnje, posebno izdvojivši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao uspešan primer.

Na sastanku je bilo reči i o nedavnoj poseti pomoćnice američkog državnog sekretara Karen Donfrid, situaciji u regionu i dijalogu Beograda i Prištine.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Beograd, 26. april 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa pomoćnicom državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid o bilateralnoj saradnji dveju zemalja, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj saradnji i procesu evropskih integracija.

Predsednica Vlade istakla je da su proces evropskih integracija i očuvanje regionalnog mira i stabilnosti od ključnog značaja za Republiku Srbiju i da su mir i stabilnost suštinski važni za budućnost Zapadnog Balkana.

Brnabić je govoreći o važnosti regionalne saradnje, istakla inicijativu Otvoreni Balkan kao dobar primer povezivanja svih građana regiona i pre svega mladih.

Srbija je posvećena nastavku reformi u oblasti vladavine prava, a najvažniji deo tog posla urađen je usvajanjem ustavnih amandmana u januaru ove godine, što predstavlja preduslov za jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca, rekla je Brnabić.

Premijerka je dodala da je Vlada posvećena nastavku dijaloga i otvorenoj komunikaciji sa organizacijama civilnog društva i predstavnicima medija.

Pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid čestitala je na dobrim ekonomskim rezultatima Srbije. Zaključeno je da je dalje jačanje i unapređenje ekonomske saradnje od važnosti za obe strane, kao i da su američke kompanije i investicije važne za Srbiju, naročito u oblasti IT i novih tehnologija.

Brnabić i Donfrid razgovarale su i o dijalogu Beograda i Prištine. Predsednica Vlade naglasila je u razgovoru da je Srbija otvorena i spremna za nastavak dijaloga i podsetila da Priština još uvek nije uradila ništa na formiranju Zajednice srpskih opština što je bilo dogovoreno Briselskim sporazumom još pre devet godina.

Brnabić je u razgovoru istakla dobru saradnju i komunikaciju sa KFOR-om, koja je naročito važna za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.

Donfrid je rekla da Sjedinjene Američke Države podržavaju nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Ona je takođe dodala da SAD snažno podržavaju proces evropskih integracija regiona.

Brnabić i Donfrid razgovarale su i o aktuelnim geopolitičkim temama.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

26.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa pomoćnicom državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid, sa kojom je razgovarao o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, dijalogu Beograda i Prištine, kao i o drugim aktuelnim geopolitičkim pitanjima.

Sagovornici su razgovarali i o odnosu Srbije prema situaciji u Ukrajini, ali i o diverzifikaciji energetskih izvora u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Govoreći o regionalnoj saradnji, predsednik Vučić je istakao da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i da u tom smislu unapređenje dobrosusedske i uzajamno korisne saradnje predstavlja temeljno i nepromenjivo polazište ukupne spoljne politike naše zemlje.

Predsednik je posebno istakao inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao primer uspešne regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve, naglasivši da je to najbolji način za pripremu regionalnih država za članstvo u EU, ali i prilika da dostignemo evropske standarde pre učlanjenja.

Predsednik je pozdravio prisustvo brojnih i značajnih američkih kompanija koje uspešno posluju u Srbiji i dodao da postoji ogroman potencijal koji bi trebalo iskoristiti, pogotovo imajući u vidu odlične uslove koje Srbija može da ponudi potencijalnim investitorima.

“Srbija je u odnosu na 2010. godinu sto puta uvećala izvoz u SAD”, istakao je predsednik Vučić. Sagovornici su razmenili mišljenja i o dijalogu Beograda i Prištine, pri čemu su se saglasili da se otvorena pitanja u dijalogu mogu rešiti pod pokroviteljstvom EU kako bi došlo do kompromisnih rešenja.

„Naša strana je ispunila svoje obaveze, dok Priština uporno izbegava da sprovede svoje. Ni devet godina nakon postizanja Briselskog sporazuma i Plana implementacije, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština“, istakao je predsednik i naglasio da Beograd ostaje u potpunosti posvećen dijalogu, jer smatra da je to jedini put da se otvorena pitanja reše i postigne obostrano prihvatljiv dogovor.

Pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid, istakla je da se Sjedinjene Države snažno zalažu da čitav region Zapadnog Balkana uđe u Evropsku uniju i ponovila da je to jedan od prioriteta američke spoljne politike prema regionu.

Pozdravljajući inicijativu „Otvoreni Balkan“ i nameru Srbije da stavi ekonomska pitanja u fokus regionalne saradnje, pomoćnica državnog sekretara SAD je istakla da ova inicijativa predstavlja i priliku za još bolje promovisanje investicionih potencijala regiona.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.04.2022.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić održao je predavanje studentima međunarodnih odnosa na Njujorškom univerzitetu, na kojem je govorio o spoljnoj politici Srbije, bilateralnim odnosima sa SAD, kao i o regionalnoj saradnji u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“.

Na poziv Katedre za međunarodnu saradnju vašingtonskog ogranka ovog Univerziteta, ambasador Đurić odabran je da se obrati studentima kao jedan od najmlađih ambasadora u diplomatskom koru Vašingtona.

Uz kratki osvrt na istorijski i geopolitički kontekst položaja i doprinosa naše zemlje globalnom miru, bezbednosti i solidarnosti, Đurić je studentima predočio prioritete spoljne politike Srbije, ocenivši da se snaga sadašnje regionalne i međunarodne pozicije Srbije temelji upravo na stabilnosti njene unutrašnje politike.

„Ponosan sam što sam, od preuzimanja dužnosti ambasadora, u Vašingtonu glasnik dobrih vesti u vezi sa Srbijom, ekonomskog napretka, investicionih i infrastrukturnih uspeha i dostignuća Srbije u digitalnoj i IT industriji, i glasnik novih prilika za poslovnu i akademsku saradnju sa SAD“, istakao je Đurić.

On je sa studentima podelio i sopstvena iskustva diplomatskog rada u američkoj prestonici, ukazavši im na ogroman stepen odgovornosti i ozbiljnosti, ali i časti i ponosa koje sa sobom nosi predstavljanje sopstvene zemlje u svetu.

Predavanjem ambasadora Đurića, prvim ove vrste posle više od dve godine, simbolično je iniciran specijalni edukativni program Njujorškog univerziteta koji ima za cilj da studentima približi ulogu i značaj globalnih lidera u svetskoj spoljnoj politici.

19.04.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbija Ana Brnabić sastala se danas sa američkim senatorima Odbora za spoljne poslove Krisom Marfijem i Džin Šahin i senatorom Odbora za oružane snage Tomom Tilisom.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil.

Premijerka je istakla da je Vlada Srbije posvećena jačanju partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako je rekla, prisustvo kompanija iz SAD u našoj zemlji od izuzetnog je značaja, naročito u oblasti IT industrije i visokoh tehnologija, ističući da su to investicije koje menjaju Srbiju i daju nam šansu da budemo u korak sa svetom.

Brnabić je iskazala zahvalnost senatorima na jasnoj podršci Sjedinjenih Američkih Država evropskom putu Srbije, koji je, prema njenim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, kao i na angažmanu u dijalogu Beograda i Prištine.

Predsednica Vlade je ponovila da je Beograd posvećen dijalogu i u potpunosti spreman za nastavak razgovora sa Prištinom.

Brnabić je, govoreći o situaciji u regionu, istakla da su očuvanje mira i stabilnosti ključni za dalji regionalni napredak, ali isto tako i za napredak Srbije.

Senator Marfi rekao je da je cilj posete Zapadnom Balkanu taj kako bi uvideli koji su sve načini za osnaživanje regionalne saradnje, dok je senatorka Šahin izrazila zadovoljstvo činjenicom da firme iz SAD učestvuju u izgradnji kapitalnih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

19.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa američkim senatorima Odbora za spoljne poslove Krisom Marfijem i Džin Šejhin, kao i senatorom Odbora za oružane snage Tomom Tilisom, sa kojima je razgovarao o bilateralnoj saradnji, evropskim integracijama Srbije, situaciji u regionu, energetici i krizi u Ukrajini.

Predsednik Vučić je istakao da je unapređenje saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.

„Trgovinska razmena će ove godine dostići iznos od 1,2 milijarde dolara, što pokazuje značajan napredak u našim ekonomskim odnosima. Nadamo se dodatnom intenziviranju različitih vidova saradnje i realizaciji konkretnih projekata od obostranog interesa“, rekao je predsednik Vučić.

Povodom krize u Ukrajini, predsednik Vučić je naglasio privrženost Srbije poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, o čemu svedoči i glasanje Republike Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim telima.

Tokom razgovora sa američkim senatorima, predsednik Vučić je zahvalio na kontinuiranoj podršci Vašingtona putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU.

„To je jedan od naših prioritetnih spoljnopolitičkih ciljeva i strateško opredeljenje Srbije“, istakao je predsednik Vučić.

Razgovarajući o situaciji u regionu, predsednik Vučić je naglasio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i Republike Srpske unutar BiH.

On je dodao da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i jačanje saradnje u svim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije, jer samo takav region omogućava održiv razvoj i same Srbije.

S tim u vezi, predsednik Vučić je, kao primer uspešne regionalne saradnje, naveo Inicijativu „Otvoreni Balkan“, čiji je cilj dalji razvoj regiona i podizanje životnog standarda svih njegovih građana.

Senatori SAD čestitali su predsedniku Vučiću pobedu na nedavno održanim izborima. Oni su naglasili značaj saradnje Srbije i SAD, istakavši da unapređenje odnosa dveju zemalja vodi jačanju ekonomske i političke saradnje.

Izvor: https://www.predsednik.rs/

18.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora SAD Kristofera Hila sa kojim je razgovarao o bilateralnoj saradnji, globalnim pitanjima i situaciji u regionu.

Dvojica sagovornika naglasili su da je uslov za napredak i Srbije i celog regiona očuvanje mira i stabilnosti, te da je u tom smislu podrška SAD od izuzetnog značaja.

Predsednik Vučić je izrazio nadu da će tokom mandata ambasadora Hila, već dobri odnosi Srbije i SAD, biti dodatno unapređeni.

Ambasador Hil je istakao da Zapadni Balkan dobro poznaje, da postoji veliki potencijal za ekonomski razvoj regiona, naglasivši da je neophodno raditi na boljoj promociji i privlačenju američkih investitora, uključujući i inicijativu Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

13.04.2022.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić učestvovao je na okruglom stolu u organizaciji Nemačko-američkog poslovnog saveta u Vašingtonu.

Teme diskusije bili su bilateralni ekonomski odnosi Srbije i Nemačke, kao i Srbije i SAD, a razmenjena su mišljenja i o prilikama za njihovo dalje unapređivanje u kontekstu jačanja transatlantskih poslovnih veza.

Prisutnim predstavnicima američko-nemačke poslovne zajednice ambasador Đurić izložio je privredne i trgovinske potencijale Republike Srbije kao međunarodno priznatog ekonomskog lidera našeg regiona. Takođe, predstavio je i koncept „Otvorenog Balkana“, upoznavši prisutne sa regionalnim značajem ove inicijative i mogućnostima koje nudi svim uključenim stranama.

Na događaju su učestvovali predstavnici desetak američkih i nemačkih kompanija koje posluju u SAD, među kojima su ,,Simens“ (Siemens), „Panasonik“ (Panasonic), „Be-Em-Ve” (BMW), „Benk of Amerika“ (Bank of America), „Ilaj Lili“ (Eli Lilly), „Oksidžn Solušns“ (Oxygen Solutions) i druge.

Nemačko-američki poslovni savet je neprofitna organizacija koja u svom članstvu okuplja eminentne kompanije, preduzeća i profesionalce iz poslovne zajednice sa ciljem pružanja podrške jačanju nemačko-američke ekonomske saradnje i trgovine.

9. april 2022. godine

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu sastao se u Beloj kući sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džozefom Bajdenom.

Predsednik Bajden ugostio je ambasadora Đurića u Ovalnom kabinetu Bele kuće.

Ambasador Đurić je istakao da visoko cenimo ovaj gest poštovanja prema Srbiji i našim 140 godina dugim međudržavnim odnosima koji poslednjih godina beleže kontinuirani trend rasta u brojnim oblastima.

„Nastavkom marljivog rada na ekonomskom razvoju, reformama, povezivanju i modernizaciji, vraćamo dug sebi, ali i stičemo poštovanje drugih. Kao zemlja okrenuta budućnosti, ali i uz očuvanje svoje tradicionalne suštine, Republika Srbija će, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem kao pokretačem brojnih pozitivnih promena u društvu, nastaviti da ostvaruje izuzetne rezultate i izgrađuje odnose i mostove saradnje u međunarodnoj zajednici“, rekao je Đurić.

Đurić je izrazio uverenje da će Republika Srbija, kao odgovoran i pouzdan partner svima u međunarodnoj zajednici, nastaviti da dosledno sprovodi politiku regionalne stabilnosti, zalažući se za mir, prosperitet i ekonomski napredak svih građana Zapadnog Balkana.

31. mart 2022.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovanih ambasadora Brazila i SAD Žoze Mauro da Fonseka Kosta Koutoa i Kristofera Hila.

Vučić je u Palati Srbija prvo primio akreditive ambasadora Brazila, a zatim i ambasadora SAD Kristofera Hila.

Ispred Palate vijorile su se američka i brazilska zastava, a ambasadore je dočekala Garda Vojske Srbije.

Novoimenovani ambasador Žoze Mauro da Fonsek Kosta Kouto na dužnosti je nasledio brazilskog kolegu Eduarda Botelja Barbozu, a ambasador Hil Entonija Godfrija.

Ceremoniji predaje akreditivnih pisama novoimenovanih ambasadora prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Humanitarno-sportska manifestacija “Trojka iz Bloka”, jedan od projekata humanitarne organizacije “Srbi za Srbe”, održana je po prvi put u Vašingtonu.

Zamišljena kao turnir u brzom šutiranju trojki, ova manifestacija ima za cilj borbu protiv bele kuge i pomoć socijalno ugroženim porodicama sa više od četvoro dece.

Ambasada u Vašingtonu je dala svoj doprinos događaju donirajući nove košarkaške lopte i, zajedno sa “Er Srbijom”, poklonila je dve povratne avionske karte na relaciji Njujork-Beograd.

Humanitarna organizacija “Srbi za Srbe” je osnovana 2005. godine kao neprofitna i nepolitička organizacija koja je do sada prikupila osam miliona evra i pomogla 2.800 porodica sa preko 14.000 dece. U SAD je registrovana 2010. godine.

15.03.2022.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić uručio je srpsku državnu zastavu Nikoli Jokiću, najboljem košarkašu NBA lige, prvom Srbinu nosiocu MVP titule, i, kako je istakao, čoveku trenutno poznatijem u Americi više nego čitav naš region.

Đurić je na Tviteru, uz fotografiju, naveo da je Jokiću preneo zahvalnost Srbije i pozdrave predsednika Aleksandra Vučića.

"Svojom skromnošću, smernošću kojom zrači i dobrom slikom o našem narodu koju sopstvenim primerom šalje gde god da se pojavi, čini celu Srbiju ponosnom. Uvek ćemo biti tu za njega i uz njega", napisao je Đurić.

Izvor: Tanjug

15. mart 2022. godine

Na poziv „Delfi ekonomskog foruma“, ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić bio je jedan od govornika na međunarodnoj konferenciji „Jugoistočna Evropa i istočni Mediteran“ održanoj danas u Vašingtonu.

Ambasador Đurić obratio se u okviru panela “Redefinisani Zapadni Balkan“ na kojem je govorio o značaju snažne i svestrane regionalne saradnje i jačanju različitih vidova ekonomske i energetske diplomatije kao temeljima za očuvanje mira i stabilnosti.

„Period balkanizacije Balkana je gotov i počinje nova era zajedništva za sve aktere u našem regionu. Aktuelne izazove i krize sa kojima se suočavamo možemo prevazići samo solidarnošću, saradnjom i povezivanjem u svim oblastima od zajedničkog interesa“, ocenio je Đurić.

On je dodao i da su preduslovi stabilnosti i dobrosusedskih odnosa upravo saradnja zasnovana na ekonomiji, investicijama i otvaranju novih mogućnosti za povezivanje koje će doneti boljitak svim uključenim stranama.

„To je naš putokaz ka boljoj, stabilnijoj i perspektivnijoj budućnosti. Sledeći ga pokazujemo da je svako od nas pojedinačno pouzdan partner, ali i da samo zajedničkim nastupom možemo osigurati napredak za sve naše građane. Od suštinske je važnosti da očuvamo mir i stabilnost, da budemo posvećeni zajedničkom cilju i da verujemo da zajedno zaista možemo sve“ podvukao je Đurić.

On je govorio i o potencijalu koncepta „Otvoreni Balkan“ koji sve više postaje sinonim za ekonomsku diplomatiju, saradnju, i zajedništvo kao vrednosti čiji je značaj posebno akcentovan u aktuelnim uslovima na međunarodnom planu.

„Vizionarski pristup predsednika Aleksandra Vučića i najviših zvaničnika Severne Makedonije i Albanije otelotvorio je „Otvoreni Balkan“ kao ključnu inicijativu koja će transformisati i ojačati ceo naš region. Naš trud prepoznaju partneri u Evropi, kao i u Americi, od kojih redovno dobijamo uveravanja sa najvišeg nivoa o podršci daljem razvoju i realizaciji konkretnih projekata“, istakao je Đurić.

Organizator konferencije je neprofitna organizacija „Delfi ekonomski forum“ sa sedištem u Atini koja, između ostalog, organizuje i Ekonomski forum u Delfima kao jedan od vodećih ekonomskih skupova u Evropi.

Održana po treći put, ova dvodnevna konferencija svake godine u Vašingtonu okuplja visoke predstavnike američke administracije, među kojima su zvaničnici Stejt dipartmenta, kongresmeni, senatori, kao i direktori i predsednici najznačajnijih institucija iz ekonomskog, istraživačkog, akademskog i nevladinog sektora u SAD.

21.02.2022.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić postao je danas prvi ambasador Republike Srbije u Federaciji Svetog Kristofera i Nevisa na nerezidencijalnoj osnovi.

U svečanoj ceremoniji održanoj u rezidenciji generalnog guvernera u glavnom gradu Basteru, ambasador Đurić predao je akreditivna pisma generalnom guverneru ove ostrvske države Semjuelu Vejmautu Tejpliju Sitonu.

Đurić je Sitonu preneo iskrenu želju Republike Srbije za jačanje odnosa i saradnje sa Sent Kitsom i Nevisom, kao i lične pozdrave predsednika Aleksandra Vučića.

Pored sastanka sa generalnim guvernerom, tokom boravka su predviđeni sastanci i sa premijerom Timotijem Herisom, ministrom spoljnih poslova Markom Bentlijem, kao i drugim zvaničnicima Sent Kitsa i Nevisa.

Federacija Svetog Kristofera i Nevisa stekla je nezavisnost od Velike Britanije 1983. godine, a po državnom uređenju je ustavna parlamentarna monarhija i članica britanskog Komonvelta.

19. februar 2022. godine

Republika Srbija od danas je vlasnik nove zgrade na prestižnoj lokaciji u centru Vašingtona. Nepokretnost je pribavljena u javnu svojinu Republike Srbije za potrebe Ambasade u Vašingtonu koja sve do sada u vlasništvu nije imala svoje zvanične prostorije, već je od raspada bivše Jugoslavije dugi niz godina radila u iznajmljenim i nereprezentativnim privremenim poslovnim prostorima.

„Danas smo u Vašingtonu ispisali jednu malu, ali značajnu crticu iz diplomatske istorije Srbije“, rekao je prilikom svečanog uručenja ključeva ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić.

„Srbija je danas postala vlasnik nove, prelepe palate Ambasade Srbije u centru Vašingtona, na samo nekoliko stotina metara od Bele kuće. Ovo neorenesansno, istorijsko vašingtonsko zdanje bilo je u vlasništvu nekadašnjeg državnog sekretara SAD Elihjua Ruta, a sada je postalo nova zgrada srpske Ambasade“ izjavio je ambasador.

Đurić je izrazio posebno zadovoljstvo što naša zemlja konačno ima novi dom posle više decenija boravka u iznajmljenim, neuslovnim prostorima gde ni srpska zastava nije mogla da se vijori i gde nije bilo adekvatnog ni pristojnog načina da se zemlja reprezentuje.

„Vizija razvoja Srbije koja polako postaje stvarnost očituje se i ovde, zajedno sa našom željom da stalno unapređujemo odnose sa Sjedinjenim Državama“, ocenio je Đurić i dodao da će nova zgrada biti i značajan centar okupljanja srpske dijaspore i srpske zajednice, i to ne samo u Vašingtonu i okolini, nego i u celoj Americi.

Ambasador Đurić je dodao da je novi dom najvišeg srpskog diplomatskog predstavništva u SAD plod vrednog rada u Vašingtonu prethodnih meseci, ali i suštinskog razumevanja i podrške u Beogradu.

„Zahvalan sam državnom rukovodstvu Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na viziji da ovaj značajan rezultat za Srbiju ovde u Americi podrži i finansijski i politički“ kazao je on.

„Ovakvo rešavanje decenijskih problema i novi početak za Srbiju u Vašingtonu moguć je isključivo zahvaljujući rezultatima koje je Srbija postigla poslednjih nekoliko godina, i pokazuje da kao društvo zajedno zaista možemo sve“, istakao je Đurić.

On je izrazio zahvalnost i američkim domaćinima iz Stejt dipartmenta i grada Vašingtona koji su Ambasadi pomogli oko svih neophodnih administrativnih procedura.

„Ponosan sam i srećan što, zajedno sa svojim kolegama koje su uložile dosta truda da se ovo realizuje, službujem ovde u vremenu koje je i vreme oporavka i obnove Srbije i rada na unapređenju srpsko-američkih odnosa“, zaključio je Đurić

Vašington, 17. februar 2022. godine – U čast Dana državnosti, Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu organizovala je nagradnu izložbu za decu pod nazivom „Moja Srbija“, koja je danas zvanično otvorena u prostorijama Ambasade.

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima.

Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

12.02.2022.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić primio je pismo-čestitku predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena.

U čestitki se kaže: „Poštovani gospodine predsedniče, U ime američkog naroda, čestitam Vam Dan državnosti Srbije, 15. februar.

Naše zemlje neguju dugo partnerstvo, ukorenjeno u porodičnim vezama i preko 140 godina dugoj zajedničkoj istoriji, koja uključuje dva svetska rata tokom kojih smo bili saveznici. U ovom periodu, izgradili smo snažne odnose koji su potpora ekonomskom razvoju i koji unapređuju prosperitet srpskog naroda, pružaju podršku demokratskim institucijama Srbije i vitalnoj ulozi civilnog društva i medija. Naša zajednička zalaganja, takođe, promovišu regionalnu bezbednost, naročito kroz dugotrajno državno partnerstvo Srbije sa Nacionalnom gardom iz Ohaja. U novembru smo, posle pet godina, održali prve bilateralne konsultacije iz oblasti odbrane.

Drago mi je što ste učestvovali na Samitu za demokratiju u decembru. Ohrabrujem Vas i Vašu Vladu da nastavite da vredno radite na primeni domaćih reformi koje su potrebne da bi svim ljudima u Srbiji bile dostupne tekovine demokratije. Iste te reforme pomoći će da se garantuje održivi razvoj, vladavina prava i privlačna investiciona klima, a približiće vas i pristupanju Evropskoj uniji. Stremljenja Srbije ka EU zavise, takođe, od napretka ka punoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, za koju, kao što znate, smatram da mora da bude zasnovana na uzajamnom priznanju. Sjedinjene Države su spremne da vas podrže u radu u dobroj veri kako biste ostvarili ovaj cilj. Evropska porodica neće biti potpuna bez Srbije i svih njenih suseda.

Želim Vama i svim ljudima u Srbiji srećan Dan državnosti“, navodi se u čestitki predsednika Bajdena.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

08.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je večeras putem video linka sa administratorkom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samantom Pauer, sa kojom je razmenio mišljenja o aktuelnim projektima koji za cilj imaju međusobno povezivanje i jačanje saradnje u regionu, kao i o modalitetima nastavka plodne saradnje sa ovom organizacijom.

Predsednik Vučić je zahvalio USAID-u na velikoj pomoći u vidu brojnih projekata i izuzetnog angažmana eksperata u raznim oblastima, koji su umnogome doprineli rastu naše zemlje na mnogim poljima.

Predsednik je izrazio posebnu zahvalnost na nesebičnoj pomoći tokom krize izazvane pandemijom KOVID-19 i dodao da je i ovaj globalni izazov jasno pokazao značaj solidarnosti i saradnje, pogotovo kroz program „Zajedno protiv KOVID-a“.

Predsednik Vučić je posebno istakao da Srbija, kao inicijator brojnih projekata koji za cilj imaju povezivanje zemalja regiona, ozbiljno i odgovorno pristupa svim pitanjima od značaja za jačanje međusobne saradnje, ekonomskog napretka i izgradnje poverenja.

U tom smislu, Srbija je bila pokretač ne samo inicijative „Otvoreni Balkan“ koja omogućava slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, već i velikih infrastrukturnih projekata koji će podići kvalitet života svih građana regiona.

Administratorka Pauer je istakla dosadašnje izuzetno partnerstvo USAID-a sa našom zemljom, naglasivši posvećenost kontinuiranoj podršci reformama i razvojnim prioritetima Srbije.

Predsednik Vučić je sa administratorkom Pauer razgovarao i o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde je ponovio posvećenost Srbije očuvanju Dejtonskog sporazuma i, u skladu sa njime, punom poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

Predsednik Vučić i administratorka Pauer su ponovili posvećenost daljoj saradnji u cilju sveobuhvatnog razvoja regiona koji teži članstvu u EU, istakavši da Srbija, kao pokretač regionalnog povezivanja, treba dodatno da pojača svoju ulogu i zalaganje u tom smeru.

Predsednik Vučić je od administratorke Pauer zamolio za pomoć USAID-a u programima razvoja preduzetništva i borbe protiv korupcije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu. On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

05. feb 2022.

Strateški cilj srpske diplomatije u proteklom periodu bio je nastavak evrointegracija, negovanje naših tradicionalnih prijateljstava u svetu, ali i veza sa zemljama sa kojima smo u prošlosti imali skladne ili čak savezničke odnose, ali su oni zanemareni ili pogoršani usled nesrećnih istorijskih okolnosti.

To je danas izjavio za Tanjug ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković komentarišući pismo američkih kongresmena i senatora.

Saradnja Srbije i SAD u proteklom periodu bila je jedan od naših prioriteta, a pismo grupe američkih kongresmena predsedniku Bajdenu potvrda je da i sa druge strane postoji volja za zauzimanje takvog pravca u razvijanju naših bilateralnih odnosa, rekao je Selaković.

Činjenica da je ideju o potrebi rada na produbljivanju srpsko-američkog partnerstva podržao veliki broj kongresmena iz obe stranke jeste, takođe, potvrda predanog rada našeg državnog vrha i srpske diplomatije, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Marka Đurića, koji su ličnim zalaganjem i preduzimljivošću uspeli da srpski kokus u Kongresu SAD učine snažnijim no ikad, naveo je on.

To je učinjeno bez plaćenih lobista, konsultanata, agencija i sličnih pomoćnih sredstava, jer Srbija je iskreno i bez ikakvih kolebanja, čvrsto rešena da odnose sa SAD podigne na najviši nivo u novijoj istoriji, a ta rešenost je, kako se danas jasno vidi, prepoznata u američkoj administraciji, istakao je Selaković.

Prema njegovim rečima, pismo podrške američkih kongresmena potvrdilo je da je Srbija danas na svim meridijanima prepoznata i cenjena kao pouzdan i kredibilan partner, što nedvosmisleno potvrđuje ispravnost spoljne politike predsednika Aleksandra Vučića.

U prošlosti smo bili naviknuti na to da u američkim političkim krugovima cirkulišu razne, uglavnom jednostranačke, deklaracije u kojima se Srbija tretira na potpuno drugačiji način, ali najnovije pismo podrške srpsko-američkom prijateljstvu, koje je potpisao dvostruko veći broj članova kongresa nego bilo koju od pomenutih deklaracija, jeste nagoveštaj velike tektonske promene u američkoj politici i na tome ćemo svakako nastaviti da radimo, naveo je Selaković.

U pismu 16 kongresmena koje je sinoć upućeno američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, poziva se na unapređenje odnosa SAD i Srbije, uz podsećanje na dugu diplomatsku istoriju dve zemlje i njihove snažne odbrambene, bezbednosne i ekonomske veze.

Pismo je upućeno povodom 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa SAD i Srbije i kako bi se ohrabrila administracija Džozefa Bajdena da produbi odnose između dve zemlje.

Izvor: Tanjug

04. feb 2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom. Sastanku je prisustvovao i ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri.

Selaković je poručio da je Srbija strateški opredeljena da intenzivira politički dijalog na najvišem nivou i unapredi ukupnu saradnju sa SAD.

U svetlu prošlogodišnjeg obeležavanja jubileja, 140 godina diplomatskih odnosa, ministar je ukazao da bi i u budućnosti trebalo nastaviti sa isticanjem pozitivnih primera istorijskog savezništva, u cilju jačanju naših odnosa i partnerske saradnje.

Selaković je naglasio da je Srbija zainteresovana za unapređenje ekonomske saradnje sa SAD, ujedno ukazavši na značaj prisustva i poslovanja brojnih značajnih američkih kompanija u našoj zemlji.

Takođe, zahvalio je na kontinuiranoj podršci Vašingtona našem putu ka punopravnom članstvu u EU, rekavši da reforme i unapređenje svih segmenata našeg društva ostaju naš prioritet.

Šef srpske diplomatije istakao je da su mir, stabilnost i bezbednost u regionu vrhunski interes Srbije.

Selaković je zahvalio SAD na principijelnoj podršci inicijativi „Otvoreni Balkan“, kao modelu ekonomskog povezivanja regiona.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je ponovio da naša strana ostaje u potpunosti posvećena dijalogu kao jedinom putu rešavanja otvorenih pitanja i postizanja obostrano prihvatljivog dogovora.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

4. februar 2022. godine

Grupa članova američkog Kongresa pisala je predsedniku SAD Džozefu Bajdenu zatraživši dalje unapređenje saradnje i partnerstva sa Srbijom.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić je, zahvaljujući potpisnicima pisma, poručio da će Ambasada Srbije u Vašingtonu nastaviti da sa dodatnim elanom svakodnevno radi sa predstavnicima američkog Kongresa i Vlade.

U pismu, koje je ambasador Đurić objavio na Tviteru, podseća se na dugu istoriju odnosa i savezništva Srbije i SAD, ali i navode politički i ekonomski uspesi savremene Srbije.

"Srbija i SAD dele dugu istoriju savezništva i partnerstva. Jubilej 140 godina diplomatskih odnosa jeste međaš sa kojeg možemo da razmišljamo o prošlosti, ali, što je još važnije, tačka sa koje sagledavamo budućnost u kojoj Srbija i SAD pronalaze načine da prodube veze", navodi se u pismu.

Pismo predsedniku Bajdenu potpisalo je dvoje kopredsedavajućih srpskog kokusa i još 14 članova Kongresa SAD.

3. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije Miroslavom Lajčakom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Brnabić je izrazila zahvalnost Lajčaku i Eskobaru na ličnom angažmanu, kao i na svim naporima koje ulažu u napredak dijaloga Beograda i Prištine.

Ona je istakla da Republika Srbija očekuje formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kao i punu implementaciju Briselskog sporazuma.

Lajčak je rekao da Evropska unija ulaže velike napore u nastavak dijaloga Beograda i Prištine i pozvao je Beograd da nastavi da bude posvećen tom procesu jer je to važno za stabilnost čitavog regiona.

Eskobar je istakao da Sjedinjene Američke Države pažljivo prate ovaj proces i snažno ga podržavaju. On smatra da dve strane jedino kroz dijalog mogu da rešavaju sva otvorena pitanja i da za to ne postoji alternativa.

Predsednica Vlade je na sastanku izrazila svoje nezadovoljstvo činjenicom da Srbima sa Kosova i Metohije nije bilo omogućeno da glasaju na referendumu 16. januara.

Ona je pozvala dvojicu predstavnika da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se Srbima omogućilo glasanje na izborima koji se u našoj zemlji održavaju 3. aprila ove godine.

Izvor/Foto: Tanjug

03. februar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković imao je danas trilateralni sastanak sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i ostala regionalna pitanja na zapadnom Balkanu Miroslavom Lajčakom.

Šef srpske diplomatije je ovom prilikom poručio da je Srbija čvrsto na putu evrointegracija, da je u potpunosti posvećena reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva, te da se nada da će takvo opredeljenje biti i valorizovano otvaranjem pregovaračkih klastera.

Selaković je istakao i našu iskrenu posvećenost regionalnoj saradnji, očuvanju stabilnosti i diplomatskom rešavanju otvorenih pitanja, objasnivši da su mir i stabilnost najviši interes Srbije i uslov nastavka njenog napretka.

Sagovornici su razmotrili niz regionalnih pitanja, a ministar Selaković je istakao da je Srbija dosledna u nemešanju u unutrašnja pitanja susednih država i čvrsta u stavu da je sve nesuglasice potrebno rešavati demokratskim političkim dijalogom.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar Selaković je sagovornicima preneo da smo spremni za nastavak dijaloga i otvoreni za postizanje kompromisnog dogovora koji će biti obostrano prihvatljiv.

Selaković je podsetio da je Beograd ispunio gotovo sve obaveze iz dijaloga, dok Priština, ni skoro devet godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije ispunila njegov glavni deo, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Ministar je sagovornicima zahvalio na ličnom angažovanju u tom procesu, ali i upozorio na opasnost od stalnih nastojanja Prištine da jednostranim potezima obesmisli dijalog i destabilizuje region.

Posebno se osvrnuvši na pitanje organizovanja predstojećih izbora u Srbiji na području Kosova i Metohije, Selaković je naglasio značaj prioritetnog rešavanja tog pitanja, podsetivši da su u protekle dve decenije svi izborni ciklusi koje je organizovao Beograd bili sprovedeni i na teritoriji naše južne pokrajine uz asistenciju OEBS-a.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

03. februar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom spoljnih poslova, međunarodne trgovine, civilnog vazduhoplovstva i dijaspore Svete Lucije Alvom Romanusom Baptistom.

Na konferenciji za novinare nakon sastanka, Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je ovo prva poseta zvaničnika Svete Lucije našoj zemlji, iznevši očekivanje da će ona doprineti daljem razumevanju i dinamičnijoj saradnji.

Selaković je istakao da je sa ministrom Baptistom razmotrio stanje bilateralnih odnosa i mogućnosti za njihovo unapređenje, naročito u oblastima ekonomije, kulture, prosvete i turizma.

„Iskoristio sam priliku da ministra informišem o društvenoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji. Posebno sam istakao ono čime se svi ponosimo, a to su naši ekonomsmi uspesi, i podatak da je Srbija poslednje dve godine najbrže rastuća ekonomija Evrope”, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je kazao da je sa ministrom Baptistom razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije, prenevši i da smo jedina zemlja regiona koje je u prošloj godini valorizovala svoje dosadašnje reforme u vidu nastavka puta ka EU.

Takođe, informisao ga je o situaciji na KiM, dijalogu Beograda i Prištine, ali i o sveukupnoj situaciji u regionu Jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana.

Ministar je ukazao i da je na sastanku zajednički konstatovano da je ekonomska saradnja na simboličnom nivou, napominjući da postoje načini da u čitavom karipskom ragionu razvijamo našu ekonomsku i trgovinsku saradnju.

Kada je reč o jačanju saradnje u oblasti prosvete, ministar je kazao da od ove akademske godine, u okviru programa „Svet u Srbiji“, imamo i prvog studenta sa Svete Lucije, naglasivši da želimo da ohrabrimo naše prijatelje iz te zemlje da se prijavljuju, a da ćemo se potruditi da obezbedimo više stipendija.

Takođe, rekao je da je razgovarano i o modalitetima učešća u radu regionalnih organizacija na zapadnoj hemisferi, rekavši da Srbija u njima ima status posmatrača i da će nastaviti aktivno da promoviše interese za jačanje saradnje s država iz ovog dela sveta.

„Iako smo geografski udaljeni vezuju nas zajedničke vrednosti kojima smo posvećeni, a to je da želimo da živimo u svetu koji se razvija u miru i u duhu saradnje među državama, u duhu multilateralizma, kao i poštovanju osnovih postulata međunarodnog javnog prava“, zaključio je Selaković.

„Veoma sam srećan zbog topline kojom smo dočekani u poseti Srbiji. Uvek ćemo biti prijatelji i razdaljina neće stati na put našem prijateljstvu, jer razdaljina ne utiče na put koji je više putovanje srca nego fizički kontakt“, rekao je ministar Alva Romanus Baptist.

On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što se u ovom trenutku jedan student iz Svete Lucije obrazuje u Srbiji, jer se, kako je rekao, obrazovanjem gradi novi svet kojem svi težimo.

„Danas sejemo seme prijateljstva i postavljamo temelj drugačije građevine, koja nije Srbija i Sveta Lucija, već jedan entitet koji će rešavati i jednostavna i složena pitanja. Neka Srbija zna da je Sveta Lucija pravi prijatelj“, poručio je ministar Alva Romanus Baptist.

Danas potpisani bilateralni sporazumi, prema njegovim rečima, jesu nasleđe za buduće generacije, jer će za sto godina Srbija i Svete Lucija i dalje sarađivati.

Dvojica ministara potpisali su danas Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Memorandum o razumevanju o prijateljstvu i zajedničkoj saradnji i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti kulture, saglasivši se da je to dobar osnov i baza za buduću saradnju.

Ministar Alva Romanus Baptist je istakao da su i Sveta Lucija i Srbija rešene da grade bolje društvo kako bi čovečanstvo moglo da živi u boljem svetu, kako danas tako i u budućnosti.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

02.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, sa kojima je na odvojenim susretima razgovarao o narednim koracima u dijalogu između Beograda i Prištine, dok su se na trilateralnom sastanku trojica zvaničnika dotakla ključnih tema od značaja za održivu budućnost i stabilnost regiona, kao i ekonomskog napretka Srbije i Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je zahvalio Eskobaru i Lajčaku na ličnom zalaganju za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, naglasivši da Srbija poštuje njihove napore u cilju stabilizacije regiona, kao i da oba zvaničnika svojim pragmatičnim pristupom i posvećenošću daju veliki doprinos kako bi se obezbedila atmosfera neutralnosti u samom procesu dijaloga.

Predsednik je podvukao da Srbija, kao ozbiljan i pouzdan partner u svim važećim i potpisanim sporazumima, postupa odgovorno i ispunjava svoje obaveze, dok istovremeno nailazi na kontinuirane pokušaje vlasti u Prištini da jednostranim provokacijama i nerealnim očekivanjima od posrednika u dijalogu, izbegnu ispunjavanje svojih obaveza, što umnogome ometa dalji tok razgovora.

Američki izaslanik Eskobar i specijalni predstavnik EU Lajčak naglasili su da podržavaju nastavak konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine, kao i integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju, istakavši da je od ključnog značaja da obe strane ispune sve obaveze iz dijaloga.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, posebno je naglasio da EU i SAD tesno sarađuju i dele istu viziju kada je u pitanju proces dijaloga, kao i budućnost celog regiona u Evropskoj uniji, dodavši da su njihovi napori usmereni na postizanja sveobuhvatnog sporazuma i implementaciji svih dosadašnjih potpisanih sporazuma.

Predsednik Vučić je još jednom zahvalio dvojici zvaničnika na posvećenosti i izrazio uverenje da se tek uz odgovorno ulaganje dodatnih napora obe strane u dijalogu može doći do kompromisnog rešenja i zajedničkog jezika u interesu i Srba i Albanaca, ali i evropske budućnosti Srbije i celog regiona.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Tegusigalpa, 27. januar 2022. godine - Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić susreo se sa novoizabranom predsednicom Republike Honduras Ksiomarom Kastro de Selaja, kojoj je uputio iskrene čestitke rukovodstva i naroda Srbije povodom stupanja na dužnost.

U srdačnom razgovoru, ambasador Đurić istakao je otvorenost Srbije za unapređenje saradnje sa Hondurasom u svim oblastima od zajedničkog interesa, dodavši da se preuzimanjem dužnosti nove predsednice ispisuje nova istorija Hondurasa i otvaraju novi putevi saradnje sa Srbijom i na bilateralnom i multilateralnom planu.

„Izborna pobeda predsednice Kastro de Selaja je inspirativna, a politička agenda napredna. Spremni smo da, u skladu sa našim mogućnostima, podržimo nastojanja Hondurasa da prevaziđe nasleđene poteškoće iz prethodnog perioda, te da kroz povezivanje i jačanje naših poslovnih, akademskih i IT sektora zajedno doprinesemo dinamičnijem razvoju sveukupnih bilateralnih odnosa“ rekao je Đurić.

Ambasador Đurić je predsednici Hondurasa preneo i ličnu poruku predsednika Aleksandra Vučića zajedno sa pozivom da u narednom periodu poseti Beograd.

Vašington, 25. januar 2022. godine – Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić razgovarao je danas sa senatorom Benom Kardinom, predsedavajućim Helsinške komisije i članom Spoljnopolitičkog odbora u Gornjem domu Kongresa.

Uz razmenu mišljenja o aktuelnostima na regionalnom i svetskom planu, ambasador Đurić je senatoru Kardinu detaljno razložio koncept „Otvorenog Balkana“ kao nove spone za izgradnju partnerskih odnosa u našem delu Evrope.

Podsetivši da je sama ideja o ovom načinu povezivanja potekla od predsednika Aleksandra Vučića i najviših zvaničnika Severne Makedonije i Albanije, Đurić je podvukao da je Srbija svojom ekonomskom stabilnošću i otvorenim stavom dokazala i pokazala da je uvek spremna da pruži ruku saradnje.

U tom smislu, kako je istakao ambasador, ohrabrujemo i ponavljamo poziv svim našim partnerima, kako u regionu, tako i šire, da se priključe inicijativi, te da svi zajedno počnemo da doprinosimo daljem poboljšanju životnog standarda svih ljudi na Balkanu.

Imajući u vidu da senator Kardin predsedava i senatskim Odborom za mala preduzeća i preduzetništvo, među temama razgovora bile su i mogućnosti jačanja trgovinske razmene Srbije i SAD kroz širu promociju srpskog izvoza, gde je ambasador Đurić istakao da mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju ogroman privredni potencijal, te da naša država kontinuirano radi na implementaciji strateške regulative za podršku razvoja ovog sve dinamičnijeg sektora.

9.01.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, na kraju posete Čikagu, gde je proveo božićne praznike sa pripadnicima srpske dijaspore, da će se Srbija intenzivnije baviti potrebama Srba koji žive van matice.

"Ovde smo došli ne da bilo šta od pripadnika rasejanja tražimo, već da čujemo od njih šta je to što oni očekuju od matice i šta je to što Srbija, Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu može da učini za njih", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u Čikagu i okolini živi jedna od najbrojnijih srpskih zajednica na svetu, koju vezuje izuzetno jako rodoljubivo osećanje i Srpska pravoslavna crkva koja na tom prostoru deluje duže od jednog veka.

"Uverio sam se da postoji izuzetno veliki potencijal našeg naroda ovde. I to je ono na čemu moramo da radimo u budućnosti mnogo više, na uspostavljanju još većeg nacionalnog jedinstva, još čvršćih veza sa maticom Republikom Srbijom, i da radimo mnogo više na promociji onoga što Srbija danas jeste", rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je drugog dana Božića posetio najstariju srpsku organizaciju u ovom delu SAD - Srpsku narodnu odbranu, razgovarao sa pripadnicima različitih udruženja srpskog naroda i učestvovao u proslavi slave Republike Srpske.

Ministar Selaković je istakao da je poseta Čikagu bila i dragocena prilika za susret sa predstavnicima biznis-zajednice u ovom delu SAD, koji imaju želju i potrebu da investiraju i oplode svoj kapital u različitim krajevima sveta.

To je, kako je istakao, bila šansa za promociju Srbije kao jedne od najbrže rastućih ekonomija Evrope i državu koja je apsolutni regionalni lider u privlačenju stranih investicija

8.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković prisustvovao je u Čikagu proslavi Svetog Setafana, slave Republike Srpske i poručio da se Srpska rodila iz želje našeg naroda da ne nasedne na zamku, na koju su neki naši preci, nažalost, naseli 1941. godine.

Obeležavanje Svetog Stefana, u crkvenoj sali Sabornog hrama Vaskrsenja gospodnjeg u Čikagu, organizovalo je Udruženje Srba iz Republike Srpske u tom američkom gradu. Selaković je, nakon liturgije, obraćajući se prisutnima, rekao da mu je čast što je mogao da proslavi slavu RS upravo sa Srbima u Čikagu.

"Prethodnih, više od 10 godina, svaki Stevandan čekao sam u Banjaluci. Ujutru bih išao na liturgiju, posle toga na svečani defile i proslavu. Danas sam u Čikagu, odakle nosim jak utisak i uspomene. Velika je moć i sila srpskog naroda koji ovde živi. Samo je potrebno da taj žar rasplamsamo, da ga podignemo, da vidimo šta mi Srbi možemo kada se obožimo, umnožimo i složimo. A možemo mnogo", rekao je ministar.

Selaković je kazao da su, pre 30 godina, naši preci, braća, prijatelji, rođaci u Republici Srpskoj znali da kažu - "nećemo da nam se ponovi 1941, da nas bacaju u jame, odvode u logore".

"Mi smo jedan od retkih naroda koji je znao da kaže - sloboda ili smrt. Iz te borbe za očuvanje sebe, iz želje da se ne nasedne na zamku, na koju su neki naši preci nažalost naseli 1941.godine, rodila se Republika Srpska - RS koja počiva na svetosavskom zavetu. Ona RS koja je nastala iz prkosa Petra Kočića, gospodstva Jovana Dučića, iz zanosa pesničkog Alekse Šantića, iz vapaja mladalačkog Branka Ćopića, tu Srpsku mi danas slavimo. Tu Republiku Srpsku koja nikome ne želi loše, koja voli Srbiju, koju Srbija voli“, poručio je Selaković.

"Volimo Srpsku koja je nastala pre 30 godina, koja je potvrđena nedaleko odavde, u Dejtonu. Tu Srpsku koju volimo i podržavamo danas slavimo, ne želeći nikom loše, a svakome, a na prvom mestu sebi, dobro. Dok je vas biće i srpstva, Srbije i Srpske", poručio je Selaković.

Svečanost je započela himnama SAD, Srbije i Republike Srpske, nakon čega je usledilo osveštavanje i lomljenje slavskog kolača.

Izvor: Tanjug

8.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković prisustvovao je na Božić u Čikagu premijernom prikazivanju dokumentarnog filma "Poslednji heroj Halijarda", koji pripoveda o sudbini Džordža Vujnovića, jedinog američkog ratnog heroja srpskog porekla koji počiva u zemlji svojih predaka.

Projekciji filma i prijemu, koji su u "Pricker vojnom muzeju i biblioteci" u centru Čikaga organizovali Generalni konzulat Srbije i Fondacija Halijard, prisustvovali su brojni Amerikanci, predstavnici srpske dijaspore i diplomatskog kora.

Ministar Selaković je tom prilikom izjavio da film govori o iskonskoj bliskosti srpskog čoveka sa našim saveznicima u Drugom svetskom ratu, i da budi osećaj ponosa ali i tuge zato što se za herojsku operaciju spašavanja američkih pilota na tlu Srbije nije znalo decenijama.

"Na ovaj način oživljavamo uspomenu na te ljude i pokazujemo iskonsku humanost srpskog naroda i slavimo neku vrstu našeg istorijskog savezništva i prijateljstva sa SAD", rekao je Selaković.

Kako je istakao, mi danas utičemo na ono što će jednoga dana biti istorija, a predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije trude se da razvijaju saradnju sa SAD da grade novo partnerstvo u vremenima koja dolaze.

"Uveren sam da će tek u vremenu pred nama mnoge zaboravljene stranice naše zajedničke istorije dolaziti do izražaja. Za našu srpsku zajednicu u SAD, a naročito ovde u Čikagu, ovo je bio jedan poseban momenat i jedinstven način proslave Božića i proslave našeg savezništva i prijateljstva", kazao je Selaković.

Ministar Selaković proslavio je Božić u Čikagu sa pripadnicima srpske dijaspore, prisustvujući božićnoj liturgiji koju je u Sabornom hramu Vaskrsenja gospodnjeg služio episkop novogračanički-srednjezapadnoamerički Longin sa sveštenstvom.

7.01.2021.

Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD, kaže da je ponosan na aktuelnu politiku Srbije koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i zahvaljujući kojoj svedočimo boljem pozicioniranju Srbije na svetskoj političkoj i ekonomskoj mapi.

-2021. godina je bila godina ubrzanog ekonomskog, infrastrukturnog, bezbednosnog i spoljnopolitičkog rasta i razvoja Srbije. U tom smislu meni kao ambasadoru Srbije zadatak je bio odgovoran, ali i nešto lakši da prenesem istinitu i ažurnu sliku o dešavanjima u Srbiji. Kada predstavljate zemlju koja ima najveći privredni rast u Evropi to je logična prva rečenica u svakom ozbiljnijem razgovoru sa ljudima koje upoznajem, rekao je Đurić za Pink.rs.

Na pitanje kakva je mogućnost saradnje sa SAD, on kaže da su poslovne mogućnosti za unapređenje odnosa rezultirale ugovorima vrednim stotine miliona dolara za našu državnu namensku industriju, kao i da sa ponosom može da kaže da je ambasada Srbije pomogla uspostavljanju kontakata ne samo u toj sferi nego i u drugim.

-Kada je reč o američko-srpskim odnosima generalno, ovo je bila godina u kojoj smo produbili uticaj i srpsko prisustvo u kongresu SAD. Kokus prijateljstva sa Srbijom u Kongresu SAD je više nego udvostručen ove godine. Ja sam lično kao ambasador imao trocifren broj sastanaka sa predstavnicima američkog kongresa. Mnogi od tih ljudi nisu u fokusu pažnje svakodnevno imali Srbiju, tako da je ta prilika da se njima predstavi nova slika Srbije koja nije ona iz devedesetih godina, bila jedinstvena i dragocena, naveo je Đurić.

Govoreći o predstavljanju projekta Otvoreni Balkan u SAD, on je naveo da je inicijativa predsednika Vučića koju je zajedno sa nekim drugim liderima pokrenuo jedna od najboljih stvari za predstavljanje nove paradigme politike u našoj zemlji i našem regionu i da je naišla na univerzalnu podršku u političkim krugovima SAD.

Na pitanje koji su problemi sa kojima se najčešće suočava, Đurić navodi da mi političku infrastrukturu u SAD nismo razvijali decenijama, da nismo dovoljno ulagali.

-Nakon raspada Jugoslavije mi nismo ni zgradu ambasade imali u Vašingtonu, nego smo iznajmljivali neki privatni prostor. Sada se to menja. Predsednik Vučić je kao značajan prioritet dao izgradnju srpske infrastrukture u SAD i u okviru toga mi možemo samo da prosperiramo. Nabavljamo novu fenomenalnu zgradu ambasade na kilometar od Bele kuće. Već intenzivno radimo na ujedinjenju i ukrupnjenju srpskog političkog faktora u Americi kako bi se na medijskoj i javnoj sceni emitovale drugačije poruke o Srbiji, naveo je Đurić.

Dodao je da predsednik Vučić ima viziju snažne Srbije koja podrazumeva da njena spoljna politika počiva na stubovima dobrih odnosa sa velikim silama.

-Moj mali i veoma odgovoran deo posla je da pokušam da u periodu dok sam ambasador u SAD doprinesem izgradnji infrastrukture koja će doprineti da ti odnosi sa SAD sa budućim generacijama budu usidreni na solidnim temeljima i da moji naslednici kao budući ambasadori u SAD zateknu i dobro uređenu i dobro organizovanu ambasadu i isti takav srpski lobi. Sledeći viziju predsednika Aleksandra Vučića mi u Americi gradimo novi snažan srpski lobi, poručio je Đurić.

7.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković proslavio je danas Božić u Čikagu sa pripadnicima srpske dijaspore.

Selaković i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, prisustvovali su prazničnoj, Božićnoj liturgiji, koju je služio episkop novogračanički-srednjezapadnoamerički Longin sa sveštenstvom, u Sabornom hramu Vaskrsenja gospodnjeg.

Saborni hram je odisao prazničnom atmosferom, a među Srbima vladalo je zadovoljstvo što je po prvi put na Božić sa njima u Čikagu predstavnik matice Srbije.

U izjavi Tanjugu oni su ocenili da će to doprineti snaženju veza dijaspore u SAD i matice.

"Veoma je važan Božić za nas Srbe. Posebno nam znači što je sa nama delegacija iz matice", rekla je Tanjugu jedna starija Srpkinja.

Njen sunarodnik, koji je na liturgiju došao iz Milvokija, ističe da je važno jedinstvo srpskog naroda, kao i dolazak ministra Selakovića u SAD, dok je za Gujona rekao da je "veliki Srbin".

Srbi iz Čikaga pozdravljaju dolazak šefa srpske diplomatije, ukazujući da država treba uvek da bude sa svojim narodom, pa tako i u dijaspori.

"Mi se uvek obradujemo kada dolaze. Podržavamo našu vladu, koja nam je od Boga blagoslovena i koja tako treba i da radi“, rekao je on.

Izvor: Tanjug

7.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković proveo je Badnje veče u manastiru Nova Gračanica u Čikagu, gde je službu služio vladika novogračanički i srednjezapadnoamerički Longin.

Nakon nalaganja badnjaka u porti, Selaković je razgovarao sa prisutnim pripadnicima srpske dijaspore.

Selaković je ovom prilikom rekao da mu je čast što Božić dočekuje sa srpskom dijasporom u američkoj državi Ilinois, konstatujući da su u prošlosti predstavnici naše države u taj deo sveta uglavnom dolazili da nešto traže, ali da je njegova želja da predstavi Srbiju kakva je danas – poletnu i ponosnu Srbiju, koja je u vreme Aleksandra Vučića doživela svoj potpuni preporod.

Prema njegovim rečima, Srbi su u ovom delu SAD dobro etablirani, ostvarili su mnoge životne i profesionalne uspehe i sa pažnjom prate napredak Srbije i sve više žele da se vrate u otadžbinu.

“To je naš zadatak, da pokažemo da je Srbija majka svoj svojoj deci gde god ona bila i u da su uvek željeni da se vrate u Srbiju”, poručio je Selaković.

Vladika Longin rekao je da ohrabruje to što prvi put predstavnik Vlade Srbije boravi za Božić u Čikagu, gde je srpski narod, iako geografski daleko od matice, veran i odan imenu srpskom i pravoslavnoj veri.

“Mislim da će ovaj dan ostati upisan zlatnim slovima u našim analima ovde. Imam osećaj da je došlo vreme da predstavnici države ne dolaze očekujući podršku i pomoć od Srba, već da dolaze da pitaju šta država može da učini za njih”, rekao je vladika.

Službi za Badnje veče prisustvovao je i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, a delegacija Ministarstva spoljnih poslova Srbije prisustvuje danas i božićnoj liturgiji u Sabornom hramu Svetog Vaskrsenja Hristovog

6.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Čikagu sa predstavnicima nekih od najvećih kompanija iz toga grada i predstavio im ekonomske prilike u našoj zemlji, pre svega pogodnosti i šanse koje se pružaju investitorima.

Selaković je naveo da je Srbija u protekle dve godine imala najbrže rastuću ekonomiju u Evropi, da je, uprkos pandemiji, ostala stabilna po pitanju javnog duga, kao i da je ubedljivo prva u regionu po ostvarenom nivou stranih investicija.

Kako je objasnio, napredak srpske ekonomije je posledica brojnih reformi pokrenutih u vreme kada je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić bio na čelu vlade, pre svega fiskalne konsolidacije, ali i opsežnih promena u sistemu obrazovanja.

Selaković je kazao da Srbija ima odlične uslove za razvoj biznisa u mnogim oblastima, posebno u IT sektoru, koji je u poslednjih pet godina ostvario impresivan rast i nastavlja da raste.

O privlačnosti Srbije kao investicione destinacije, prema njegovim rečima, govori i činjenica da su nemačke kompanije u našoj zemlji samo pre nekoliko godina zapošljavale oko 17.500 radnika, a da danas u nemačkim firmama u Srbiji radi oko 74.000 ljudi.

Ministar Selaković je objasnio da Srbija investitorima iz SAD nudi odlične povlastice, povoljne poreske uslove, ali i manje administrativnih prepreka nego države EU, dodavši da kod nas već posluju kompanije poput „Majkrosofta“ i „Amazona“, a da „En-Si-Ar“ zapošljava čak sedam hiljada ljudi.

On je istakao i značaj razvoja infrastrukture u Srbiji, naglasivši da se trenutno gradi deset auto-puteva, što će potpuno promeniti način i kvalitet života i poslovanja u našoj zemlji.

Srbija je, kako je dodao, jedinstvena i po tome što svakog potencijalnog investitora primi predsednik ili premijerka, i što je stvoren efikasan sistem zaštite investicija od korupcije, a komparativna prednost naše zemlje su i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini.

Ministar Selaković je sagovornike upoznao i sa epidemiološkom situacijom i merama koje Srbija preduzima u borbi protiv virusa korona, istkavši da smo, kroz konkretnu pomoć, iskazali solidarnost sa susedima ali i brojnim državama širom sveta.

Direktor asocijacije „Vrld biznis Čikago“ (World Business Chicago) Majkl Fasnaht rekao je da su građani Čikaga ponosni na činjenicu da je taj grad dom najveće srpske iseljeničke zajednice u SAD, kao i na uspostavljeno partnerstvo sa pobratimskim gradom Beogradom.

Predstavnici kompanija iz Čikaga imali su veliki broj pitanja o konkretnim uslovima za investiranje u Srbiji. Ministar Selaković je danas imao priliku i da poseti kompaniju "DRV Holdings“ (DRW Holdings) gde se detaljnije informisao o ekonomskim potencijalima Čikaga, pre svega o finansijskom sektoru.

Selaković je, zajedno sa direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom, doputovao u Čikago kako bi proveo Božić sa srpskom iseljeničkom zajednicom, a u delegaciji Ministarstva spoljnih poslova je i pomoćnik ministra za ekonomsku diplomatiju Miroslav Knežević.

6.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Kvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.

U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji. To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Kosova i Metohije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

5. januar 2022.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da očekuje da do sredine januara bude objavljeno pismo podrške kongresmena srpsko-američkim odnosima i podrške Srbiji i njenom razvoju.

Đurić je naglasio da Srbija ozbiljno ulaže u odnose sa SAD, a da je inicijativa “Otvoreni Balkan” koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić promenila način na koji mnogi u SAD gledaju na Srbiju, naročito u političkom smislu.

Gostujući na Televiziji Pink, Đurić rekao da Srbija strateški želi da odnosi sa SAD u budućnosti budu sve bolji, da unapredimo ne samo ekonomsku, kulturnu, načno-tehničku, već i političku saradnju, kao i da stvorimo uslove da poverenje između naših zemalja bude neuporedivo veće.

“To je, smatram, veliki interes srpskog naroda”, rekao je Đurić, i naveo da su tokom 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD oni bili sjajni za vreme oba svetska rata, da je saradnja bila dobra i u periodu SFRJ, a da su onda došle 90-te godine 20. veka i veoma turbulentan period.

“To ne zaboravljamo, ali gledamo i dalje u budućnost, gledamo kako da stvorimo relaciju koja će osigirati da vojno netralna, politički snažna Srbija bude dobar partner svim velikim silama, a naravno Amerika je vodeća sila zapadne civilizacije”, naveo je ambasador Đurić i dodao da moramo još mnogo da radimo na promeni slike Srbije kakva je stvarana pre 30 godina.

Đurić je naglasio da je inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju je pokrenuo Aleksandar Vučić, pokazala da iz Srbije sada dolaze rešenja i ideja da se u regionu poruše “mali berlinski zidovi” koji još uvek dele biznise i porodice.

“U uslovima u kojima gradimo auto-puteve, pruge, to je pravi potez, to pozdravljaju svi, i republikaci i demokrate. Vučić je našao pravu žicu i to može da doprinese tome da se Srbija posmatra kao stub stabilnosti u regionu”, rekao je Đurić.

Govoreći o rezultatima rada, Đurić je naveo da je u prethodnih godinu dana više nego udvostručen Srpski kokus u Kongresu SAD, a da je imao trocifren broj sastanaka i razgovora sa američkim kongresmenima, što je rezultiralo time da se veliki broj njih učlani u Srpski kokus.

“Na poziv srpske ambasade na večeru se odazvalo 14 kongresmena. Do sredine januara očekujem da bude objavljeno pismo podrške srpsko-američkim odnosima, pismo podrške Srbiji, razvoju Srbije. Svim tim ljudima imali smo priliku da predstavimo šta se dešava u Srbiji prethodnih godina”, rekao je Đurić.

Naveo da je da je to bila prilika da predstavimo Srbiju kao zemlju sa najvećim privrednim rastom u ovom delu Evrope, koja je uspela da smanji nezaposlenost i da sebe otvori za saradnju sa celim svetom.

Đurić je rekao da je u prošloj godini naša namenska industrija ostarila fantastične rezultate u izvozu u SAD, a da su naše IT kompanije uspele da povećaju obim i obrt između naše dve zemlje i da ukupna razmena dostigne bilizu milijardu dolara, a ukupan obim američkih investicija u Srbiji je premašio 4,6 milijardi dolara i nastavio da raste i u prethodnoj godini.

Dodao je da je u decembru u Vašingtonu organizovan veliki investicioni forum za naš region povodom 140 godina odnosa SAD i Srbije na koji je došao krem vašingtonske diplomatije i privrede.

Ambasador je rekao da će ministar spoljnih poslova Nikola Selaković Božić provesti u Čikagu, gde živi blizu 300.000 ljudi poreklom iz Srbije, i da će to biti prvi šef srpske diplomatije koji će sa srpskim iseljenicima u SAD dočekati najradosniji hrišćanski praznik.

17. decembar 2021.

U sklopu posete Saveznoj državi Nevadi, na poziv Dijane Mitrović, direktorke Programa za razvoj trgovine i koordinatorke za međunarodni poslovni razvoj, predstavnici Ambasade posetili su Kabinet guvernera Stiva Sisolaka i razgovarali sa Majklom Braunom, izvršnim direktorom za ekonomski razvoj Nevade i Pavelom Pjetrasijenskim, direktorom Programa za međunarodnu trgovinu.

Tom prilikom, sagovornici su se osvrnuli na ekonomsku saradnju i razvoj privrede Srbije i Nevade. Takođe, razgovarano je i o investicijama, transferu znanja i iskustva i akademskoj saradnji.

Predstavnici države Nevada iskazali su veliku zainteresovanost za otvaranje budućeg trgovinskog predstavništva Srbije na Zapadnoj obali.

15. decembar 2021.

Na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, danas je u Vašingtonu Američko-centralnoevropska poslovna asocijacija prvi put organizovala okrugli sto pod nazivom „Biznis sa Balkanom“.

Događaj, koji je okupio predstavnike regiona i visoke zvaničnike Ministarstva trgovine SAD i Stejt dipartmenta, imao je za cilj promovisanje ekonomskih, trgovinskih i investicionih potencijala zapadnog Balkana radi povezivanja sa zainteresovanim američkim kompanijama i privrednim organizacijama.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić predstavio je aktuelno globalno pozicioniranje Srbije prema najnovijim ekonomskim pokazateljima koji govore u prilog kontinuiranom pozitivnom trendu privrednog razvoja Srbije.

Takođe je izneo ključne prednosti poslovanja u našoj zemlji kao atraktivnom investicionom okruženju, poput dobro razvijene infrastrukture, konkurentne poreske politike, visoko kvalifikovane radne snage i brojnih podsticaja investitorima.

„Srbija ide punom parom napred. Činjenica da ćemo i ovu godinu, uprkos pandemiji, sasvim izvesno završiti među prve tri evropske ekonomije sa 7,5% rasta ukupnog BDP svedoči o odgovornoj i mudro osmišljenoj ekonomskoj politici koju vodimo,“ naglasio je Đurić.

Đurić, čija je i inicijalna zamisao bila organizovanje ovakvog skupa, podvukao je da je naša zemlja privržena regionalnim ekonomskim integracijama i čvrsto opredeljena za saradnju sa svim partnerima u našem delu Evrope.

Podsetivši na dosadašnja dostignuća kroz saradnju u okviru koncepta „Otvorenog Balkana“, ambasador Đurić je preneo i da Srbija visoko uvažava podršku SAD ovoj inicijativi kao novom i svežem pristupu za zajedničko jačanje ekonomske slike našeg regiona, a u skladu sa evropskim vrednostima i idejama.

„Suština koncepta „Otvorenog Balkana“, kako ga je predsednik Vučić formulisao zajedno sa kolegama iz Albanije i Severne Makedonije, jeste olakšanje života građanima i poboljšanje životnog standarda, ali i izgradnja poverenja i razumevanja koji će neizostavno rezultirati opštom dobrobiti za sve uključene strane. To je nova nit koja nas sve povezuje, drži zajedno i čini snažnijim kao celinom, “ ukazao je Đurić.

Zamenik pomoćnika ministra trgovine SAD Dejvid De Falko preneo je da SAD cene bilateralne trgovinske odnose za zapadnim Balkanom i da su posvećene daljem proširenju angažmana u regionu.

„Zadovoljstvo nam je što ćemo u novoj godini moći da povećamo tehničku pomoć i identifikujemo dodatne privredne prilike za američke kompanije“, rekao je De Falko.

Na okruglom stolu, kojem su prisustvovali i predstavnici velikih korporacija poput „Ekson mobil“, „Lokid Martin“, „Rejteon“ i „Koh indastriz“, bilo je reči i o organizovanju posebne trgovinske misije u Srbiji i Crnoj Gori sledeće godine, koja bi američkim kompanijama omogućila direktan uvid u investicione i industrijske mogućnosti naše zemlje.

15. dec 2021.

Ambasador Republike Srbije u Vašingotonu Marko Đurić razgovarao je sa Karlom Barnet, generalnom sekretarkom Karipske zajednice i zajedničkog tržišta (KARIKOM) i tom prilikom istakao opredeljenost Srbije za iznalaženje novih modaliteta ekonomske i obrazovne saradnje sa Karipskim regionom.

Prilikom predaje akreditivnih pisama, čime je preuzeo dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije pri KARIKOM, Đurić je naglasio značaj koji odnosi sa državama Kariba i Latinske Amerike imaju u spoljnoj politici naše zemlje, kako u bilateralnom, tako i u multilateralnom kontekstu.

Govorio je i o istorijskoj povezanosti, saradnji i razumevanju po suštinskim pitanjima od opšteg međunarodnog interesa, ljudskih prava i globalne bezbednosti.

„Srbija prepoznaje poziciju Karipske zajednice kao jedne od vodećih regionalnih platformi za predstavljanje mogućnosti privrednog i akademskog povezivanja, ali i promovisanje vrednosti i principa međunarodnog prava, “ ukazao je Đurić.

Prenevši poruke prijateljstva i saradnje sa karipskim narodima, dodao je i da će naša zemlja nastaviti da aktivno učestvuje u svim aktivnostima koje doprinose jačanju regionalne i međunarodne uloge KARIKOM.

Pored Karipske zajednice, Srbija ostvaruje saradnju sa državama Zapadne hemisfere i kroz Asocijaciju karipskih država i Organizaciju američkih država.

12. decembar 2021.

Predstavnici Ambasade u Vašingtonu uključili su se u tradicionalnu humanitarnu akciju ,,Trojka iz bloka” koja se drugi put za redom organizuje u Majamiju.

Jedan od projekata humanitarne organizacije ,,Srbi za Srbe” ima za cilj pomoć socijalno ugroženim porodicama sa više od četvoro dece.

Ljubitelji sporta i dobre volje okupili su se u velikom broju kako bi podržali manifestaciju. Učešće u šutiranju brzih trojki uzeo je i bivši NBA igrač i reprezentativac Srbije Marko Jarić.

Za pobednike Ambasada je obezbedila prikladne poklone.

09. dec 2021.

Srbija je posvećena razvijanju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama u budućnosti, poručio je predsednik Aleksandar Vučić u video obraćanju učesnicima prijema, koji je sinoć organizovala Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu povodom 140 godina uspostavljanja bilateralnih odnosa dve države.

Vučić je istakao da dve nacije sarađuju na idealima slobode i pravde koji povezuju građane dve države.

"Tokom 140 diplomatskih odnosa imali smo i teških trenutaka pogotovo tokom devedesetih godina. Uveravam vas da je Srbija posvećena razvijanju naših odnosa u budućnosti. Da uživaju vrednosti slobode i jednakosti. Neka dugo živi prijateljstvo naših naroda i država", rekao je Vučić.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić rekao je da su Srbija i SAD sposobne da oblikuju buduće odnose partnerstva i saradnje, jer oni nisu zasnovani isključivo na ostvarenjima bivših generacija. "Prvi put za naše pretke koji su bez savremenih tehnologija uspostavili odnose prijateljstva i partnerstva. Mi zajedno možemo dodatno da ih oblikujemo", poručio je Đurić u obraćanju zvanicama.

Ceremoniji su prisustvovale brojne strane i domaće zvanice, kao i bivše i sadašnje diplomate.

Prvi zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta Derek Hogan, naveo je da SAD sa partnerima nastoje da ojačaju važne odnose sa Srbijom.

"U nedavnom pismu ministru spoljnih poslova Srbije Selakoviću sekretar Blinken rekao je da Sjedinjene Države podržavaju Srbiju. Jačamo političku i ekonomsku saradnju kako bismo ostvarili napredak i članstvo Srbije u Evropskoj uniji", istakao je Hogan.

Govorio je i o partnerstvu SAD i Srbije u dva svetska rata i, kako je ukazao, pozdravio liderstvo Srbije u regionalnom povezivanju, koje će, kako je ocenio, biti u korist svih građana Zapadnog Balkana.

Zamenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu Lora Kuper, koja je zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, poručila je da odnosi dve zemlje samo jačaju i to ne samo u političkom smislu, već i kada je reč o vezama građana i naših vojski.

"Srbija igra važnu ulogu u obezbeđivanju regionalne stabilnosti. Prošlog septembra održane su vojne vežbe naših padobranaca, a imali smo i zajedničke sastanke u Beogradu", rekla je Kuper, ocenivši da su to ohrabrujući znaci za buduću saradnju.

Primetila je i izraženu saradnju Nacionalne garde Ohaja i Srbije koja, kako je podsetila, traje 15 godina.

"Vežbe i kooperacija su uvek bile dvosmerne, jer imamo mnogo da učimo od naših kolega iz Srbije. Takođe, Vojska Srbije angažovana je i u međunarodnim misijama. Treba da nazdravimo za prošlih, ali i budućih 140 godina. Nadam se da će moja sledeća zdravica partnerstvu biti u Srbiji", istakla je Kuper.

Komandant Nacionalne garde američke države Ohajo general-major Džon Heris rekao je da dve zemlje imaju priliku da se pripreme za razvoj saradnje u narednih 140 godina.

"Ne možemo ni da pojmimo kakve potencijale imamo za to. Želimo iste stvari - svetlu budućnost naše dece i mir za naše porodice. Za nešto što će nas nadživeti. Posvećen sam da razvijamo poverenje i mir u narednih 140 godina saradnje. Uveravam vas da je cilj Nacionalne garde Ohaja da nastavi da gaji poverenje među nama", zaključio je Heris.

Tokom ceremonije zamenik državnog sekretara američke države Merilend Luis Borunda uručio je ambasadoru Đuriću specijalnu povelju zahvalnosti.

Među zvanicama su bili i novoimenovani američki izaslanik za izbornu reformu u Bosni i Hercegovini Metju Palmer, kao i bivši američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, ali i drugi brojni nekadašnji američki i međunarodni zvaničnici povezani sa Srbijom i Balkanom, poput nekadašnjeg visokog izaslanika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Volfganga Petriča.

Izvor: Tanjug

4. decembar 2021. godine

Ambasador Marko Đurić organizovao je specijalan događaj za više istaknutih članova Kongresa SAD sa kojeg su poslate snažne političke poruke našoj zemlji.

Svečanoj večeri u Vašingtonu, upriličenoj u čast prijateljstva i savezništva naših dveju zemalja, prisustvovalo je 14 visoko rangiranih predstavnika američkog Kongresa, među kojima su bili članovi Komiteta za spoljne poslove, Vojnog komiteta, kao i Bezbednosnog komiteta u Predstavničkom domu.

Na skupu koji je okupio najveći broj kongresmena i članova Srpskog kokusa u poslednjih nekoliko decenija, ambasador Đurić iskazao je zahvalnost okupljenima na pismu podrške Srbiji i značaju koji pridaju daljem unapređenju odnosa sa našom zemljom na svim nivoima.

„Večeras ste svojim dolaskom poslali poruke prijateljstva, poštovanja i podrške Srbiji, poruke uvažavanja rezultata Srbije u poslednjih nekoliko godina i poruke afirmacije puta kojim Srbija korača kao pouzdani partner i stožer stabilnosti u regionu“, ocenio je Đurić.

Ambasador Đurić je izrazio i zadovoljstvo rastom interesovanja za Srbiju koje se ogleda i u povećanju broja članova našeg Kokusa, dodavši da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa intenzivnim angažovanjem i komunikacijom sa predstavnicima obeju stranaka na Kapitol hilu.

„Zajedničkim snagama iz dana u dan potvrđujemo značaj viševekovnih odnosa Srbije i SAD, i naše obostrane težnje da nastavimo da podižemo nivoe saradnje i gradimo nove staze starog prijateljstva naša dva naroda i u narednih 140 godina,“ rekao je tom prilikom Đurić.

Pored Majkla Mekola, kopredsedavajućeg Spoljnopolitičkog odbora, prisutnima se obratila i Klaudija Teni, kongresmenka iz Njujorka, koja će uskoro zvanično preuzeti kopredsedavanje Srpskim kokusom u Kongresu.

Ovaj događaj deo je niza ovogodišnjih aktivnosti kojima se obeležava veliki jubilej – 140 godina bilateralnih odnosa Srbije i SAD.

Održan na prestižnoj lokaciji u Vašingtonu, istovremeno je predstavljao i priliku za promociju najboljih specijaliteta srpske nacionalne kuhinje, koje su ovim povodom odabrali i pripremili profesionalni kuvari i somelijeri iz naše zemlje, koji žive i rade u SAD.

26. novembar 2021.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken uputio je ministru spoljnih poslova Srbije Nikoli Selakoviću pismo u kojem je istakao da Srbija ima neizostavnu ulogu kao promoter stabilnosti i prosperiteta u našem regionu.

U pismu, upućenom povodom 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD, Blinken navodi da je snažno prijateljstvo naših država iskovano kroz zajedničku borbu u dva svetska rata, ali i ličnim vezama ljudi zahvaljujući kojima su oba društva obogaćena.

„SAD stoje uz Srbiju kao modernu i prosperitetnu državu u srcu Evrope na njenom putu ka budućnosti. Opredeljeni smo za sve snažniju političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju, i želimo da radimo sa vama na reformama, negovanju mira i dobrih odnosa sa svim vašim susedima, kao i na dostizanju vašeg cilja članstva u Evropskoj uniji“, naveo je Blinken.

Američki državni sekretar je pozdravio zalaganje Srbije za regionalne ekonomske integracije, koje će, uz inkluzivnu primenu, biti od koristi svim stanovnicima zapadnog Balkana.

Blinken je istakao i da vidi svetlu budućnost u saradnji Srbije i SAD kao prijatelja i partnera u Jugoistočnoj Evropi i kao zemalja koje će zajednički doprinositi bezbednosti na svetskom planu.

„Verujem da će naše države u godinama pred nama izgraditi još snažnije bilateralne odnose“, naveo je Blinken, koji je na kraju pisma istakao da ceni lične napore ministra Selakovića da ojača srpsko-američke odnose.

12. nov 2021.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je za RTS da grupa prijatelja Srbije u Kongresu SAD raste iz dana u dan i dodaje da će Srbija uskoro dobiti i novu zgradu ambasade u Vašingtonu.

"Delim mišljenje mojih kolega Godfrija i Eskobara da su naši odnosi u usponu. Ako pogledate saradnju u oblasti ekonomije, gde imamo više od četiri milijarde američkih ivnesticija i godišnji obrt između naše dve zemlje raste, to ide u dobrom smeru, kada je reč o ekonomiji. Srbija danas ima neupotredivo veće potencijale za saradnju sa Amerikom", istakao je ambasador Srbije u SAD.

Rekao je da i "najveći skeptici stave prst na čelo" kada im kažete da dolazite iz zemlje koja je "dve godine uzastopno prva po rastu u Evropi, koja je uspela da sredi svoje finansije".

"Neki imaju nasleđenu negativnu sliku, ali ima i pragmatičnih ljudi, orijentisanih ka rezultatima. Razgovaramo i sa jednima i sa drugima", ukazao je Đurić.

Fokus američke spoljne politike je, ističe, na globalnim pitanjima, kao što su klimatske promene, jugoistična Azija.

"To je za njih težište, Evropa manje, ali to ne znači da treba manje napora i truda da ulažemo u to da izgradimo odnos koji će biti uzajamno koristan i dobar za Srbiju. Tokom čitavog 20. veka ne našom krivicom ili najmanje našom krivicom bili smo prinuđeni da se bavimo evropskim poslovima, u tom periodu nismo razvili kapacitet, možda naša elita nije prepoznala značaj da sa državom koja je centralna u zapadnoj civilizaciji razvijemo dobru relaciju. Srbija to danas menja", naglašava Đurić.

Ističe da sada "nemamo pravo da zbog budućih generacija propustimo šansu da odnose izgradimo na zdravim i dobrim temeljima". Ambasador Srbije u SAD napominje da grupa prijatelja Srbije u Kongresu SAD raste iz dana u dan.

"To ćemo imati priliku da vidimo do kraja godine kada će kongresno pismo podrške Srbiji podržati neuporedivo više članova Kongresa nego što je podržalo pisma u kojima se afirmišu pojedine pozicije Prištine ili pojedinih biznismena iz Beograda. Mi nećemo da lobiramo protiv bilo koga, lobiraćemo za Srbiju", navodi Đurić. Smatra da je veoma važno da i od izabrane zakonodavne grane vlasti SAD američka administracija, biznis i najšira javnost dobiju poruku da je saradnja sa Srbijom u interesu Amerike.

"Pored toga, Srbija svoju političku i diplomatsku infrastkturu u SAD snaži. Uz podršku predsednika Vučića i Vlade Srbija će uskoro dobiti i novu zgradu ambasade u Vašingtonu. Nakon raspada bivše Jugoslavije tamo se nije dostojno ni vijorila naša zastava. Broj članova našeg kokusa je značajno uvećan. Srpska dijaspora se organizuje i uvezuje, govorimo o stotinama hiljada Amerikanaca srpskog porekla", napominje Đurić.

Uspeh Srbije poslednjih nekoliko godina je, kako kaže, najbolji način da predstavimo Srbiju u drugačijem svetlu od onog kako smo predstavljani devedesetih.

"Na tome marljivo radimo, predsednik Vučić je uložio ogroman trud da sa pojedinim američkim liderima gradi dobar lični odnos, vizija je da Srbija za nekoliko godina, i među republikancima i demokratama, radimo sa obe strane, ojačamo odnose i da za pet godina imamo pouzdane prijatelje na ključnim pozicijama u admnistraciji SAD", navodi ambasador Srbije u SAD.

Govoreći o Vašingtonskom sporazumu, Đurić je rekao da u Vašingtonu kažu da jeste na snazi, ali da u Prištini kažu da nije.

"Tu imate zanimljiv momenat, jedno pitanje koje se postavlja je u kojoj meri će biti izvršen pritisak međunarodne zajednice na institucije u Prištini", rekao je Đurić dodajući da Priština nije uradila ono na šta se obavezala.

"Za nas je važno da Srbija opstaje kao pouzdani partner u svim odnosima, Srbija je ozbiljna zemlja", ističe ambasador Srbije u SAD.

Đurić je pre nekoliko dana imenovan za ambasadora u Surinamu. Reč je o zemlji koja, kaže, nije previše bogata ali u čijoj su blizini otkrivene značajne rezerve nafte.

"Mi smo na početku onoga što verujemo da će biti procvat Surinama u narednim godinama. Mi sa Surinamom imamo saradnju, 26 studenata iz te zemlje studiraju u Srbiji", ističe Đurić.

Izvor: RTS

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

11. novembar 2021.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić, u čast obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, uputio je pisma svim članovima Predstavničkog doma i Senata u američkom Kongresu i poklonio im 535 broševa sa znakom Natalijine ramonde.

U posebnom pismu koje je poslao na adrese 435 kongresmena i 100 senatora povodom jednog od najznačajnijih datuma u našoj istoriji, Đurić je istakao savezničku, pobedničku i oslobodilačku ulogu naše zemlje u Velikom ratu.

On je podvukao da je u borbi za slobodu Srbija izgubila skoro dve trećine radno sposobne muške populacije, odnosno čak jednu trećinu tadašnjeg ukupnog stanovništva, čime je, po broju stradalih u odnosu na broj stanovnika, istorijski označena kao zemlja sa najvećim gubicima.

Podsetivši na ovogodišnji jubilej u diplomatskim odnosima i istorijsko savezništvo Srbije i SAD, Đurić se u pismu osvrnuo i na veliko priznanje koje nam je tadašnji američki predsednik Vudro Vilson ukazao naredbom da se srpska zastava, kao prva strana zastava u istoriji, vijori nad Belom kućom i na zgradama svih javnih institucija u Vašingtonu 28. jula 1918. godine, a u čast herojske žrtve i borbe našeg naroda za slobodu čitavog sveta.

Ambasador Đurić je članovima Kongresa ukazao i na višeznačnost zvaničnog simbola današnjeg praznika, koji, pored motiva odlikovanja Albanske spomenice u znak sećanja na Albansku golgotu, u središnjem delu sadrži i ljubičasti cvet, Natalijinu ramondu.

Osim što je geografski svojstven za naše prostore, biološka jedinstvenost ovog cveta, koga nazivaju i „cvet feniks“, jeste potpuna regeneracija, čime se simbolizuje ponovno rađanje, preporod i oporavak naše zemlje nakon ratnih gubitaka i stradanja.

Citirajući reči Nikole Tesle: „Neka budućnost govori istinu i proceni svakog prema njegovom radu i dostignućima“, Đurić je pismo kongresmenima i senatorima zaključio pozivom na zajedničko produbljivanje odnosa u budućnosti

11. novembar 2021.

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u SAD prisustvovali su svečanosti održanoj povodom Dana primirja, u organizaciji Američke komisije za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Tom prilikom, predstavnici Ambasade položili su venac na Memorijal Prvog svetskog rata u čast palih srpskih i savezničkih heroja.

Spomen-obeležje Prvom svetskom ratu otvoreno je za javnost 2021. godine, a u memorijalnom kompleksu na čuvenoj Pensilvanija aveniji nalazi se Fontana mira i spomenik generalu Džonu Heršingu, glavnokomandujućem američkih oružanih snaga u Evropi u Velikom ratu.

Ambasador Marko Đurić zvanično je postao prvi izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Republici Surinam na nerezidencijalnoj osnovi.

Svečana ceremonija predaje akreditivnih pisama predsedniku Čanu Santohiju održana je u predsedničkoj palati u Paramaribu.

U razgovoru sa Santohijem, Đurić je ponovio zahvalnost Srbije na stavu o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, kao i na podršci koju nam Surinam pruža u međunarodnim organizacijama.

„Srbiju i Surinam već decenijama povezuju univerzalne vrednosti očuvanja mira, stabilnosti i poštovanja međunarodnog prava. Našu geografsku udaljenost prevazilazimo kontinuitetom u bilateralnom dijalogu, jačanjem saradnje naših institucija i povezivanjem naših naroda“, rekao je Đurić.

On je dodao da ga posebno raduje činjenica da najvažniju sponu prijateljstva sa Srbijom predstavljaju upravo mladi ljudi, koji se svake godine u sve većem broju interesuju i prijavljuju za studiranje u našoj zemlji učešćem u programu „Svet u Srbiji“.

„Verujem da je sjajna budućnost pred odnosima Srbije i Surinama koji su danas podignuti na novi, viši nivo“, zaključio je Đurić.

Đurić je predsedniku Santohiju preneo i lične pozdrave predsednika Aleksandra Vučića, kao i poziv da u narednom periodu poseti Srbiju.

Ambasador Đurić imao je i odvojeni sastanak sa ministrom spoljnih poslova, međunarodnog poslovanja i saradnje Albertom Ramdinom, sa kojim je razgovarao o proširenju saradnje dvaju ministarstava, a posebno dveju diplomatskih akademija kroz studijske boravke i programe stručne prakse.

2. novembar 2021. godine - Ambasador Marko Đurić postao je danas prvi ambasador Republike Srbije u Antigvi i Barbudi, sa sedištem u Vašingtonu.

Na ceremoniji upriličenoj u guvernerskoj rezidenciji u Sent Džonsu, ambasador Đurić predao je akreditivna pisma generalnom guverneru Rodniju Vilijamsu, čime je zvanično preuzeo dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u ovoj karipskoj državi na nerezidencijalnoj osnovi.

„Danas smo ispisali diplomatsku istoriju jer smo prvi put akreditovali ambasadora u Antigvi i Barbudi. Iako su naši diplomatski odnosi formalno uspostavljeni tek 2018. godine, sa najvišim zvaničnicima sam razgovarao o konkretnim modalitetima saradnje naših država i naroda“, rekao je Đurić.

Temelj naše dosadašnje bilateralne saradnje jeste program „Svet u Srbiji“, kroz koji smo mladim ljudima iz Antigve i Barbude omogućili besplatno studiranje u našoj zemlji, istakao je Đurić, dodavši da u narednom periodu planiramo da povećamo broj dodeljenih stipendija u znak prijateljstva sa narodom Antigve i Barbude.

Đurić je imao odvojene sastanke i sa vršiocem dužnosti predsednika Vlade Stedrojem Bendžaminom i sa ministrom spoljnih poslova E.P. Četom Grinom.

Osvrnuvši se na Memorandum o prijateljstvu i saradnji koji su nedavno u Beogradu potpisali ministar Selaković i ministar Grin, Đurić je ocenio da taj dokument Kao važan segment saradnje istaknute su i oblasti ekonomije i zdravstva, a posebno zajedničke borbe protiv pandemije zarazne bolesti KOVID-19.

Ambasador Marko Đurić boravi u radnoj poseti Antigvi i Barbudi radi predaje akreditivnih pisama generalnom guverneru Rodniju Vilijamsu.

Kao lični gost ministra spoljnih poslova Everlija Pola Četa Grina, Đurić je prisustvovao danas centralnoj svečanosti u Sent Džonsu povodom obeležavanja 40. godišnjice nezavisnosti ove karipske države.

Tom prilikom, preneo je domaćinima srdačne čestitke i najbolje želje za prosperitet zemlje i blagostanje prijateljskog naroda Antigve i Barbude.

Antigva i Barbuda stekla je nezavisnost od Velike Britanije 1. novembra 1981. godine, a po državnom uređenju je ustavna parlamentarna monarhija i članica britanskog Komonvelta.

Vašington, 31. oktobar 2021. godine - Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama prisustvovali su obeležavanju 60. godišnjice osnivanja parohije Crkve Svetog Luke u mestu Potomak kod Vašingtona.

Svečanu liturgiju povodom proslave crkvene slave održao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop istočnoamerički Irinej, a svečanosti je prisustvovala predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, zamenik državnog sekretara države Merilend Luis Borunda, ambasador Bosne i Hercegovine u SAD Bojan Vujić, te brojni istaknuti članovi srpske dijaspore iz Vašingtona, Merilenda i Virdžinije.

Tom prilikom, vladika Irinej rukopoložio je oca Vasilija Vranića, starešinu Hrama Svetog Luke, u čin protojereja.

Ispred kolektiva Ambasade u Vašingtonu prisutnima se obratio zamenik ambasadora Andon Sapundži koji je, prenevši čestitke ambasadora Marka Đurića, naglasio doprinos parohije Crkve Svetog Luke očuvanju srpskog jezika, kulture i tradicije u SAD.

Posebno je istaknut rast interesovanja za škole srpskog jezika u okviru Eparhije istočnoameričke, koja ove godine obeležava 100 godina postojanja na američkom tlu.

27 Oct 2021

A promotional video depicting the ties between the Republic of Serbia and the United States of America, created on the occasion of the great jubilee of 140 years of diplomatic relations, will be shown today throughout the day in the heart of Manhattan, on one of the famous big video screens in Times Square.

The 16-second video, which focuses on Marina Abramović, one of the most important artists of today, who lives in New York, and whose only one performance in the famous Museum of Modern Art – MoMA was seen by more than 750,000 people, will be shown every three minutes, from noon to midnight in Times Square, which is visited annually by at least 50 million tourists, which is why it is called the crossroads of the world.

The Ambassador of the Republic of Serbia to the USA, Marko Đurić, will organize a reception in New York tonight, in honor of Marina Abramović and the great jubilee of 140 years of diplomatic relations between Belgrade and Washington, at which he will present her with a gold medal for merits.

"As the envoy of the President of the Republic, I will solemnly present the gold medal for merits to the great Marina Abramović. This decoration is Serbia's gratitude to our world-famous artist for representing our country, as well as for exceptional merits and results in the field of culture, especially in performance art", Đurić emphasized.

The gathering will be attended by a large number of high officials of the American administration, which, as the ambassador said, is a special honor for Serbia, as well as the showing of the promotional video in Times Square.

As an important link between Belgrade and New York, the national airline Air Serbia can be seen in the video, which will be shown on one of the two largest billboards in Times Square, on the corner of Broadway and 43rd Street, with an invitation for everyone to visit Serbia.

The celebration of the jubilee in New York will be the most important event for Serbia this week, which Đurić started with a series of meetings with members of the House of Representatives in the US Congress.

The central celebration of the great jubilee in memory of 1881, when diplomatic relations between the two countries were established by signing two agreements, will be organized in Washington in December.

Last week, the President of Serbia Aleksandar Vučić and US Secretary of State, Antony Blinken, exchanged congratulations on the occasion of the 140th anniversary of the signing of the Trade Agreement and the Consular Convention between Serbia and the United States.

On the occasion of the jubilee, Blinken stated that the United States are happy to mark 140 years of diplomatic relations with Serbia.

"Our two nations have a common history rich in friendship and deep cultural ties. We look forward to building an even stronger partnership over the next 140 years”, Blinken said.

The President of Serbia reminded that official diplomatic relations began with the signing of the Trade Agreement and the Consular Convention.

"The values ​​that we shared then also firmly bind us now, inspiring us to work even closer", said Vučić.

Source: Tanjug

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić sinoć je u Njujorku organizovao prijem u čast Marine Abramović i velikog jubileja 140 godina diplomatskih odnosa dve zemlje.

Prijemu su prisustvovali brojni zvaničnici američke administracije na čelu sa savetnikom ambasadora SAD u UN Elizabet Milard koja je, podsećajući na znamenite Srbe, poput Nikole Tesle i Dejvida Vujića, poručila da se uvek kada Srbi i Amerikanci zajedno rade, kreiraju, stvaraju i igraju dešavaju velike stvari.

Na skupu na kojem je Đurić kao specijalni izaslanik presednika Srbije uručio zlatnu medalju jednoj od najznačajnijih umetnica današnjice, pročitano je pismo predsednika Srbije u kojem je u svoje i ime srpskog naroda izrazio najdublje poštovanje za rad Marine Abramović.

“Srbija Vas čeka otvorenog srca, čekamo Vaše nove performanse i nove uspehe”, porčio je predsednik Aleksandar Vučić i podsetio da je izložba “Čistač” koju je videlo više od 60.000 ljudi bila primer saradnje države i umetnika, a koja između ostalog pokazuje i potvrđuje novu politku države prema kulturi.

Marina Abramović naglasila je da ju je priznanje koje je dobila iz svoje zemlje za svoj rad, duboko dotaklo. Podsetila je da njena umetnost nije kao slikarstvo, koje svi kada požele mogu videti u muzeju ili galeriji, jer iza završenog performansa mora da ostane utisak i sećanje koje će čovek uvek nositi sa sobom.

Dodala je da za njenu umetnost ne bi trebalo da postoji neko posebno znanje teorije već da je važno da svaki čovek, bio on čistač ili predsednik oseti tu energiju i emocije.

Kako kaže, važno je što je njen performans u MoMi koji je privukao 850.000 posetilaca, više nego kod bilo koga drugog živog umetnika, pokazao da je taj vid izražavanja važan i živ deo umetnosti.

Navela je i da uvek govori da je sve moguće i da svi mogu da uspeju, kada je ona uspela, a dolazi sa Balkana, gde je sve bilo teško u vreme kada je odrastala.

“Svako ne za mene je novi početak”, rekla je Abramović, i naglasila da nikada ako vidi zid ispred sebe ne staje već ide dalje i ruši ih.

Ambasador Đurić izrazio je zadovoljstvo zbog skupa koji slavi i kreativnost i hrabrost i naglasio da veruje da su upravo te dve važne osobine samo neke od mnogih koje spajaju srpski i američki narod.

"Uveren sam da ćemo svi zajedno dostići velike stvari u godinama koje su pred nama", rekao je Đurić i naglasio da svi zajedno možemo da srušimo zidove da bismo napravili društvo i odnose koje zaslužujemo.

Skupu u Hadson Jardsu, novom, modernom, prestižnom delu Menhetna, prisustvovali su i vladika istočno-američki Irinej, profesorka sa Univerziteta Kolumbija Gordana Vunjak Novaković, zvaničnici grada Njujorka, a za njih je ambasador priredio gala večeru u čast Marine Abramović, kojoj je prisustvovala i Milard.

Tokom dana na Tajms skveru, na jednom od dva najveća bilborda, a koje je zakupila ambasada, emitovan je promotivni video spot koji oslikava veze Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kreiran povodom velikog jubileja 140 godina diplomatskih odnosa.

Centralna proslava velikog jubileja u znak sećana na 1881. godinu kada su potpisani Trgovački ugovor i Konzularna konvencija biće održana početkom decembra u Vašingtonu.

Đurić: Čast je biti Srbin na Menhetnu

„Čast je biti Srbin na Menhetnu u danu kao što je današnji", izjavio je ambasador Marko Đurić nakon prijema povodom 140 godina srpsko američkih diplomatskih odnosa, a na kojem je jednoj od najuticajnijih umetnika današnjice, Marini Abramović uručena zlatna medalja za zasluge.

Na prijemu se od vodećih ljudi iz američke administracije mogle čuti fantastične rečenice u slavu odnosa sa Srbijom.

„Kao da smo na krovu sveta sa Srbijom večeras ovde u Njujorku, naša reklama na Tajms skveru, Marina Abramović svetski broj jedan u kreativnoj industriji na našem prijemu naš počasni gost na proslavi 140 godina, jedna od vodećih ličnosti američke diplomatije u slavu odnosa sa Srbijom izgovora fantastične rečenice”, rekao je Đurić za Tanjug i RTS nakon prijema i naglasio da sve to govori da naporan rad i trud koji se godinama ulaže da se stvari u Srbiji promene počinje da se reflektuje i na našu poziciju u SAD.

Savetnik ambasadora SAD u UN Elizabet Milard podsećajući na znamenite Srbe poput Nikole Tesle i Dejvida Vujića, poručila je na skupu da se uvek kada Srbi i Amerikanci zajedno rade, kreiraju, stvaraju i igraju dešavaju velike stvari.

Godišnjicu diplomatskih odnosa posvećujemo zajedničkoj istoriji i svetloj budućnosti, kazala je Milard na prijemu i naglasila da je Srbija ključni partner SAD posvećen očuvanju sigurnog i stabilnog Zapadnog Balkana i partner koji jača na svetskoj sceni.

“A ono što je još važnije, Srbija je prijatelj SAD i za narednih 140 godina”, rekla je ona.

Đurić je rekao da je ponosan što je na prijemu, organizovanom u čast Marine Abramović video toliko uspešnih mladih i kreativnih ljudi iz srpske zajednice, molekularnih naučnika, IT inženjera, doktora nauka sa Kolumbije, profesora Harvarda.

“To su ljudi u kojima tražimo oslonac za našu budućnost i razvoj“, rekao je Đurić i dadao da je ponosan lično, a kako je dodao i Abramović je govorila o rušenju zidova, na incijativu Otvoreni Balkan, ne samo zato što ruši zidove već što gradi i nove mostove prijateljstva ne samo u SAD već i na mnogim drugim mestima.

Đurić je dodao da je u lepom i teškom vremenu u prilici da govori o sšstinskoj promeni paradigme politike i društva u Srbiji i stvaranju društva orijentisanog ka napretku, radu i prosperitetu.

“Prethodna dva dana razgovarao sam lično sa pet članova Kongresa iz Republikanskih i Demokratskih redova, koji imaju ozbiljnu političku težinu”, rekao je Đurić i naglasio da se prošle nedelje sastao sa još četiri Kongresmena, što je značajno, pred sutrašnje saslušanje o situaciji u Kongresu o situaciji na Zapadnom Balkanu.

“Tu će biti različitih tonova ali će ih biti manje nego inače, sve do momenta dok još više ne bude pozitivnih tonova”, rekao je on i naglasio da ne treba da se čudi što se neki zbog rada i truda Srbije sekiraju i organizuju protest ispred Konzulata.

„Nikome ništa ne zameramo, mi radimo da Srbija bude i sledeće godne zemlja sa najvećim rastom koja će privući najviše stranih investitora“ , rekao je ambasador. Đurić je dodao su svi dobrodošli, baš kao što kaže biblord na Tajms skveru - posetite Srbiju dragi prijatelji odakle god dolazite.

Ambasada je osim prijema povodom velikog jubileja 140 godina srpsko američkih odnosa zakupila jedan od najveća dva ekrana na Tajms skveru gde je emitovan promotivni spot o specijalnim vezama Srbije i SAD.

Izvor: Tanjug

27. okt 2021.

Promotivni video spot koji oslikava veze Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kreiran povodom velikog jubileja 140 godina diplomatskih odnosa biće prikazivan danas tokom celog dana u srcu Menhetna, na jednom od čuvenih velikih video ekrana na Tajms skveru.

Spot u trajanju od 16 sekundi u kojem je akcenat na Marini Abramović, jednoj od najznačajnijih umetnika današnjice, koja živi u Njujorku, a čiji je samo jedan performans u čuvenom Muzeju moderne umetnosti - MoMA videlo više od 750.000 ljudi, biće prikazivan svaka tri minuta od podne do ponoći na Tamjs skveru, koga godišnje poseti najmanje 50 miliona turista zbog čega ga nazivaju i raskrsnicom sveta.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić večeras će u Njujorku u čast Marine Abramović i velikog jubileja 140 godina diplomatskih odnosa Beograda i Vašingtona organizovati prijem, na kome će joj uručiti zlatnu medalju za zasluge.

"Velikoj Marini Abramović svečano ću, kao izaslanik predsednika Republike, uručiti zlatnu medalju za zasluge. Ovo odlikovanje jeste zahvalnost Srbije našoj svetski poznatoj umetnici za predstavljanje naše zemlje, kao i za izuzetne zasluge i rezultate u oblasti kulture, a posebno u umetnosti performansa”, naglasio je Đurić.

Skupu će priustvovati i veliki broj visokih zvaničnika američke administracije, što, kako je ambasador rekao, predstavlja posebnu čast za Srbiju kao i samo prikazivanje promotivnog video spota na Tajms Skveru. Kao važna spona između Beograda i Njujorka u tom spotu, koji će biti prikazivan na jednom od dva naveća bilborda na Tajms skveru, i to na uglu Brodveja i 43. ulice, uz poziv svima da posete Srbiju, pripalo je i nacionalnom avioprevozniku Er Srbiji.

Obeležavanje jubileja u Njujorku biće najznačajniji događaj za Srbiju ove nedelje, koju je Đurić započeo nizom sastanaka sa članovima Predstavničkog doma u Kongresu SAD.

Centralna proslava velikog jubileja u znak sećanja na 1881. godinu kada su uspostavljeni diplomatski odnosi dveju zemalja potpisivanjem dva sporazuma biće organizovana u Vašingtonu u decembru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i američki državni sekretar Entoni Blinken prošle nedelje razmenili su čestitke povodom 140 godina od potpisivanja Trgovačkog ugovora i Konzularne konvencije između Srbije i SAD.

Povodom jubileja Blinken je naveo da su SAD srećne zbog obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa sa Srbijom.

“Naša dva naroda imaju zajedničku istoriju bogatu prijateljstvom i dubokim kulturnim vezama. Radujemo se izgradnji još jačeg partnerstva u narednih 140 godina", naveo je Blinken. Predsednik Srbije podsetio je da su zvanični diplomatski odnosi počeli potpisivanjem Trgovačkog ugovora i Konzularne konvencije.

“Vrednosti koje smo tada delili čvrsto nas vezuju i sada, nadahnjujući nas da radimo još bliže”, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

26. oktobar 2021.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić započeo je radnu nedelju nizom sastanaka sa članovima Predstavničkog doma u Kongresu SAD.

„Pred nama je izuzetno intenzivna i važna radna nedelja, kako u Vašingtonu, tako i u Njujorku. Samo tokom jučerašnjeg i današnjeg dana razgovarao sam sa čak četiri kongresmena koji su zaduženi za naš region u Spoljnopolitičkom odboru, a do kraja sedmice me očekuje još ovakvih sastanaka na Kapitolu. Kada želite da na pravi način predstavite stavove svoje zemlje, neophodno je da održavate redovan dijalog sa svim predstavnicima Kongresa, te zato moji sagovornici jednako dolaze i iz redova Demokratske i Republikanske partije“, rekao je Đurić.

Kao najznačajniji događaj za našu zemlju ove sedmice ambasador Đurić izdvojio je sutrašnji prijem u čast konceptualne umetnice Marine Abramović i obeležavanja 140. godišnjice diplomatskih odnosa Srbije i SAD.

„Velikoj Marini Abramović svečano ću, kao izaslanik predsednika Republike, uručiti zlatnu medalju za zasluge. Ovo odlikovanje predstavlja zahvalnost Srbije našoj svetski poznatoj umetnici za predstavljanje naše zemlje, izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti kulture, a posebno u umetnosti performansa“, naglasio je Đurić.

„Pored prisustva visokih zvanica iz američke administracije, posebnu čast za našu zemlju predstavljaće i prikazivanje promotivnog video spota u čast našeg diplomatskog jubileja, koji će tokom celog dana biti emitovan u srcu Menhetna, na čuvenim velikim video ekranima na Tajms skveru,“ dodao je on

22. oktobar 2021. godine

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić razgovarao je danas sa Bredom Šnajderom, demokratskim kongresmenom iz Ilinoisa, o intenziviranju delovanja Srpskog kokusa u Kongresu SAD.

Zahvalivši kongresmenu na njegovom aktivnom članstvu i doprinosu vidljivosti našeg Kokusa na Kapitolu, ambasador Đurić podvukao je značaj zajedničkog pristupa Ambasade i članova Srpskog kokusa u predstavljanju stavova Srbije na mestu na kojem se kroji američki spoljnopolitički nastup.

„Jačanje našeg Kokusa postavljeno je veoma visoko na agendi mojih radnih zadataka u Vašingtonu. Drago mi je da mogu da konstatujem da svakim danom raste zanimanje za našu zemlju, kao i spremnost da se razume naša pozicija u regionalnom i međunarodnom kontekstu. Glas Srbije konačno se čuje u kapitolskim odajama“, rekao je Đurić.

U razgovoru je naglašena i posebna uloga srpske zajednice u Čikagu i čitavom Ilinoisu koja aktivno doprinosi jačanju političkih, ekonomskih i kulturnih veza Srbije i SAD.

21. okt 2021.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić sastao se sa demokratskim kongresmenom Džimom Kostom, članom Odbora za spoljne poslove u Predstavničkom domu.

Uz aktuelne spoljnopolitičke teme, fokus razgovora bio je na daljem proširenju ekonomske saradnje Srbije i SAD, koje će, kako je istakao ambasador, u narednom periodu dobiti poseban zamah.

“U ozbiljnim smo razgovorima sa predstavnicima američke administracije, prvenstveno sa Ministarstvom trgovine SAD, o otvaranju posebnog privrednog predstavništva Srbije u Americi u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Predstavništvo bi bilo u formatu Srpske kuće, koja bi bila svojevrsno razvojno čvorište za prezentaciju i promociju potencijala Srbije u oblasti ekonomije, energetike, IT industrija, tehnologija i inovacija”, rekao je Đurić.

Ambasador Đurić preneo je kongresmenu Kosti, koji u Kongresu predstavlja Kaliforniju, da se upravo ta savezna država visoko kotira na listi potencijalnih lokacija, kako zbog toga što se smatra jednim od ključnih industrijskih središta SAD, tako i zbog značajne srpske dijaspore koja tamo živi i radi.

15. oktobar 2021.

Srbija je tehnološki hab regiona Zapadnog Balkana, lider u razvoju softvera, veštačke inteligencije i pametnih IT rešenja koja se primenjuju u različitim sektorima od finansija i energetike do zdravstva i obrazovanja.

Kompanije poput Majkosofta i En Si Ara (NCR) imaju pozitivna iskustva u Srbiji, što je najbolja preporuka novim američkim investitorima da ulažu u srpski IT sektor, poruka je prve Virtuelne konferencije o mogućnostima ulaganja SAD u srpsku i ekonomije Zapadnog Balkana (Virtual Road Show).

Kako je istaknuto, razmena usluga Srbije i SAD približava se milijardi dolara, dok brzorastući i veoma perspektivan srpski IT sektor, koji zapošljava više od 50 000 mladih stručnjaka, predstavlja odličnu bazu za razvoj autsorsing usluga i otvaranje razvojnih centara američkih, ali i drugih evropskih i svetskih kompanija.

Nema bolje vesti za budućnost srpske i ekonomije celog regiona, od vesti o interesovanju više od stotinu američkih visokotehnoloških kompanija, prisutnih na današnjem onlajn događaju, za mogućnosti saradnje sa našim IKT sektorom i potencijale Srbije kao novog evropskog haba u kome investitori iz sveta ne otvaraju samo fabrike, već u njega sele i svoje razvojne centre, rekao je Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije na otvaranju konferencije.

Priznati stručnjaci, vrhunska softverska rešenja i proizvodi, podsticaji za ulaganje istraživanje, razvoj i inovacije, samo su deo velikog paketa koji smo predstavili i koji su naš ulog za nova poslovna partnerstva i ovde u Srbiji, na otvorenom Balkanu, i na velikom američkom tehnološkom tržištu, dodao je Đurđević.

„Odnos SAD i Srbije jači je nego što je bio godinama unazad i stalno se poboljšava. Posebno sam ponosan na našu saradnju u IT sektoru. Srbija je regionalni lider Zapadnog Balkana u digitalnoj transformaciji. Ulaganja Srbije u visoko obrazovanje učinila su da mlada, motivisana i visoko obrazovana radna snaga postane okosnica srpske transformacije u oblasti digitalne tehnologije", izjavio je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

“Trgovinski odnosi SAD i Srbije su raznoliki, šire se, razvijaju i pružaju višestruke koristi kako za Zapadni Balkan tako i za region Evrope. Tehnološki sektor u Srbiji je dinamičan i raste. Američka tehnologija je u najboljoj poziciji da pomogne Srbiji da izgradi svoj digitalni eko-sistem”, dodao je Dejvid De Falko, zamenik pomoćnika američkog ministra trgovine za Evropu i Evroaziju.

“Ova konferencija je prva u nizu planiranih promotivnih aktivnosti kojima se prikazuju kreativni potencijali, inovativnost i dostignuća naše IKT industrije na američkom tržištu. Činjenica da američke kompanije u sve većem broju prepoznaju potencijale srpske IKT industrije, uz rekordan rast izvoza naših usluga u SAD, dovoljno govori o tome da je Srbija prepoznata kao ekonomski lider koji predvodi region ka boljoj budućnosti“, rekao je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

„Radujem se nastavku uspešne saradnje sa Ministarstvom trgovine SAD i Privrednom komorom Srbije na realizaciji aktivnosti iz domena ekonomske diplomatije, a posebno u godini kada zajednički slavimo 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD”, naglasio je Đurić.

Na virtuelnom događaju na kome je učestvovalo više od 100 predstavnika američkih kompanija, poslovnih asocijacija i državnih institucija, predstavnici Majkrosofta Srbija, Vlade Srbije, Ministarstva trgovine SAD, Trgovinskog odeljenja Ambasade SAD u Srbiji (U.S Commercial Department) i Razvojne agencije Srbije, istaknuto je da se Srbija nalazi na 53. mestu među 131 ekonomijom obuhvaćenom Globalnim indeksom inovacija (GII), koji rangira svetske ekonomije prema njihovim inovacionim kapacitetima.

Takođe, prema istraživanju Akademije za digitalizaciju Estonije, Srbija je zauzela 14. mesto među 144 zemlje po razvoju informacione bezbednosti, borbi protiv visokotehnološkog kriminala i zaštiti podataka.

Fokus Srbije je na digitalnoj transformaciji, inovacijama i razvoju kreativnih industrija, što predstavlja odskočnu dasku za jačanje saradnje sa američkim kompanijama, saglasni su učesnici skupa. SAD su 20. spoljnotrgovnski partner Srbije, ukupna razmena dve zemlje za osam meseci 2021. godine, vredela je 590 miliona američkih dolara, tj. povećanje od 12 procenata u odnosu na isti period 2020. godine, a pokrivenost uvoza izvozom je 88 procenata.

Prvi „Virtual Road Show“ organizovali su Trgovinsko odeljenje ambasade SAD u Beogradu i Privredna komora Srbije uz podršku ambasade Srbije u SAD i Ambasade SAD u Beogradu.

Ambasador Marko Đurić posetio je Sajam naoružanja i vojne opreme u Vašingtonu, na kojem je premijerno izložena samohodna haubica naše proizvodnje „Nora“.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić posetio je izložbeni prostor Javnog preduzeća „Jugoimport SDPR“ na Sajmu naoružanja i vojne opreme „AUSA“ na kojem je, prvi put na američkom tlu, predstavljena samohodna top-haubica 155 mm Nora-B52 M15.

„Naša „Nora“ je prava zvezda na Sajmu naoružanja i vojne opreme ovde u Vašingtonu, ponos srpske odbrambene industrije“ izjavio je Đurić, dodavši da je ova samohodna haubica prethodnih nedelja prošla testiranje na poligonu američkih oružanih snaga u Arizoni.

„Naši ljudi koji su učestvovali u tome kažu da su Amerikanci bili do te mere oduševljeni da su čak generale dovodili da pogledaju kakvo je to čudo odbrambene industrije došlo neočekivano iz našeg dela sveta, odnosno iz naše zemlje“ rekao je Đurić.

On je ukazao da je pravi ponos biti predstavnik Srbije na najvećoj američkoj smotri naoružanja i vojne opreme iz čitavog sveta, i boriti se za to da naša namenska industrija bude prihvaćena i uzeta u razmatranje.

„Ponosni smo na to što srpska odbrambena industrija učešćem na ovom sajmu – i to ne bilo kakvim, nego ovako zapaženim i na ovakvom mestu – pokazuje svoju snagu i svoje uzdizanje. To nije uspon samo odbrambene industrije Srbije, nego i ukupnih odbrambenih kapaciteta oružanih snaga Srbije, s obzirom na to da je „Nora“ uvedena i u standardno naoružanje naših oružanih snaga“, ocenio je Đurić.

Pored „Nore“, Đurić je istakao da su na ovom Sajmu izloženi i drugi proizvodi JP „Jugoimport SDPR“, poput bespilotnih letilica „Gavran“, navođenih raketa „Alas“ sa dometom od 25 kilometara, kao i raketa „Nova“.

„Ovo je prava izložba i demonstracija napretka i razvoja srpske odbrambene industrije“, zaključio je on.

Sajam proizvoda namenske industrije „AUSA“, u organizaciji Udruženja Kopnene vojske SAD, tradicionalno se održava svake godine i predstavlja najveći međunarodni događaj ove vrste na američkom tlu

13. oktobar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom rada Gvajane Džozefom Hamiltonom, čija delegacija je u Beogradu učestvovala na skupu povodom 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.

Ministar Selaković je zahvalio na učešću predstavnika Gvajane na komemorativnom sastanku PNZ, i naglasio da je Beograd tokom dvodnevne konferencije bio centar sveta i da veliki odziv članica pokreta, posmatrača i specijalnih gostiju svedoči o poštovanju koje uživa taj pokret.

Šef srpske diplomatije je naveo da su diplomatski odnosi nekadašnje SFRJ i Gvajane bili razvijeni 80-ih godina 20. veka, naročito u PNZ, ali i ocenio da je danas potreban veći angažman na jačanju političkog dijaloga Srbije i te latinoameričke zemlje radi utvrđivanja oblasti saradnje od uzajamnog interesa.

Uputio je i poziv svom kolegi, ministru spoljnih poslova Gvajane, da poseti Srbiju i izrazio spremnost da poseti Gvajanu.

Ministar Selaković je informisao gosta iz Gvajane i o ekonomskim uspesima Srbije, kao i o mogućnostima za proširenje privredne saradnje

13. oktobar 2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom inostranih poslova Sent Kitsa i Nevisa Markom Brentlijem, kojem je zahvalio na dolasku i učešću na komemorativnom skupu povodom obeležavanja 60. godišnjice prve Konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.

Ministar Selaković je naveo da su bilateralni odnosi naših država nedovoljno razvijeni, ali i da postoje potencijali za uspostavljanje i unapređenje saradnje sa tom karipskom državom.

Šef srpske diplomatije je naveo da je u postupku usaglašavanja nekoliko sporazuma i memoranduma sa Sent Kitsom i Nevisom, među kojima je i memorandum o razumevanju između ministarstava spoljnih poslova dveju zemalja o uspostavljanju mehanizma političkih konsultacija, kao i sporazum o saradnji u oblasti turizma i memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Selaković je upoznao sagovornika sa stanjem na Kosovu i Metohiji i ugroženosti srpskog naroda u pokrajini, ukazavši na današnju novu etnički motivisanu jednostranu akciju Prištine na severu KiM kada je ranjen srpski mladić, a nekoliko desetina povređeno.

12. oktobar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se, na marginama konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, sa Everlijem Polom Četom Grinom, ministrom inostranih poslova Antigve i Barbude.

Selaković je konstatovao da je u predstojećem periodu potrebno osnažiti ugovorno-pravne osnove za efikasniju bilateralnu saradnju, kako na planu vizne liberalizacije, tako i na polju ekonomije.

Na sastanku je bilo reči i o mogućnostima saradnje u oblasti zdravstva, obrazovanja, omladine i sporta, kao i o investicionim potencijalima dveju država.

Šef srpske diplomatije informisao je sagovornika o projektu "Svet u Srbiji" i da je četiri puta povećan broj stipendija koje Srbija daje mladima u prijateljskim državama za studiranje u našoj zemlji, te da se nada i većem broju studenata iz Antigve i Barbude.

Ministri su nakon sastanka potpisali Memorandum o razumevanju dva ministarstva o prijateljstvu i zajedničkoj saradnji. Ministar Selaković je preneo spremnost Srbije da toj karipskoj državi donira vakcine protiv virusa korona.

11. oktobar 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijateljstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje.

On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć.

On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Izvor: predsednik.rs

8. oktobar 2021.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić sastao se u Senatu sa članom Komiteta za spoljne poslove Bilom Hagertijem i sa njim razgovarao o važnosti jačanja ekonomskih odnosa sa SAD, kao i u našem regionu.

Ocenivši da dobro razvijena privredna saradnja čini snažnu nit sveukupnih bilateralnih odnosa, ambasador Đurić upoznao je senatora Hagertija sa nizom finansijskih parametara koji potvrđuju da je Srbija predvodnik ekonomskog razvoja u ovom delu Evrope.

,,Aktuelni podaci pokazuju da priliv stranih investicija samo u Srbiji iznosi oko 61%, dok naš region zbirno ima 39%. To je pokazatelj perspektivnosti koncepata poput „Otvorenog Balkana“ jer takve inicijative direktno otvaraju nova vrata budućnosti čitavog regiona“, naveo je Đurić.

U okviru ekonomskih tema, sagovornici su posvetili pažnju i pitanjima energetske bezbednosti, gde je ambasador Đurić ocenio da su interesi Srbije i SAD komplementarni i u tim oblastima.

On je dodao da svaka država danas teži da kontinuiranim snabdevanjem energentima učvrsti svoju energetsku nezavisnost i tako ojača sveopštu ekonomsku stabilnost i poziciju na međunarodnoj sceni.

7. oktobar 2021. godine

Za Srbiju je veoma važno što su evropske integracije Zapadnog Balkana jedan od prioriteta politike SAD, izjavio je danas ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić i istakao da je to komplemetarno sa interesima i politikom Srbije.

Đurić je za Tanjug rekao da je američki uticaj u Evropi izuzetno veliki, posebno u državama koje su ključne za proširenje EU.

Komentarišući izjavu portparola Stejt departmenta Neda Prajsa u kojoj pozdravlja poruku Evropske unije Zapadnom Balkanu da vrata EU ostaju otvorena, Đurić je ukazao da je o tome nedavno govorio predsednik Džozef Bajden nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

,,Takođe, izaslanik SAD za naš region Gabrijel Eskobar, koji je učinio veliku čast Srbiji sastajući se njenim predstavnicima dva dana nakon svog imenovanja, govorio je o podršci evropskim integracijama kao jednom od prioriteta američke politike prema našem regionu. To je komplementarno sa našim interesima, sa našom politikom", rekao je Đurić.

Na pitanje o značaju pisma koje je sedmoro članova Kongresa uputilo Bajdenu da Amerika udvostruči pažnju na tenzije između Kosova i Srbije, Đurić je kazao da ne bi potcenio značaj pisma nijednog kongresmena, ali da je davno prošlo vreme kada su Albanci bili jedini koji u Vašingtonu lobiraju.

Đurić je kazao da Srpski kokus u SAD broji više od 30 članova i da svakodnevno raste broj onih koji razumeju poziciju Srbije po pitanju KiM i potrebu da se dođe do kompromisnog rešenja koje podrazumeva zadovoljenje interesa obe strane.

,,Mislim da je veoma važno što vodim tihu, ali istrajnu diplomatsku borbu za poziciju Srbije", rekao je ambasador.

Naveo je da je razgovarao sa senatorom Majkom Raundsom i sa još jednim američkim senatorom, ali nije želeo da otkriva o kome je reč.

,,Važno je da raste Srpski kokus i broj ljudi koji razumeju poziciju Srbije i koji su spremni da je saslušaju'''', dodao je.

Takođe, istakao je značaj strateških razgovora sa predstavnicima srpske dijaspore i SPC i to što su, kako kaže, Amerikanci srpskog porekla veoma zainteresovani za dešavanja u svojoj otadžbini i žele da doprinesu jačanju pozicije Srbije.

,,Sve su to procesi koji daju dobre rezultate na srednji i duži rok ali važno je da radimo i borimo se", poručio je Đurić.

Izvor: TANJUG

Vašington, 7. oktobar 2021. godine – Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je sa senatorom Majkom Raundsom, članom Spoljnopolitičkog i Vojnog komiteta u Senatu SAD.

Govoreći o prioritetima Srbije u odnosima sa Amerikom, ambasador Đurić naglasio je da je naša zemlja čvrsto opredeljena za jačanje partnerstva sa SAD u svim oblastima od obostranog interesa.

Na planu saradnje srpskih i američkih oružanih snaga, Đurić je istakao značaj velikog broja zajedničkih vojnih vežbi i aktivnosti na redovnom godišnjem nivou.

Takođe je precizirao da stožer saradnje u oblasti odbrane predstavlja partnerstvo Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.

U tom kontekstu je ambasador informisao sagovornika da se ove godine, pored 140. godišnjice zvaničnog uspostavljanja bilateralnih odnosa Srbije i SAD, obeležava i 15 godina saradnje Srbije i Ohaja kroz Program državnog partnerstva.

Ambasador Đurić i senator Raunds razgovarali su i o nedavnim dešavanjima u našoj južnoj pokrajini, pri čemu je Đurić ponovio zadovoljstvo mirnodopskom bitkom koju je naš tim na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem izvojevao protekle sedmice.

„Kompromis u Briselu predstavlja važno i značajno dostignuće, i mi smo zahvalni i američkim partnerima što su u ovom slučaju doprineli postizanju rešenja prihvatljivog za obe strane, ali i što su prepoznali ona pitanja na kojima mi kontinuirano insistiramo, poput nedostatka implementacije sporazuma“, zaključio je Đurić.

Vašington, 6. oktobar 2021. godine – Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je danas u Vašingtonu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom istočnoameričkim gospodinom Irinejem.

Ambasador Đurić podvukao je značaj postojanja Eparhije istočnoameričke i istakao da sabornim delovanjem države i crkve možemo mnogo da postignemo.

„Vekovno prisustvo Srpske Pravoslavne Crkve u SAD, utemeljeno od strane naših svetaca i velikana, zalog je za opstanak srpskog naroda na američkim prostorima, ali i komparativna prednost Srbije i Srba u poređenju sa nekim drugim državama i etničkim zajednicama na ovom tlu. Na nama je, stoga, odgovornost da naše delovanje ovde učinimo komplementarnim sa vekovnim iskustvom naše Crkve“, ukazao je Đurić.

„Posebno me raduje stogodišnjica osnivanja prve eparhije Srpske Pravoslavne Crkve u SAD i Kanadi koja će se svečano obeležiti 6. i 7. novembra u Pitsburgu u Pensilvaniji“, rekao je Đurić.

Dodao je i da su prethodnih meseci napravljeni veliki koraci u unapređenju saradnje sa crkvom i dijasporom uz pomoć pomesnih eparhija Srpske Pravoslavne Crkve na američkom tlu, na čemu je zahvalan ovdašnjim vladikama i sveštenim licima.

05. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas na Novom Beogradu otvaranju najsavremenijeg tehnološkog kampusa kompanije NCR, u kojem će biti zaposleno više od 5.000 ljudi.

Ovaj kampus je istovremeno i najveći u Evropi, a na površini od oko 30.000 kvadrata, predstavljaće i centar za razvoj novih tehnologija, a ukupna vrednost je investicije je veća od 100 miliona dolara.

Predsednik Vučić je, tokom obilaska prostorija kompanije, izjavio da je Srbija uspela da sačuva veliki broj mladih talenata u zemlji upravo zahvaljujući firmama kakva je NCR.

„Ovo je veliki dan za Srbiju! Mnogo godina, truda, rada i energije je bilo potrebno da bi se došlo do ovog prelepog otvaranja danas“, istakao je predsednik, izrazivši posebnu zahvalnost američkim partnerima koji su prepoznali Srbiju kao odlično mesto za ulaganje i rad.

„Zahvalan sam našim američkim prijateljima što su prepoznali Srbiju, ovo je bio jedan i od naših snova. NCR je najveći američki poslodavac u Srbiji. Najvažnije za nas je da tih 5.000 mladih ljudi ostalo u svojoj zemlji i da ovde planiraju budućnost“, naglasio je predsednik Vučić.

Prema rečima Marije Živanović Smit, jedne od rukovodilaca kompanije, 85 odsto zaposlenih čine „milenijalci“ – mladi od 25 do 40 godina.

Novi poslovni centar ove američke kompanije, izgrađen je prema najvišim standardima „pametne gradnje“, a kamen temeljac za kampus položen je u maju 2019. godine.

NCR je američka korporacija koja je i svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama raznih delatnosti, među kojima su kompanije iz oblasti finansija, turizma, ugostiteljstva i telekomunikacija.

Kampus su danas obišli i premijerka Ana Brnabić i ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

04. oktobar 2021.

Ambasada Srbije u SAD je, drugi put zaredom, učestvovala na tradicionalnom festivalu „SrbFest“, koji je održan u Vašingtonu, u porti crkve Svetog Luke.

Na štandu su predstavljeni poznati srpski proizvodi. Kupovinom ovih proizvoda prikupljen je novac koji je u celosti doniran crkvi.

Ovom prilikom je avio kompanija „Er Srbija“ poklonila dve povratne karte na relaciji Njujork-Beograd, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je donirala autentične proizvode iz južne pokrajine, a Turistička organizacija Srbije je obogatila štand promotivnim materijalom na engleskom jeziku.

Zaposleni u Ambasadi koji su radili na štandu iskoristili su ovu priliku da ojačaju vezu sa srpskom dijasporom ali i da drugim posetiocima predstave Srbiju na najbolji način.

27. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Kvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.

 Izvor/Foto: www.predsednik.rs

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije.

„Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

26. septembar 2021.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da su Srbi na KiM žrtve kampanje represije i nasilja koja traje godinama, a kulminirala je poslednjih nedelju dana slanjem naoružanih specijalnih jedinica na sever KiM, protivno svim postojećim sporazumima i zdravom razumu.

On je u izjavi za Tanjug u Njujorku rekao da je tim Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem u UN iskoristio priliku da upozna čitavu međunarodnu zajednicu sa poslednjim dešavanjima i da danas ona zna da su Srbi žrtve i da je Priština inicirala poteze koji vode ka eskalaciji.

Ambasador Đurić navodi da se lično trudio da u razgovorima sa predstavnicima američke administracije ukaže na motive i pobude vođa Albanaca u Prištini, koji očigledno pokazuju izraženu nervozu, ne samo zbog lokalnih izbora 17. oktobra, već i zbog činjenice da je došlo do svojevrsnog geopolitičkog preokreta u regionu.

Prema njegovim rečima, Srbija koja je nekada bila ''omiljeni loš momak zapadnih država'', gradeći bolje i normalne odnose prethodnih godina, danas ima otvorena vrata da iznese svoje mišljenje i kod onih koji su tradiconalni partneri i saveznici vlasti u Prištini i na čiju bezuslovnu podršku ona računa.

"Danas neki od njih znaju da je Priština ta koja se iracionalno ponaša, a još više znaju da je Srbija u prethodnih nekoliko godina, zahvaljujući pre svega politici predsednika Aleksandra Vučića, uspela da ojača svoje spoljnopolitičke pozicije, ekonomske i odbrambene potencijale i da se profiliše kao zemlja koja otvara Balkan, koja uklanja prepreke, barijere i granice, kao stub razvoja i napretka čitavog regiona", istakao je Đurić.

Đurić je rekao da je zadovoljan razgovorima koje je sa predstavnicima Sjedinjenih Država predvodila premijerka Brnabić i da očekuje konstruktivni doprinos međunarodne zajednice u narednim danima.

Srpskom narodu na Kosovu i Metohiji je poručio da su pravo i pravda na našoj strani i da je svim srcem uz njih.

„Svakog dana danonoćno ćemo se boriti za njih i trudicemo se da istina o njima stigne do svakog predstavnika međunarodne zajednice u Ujedinjenim nacijama i da od Mauritanije, Senegala, Kenije do Vašingtona, Moskve i Pekinga svi čuju i ko god može podrži poziciju Srbije.

Ovoga puta nećemo biti sami, ovo nije 1999. godina. Srbija nije sama, Srbija radi u najboljem mogućem pravcu“, istakao je ambasador Đurić.

Izvor: Tanjug

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji. Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži. Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime. I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida: Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina. Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka. Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad. Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije. Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto. Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne.

Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije, Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna. Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas. Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime.

Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu! Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini.

Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje.

Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine.

Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema. Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime.

Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine.

Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu.

Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju. Svet se sada suočava sa prekretnicom.

Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

23. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković razgovarao je danas u Njujorku sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Barbadosa Džeromom Valkotom.

Ovom prilikom Selaković je izneo da je Srbija zainteresovana za uspostavljanje pozitivne dinamike u političkom dijalogu dve zemlje i da bi posete zvaničnika na visokom i najvišem nivou u mnogome doprinele tome.

Ministar je izrazio nadu da će Barbados biti u prilici da učestvuje na skupu u glavnom gradu Srbije, povodom 60. godišnjice od održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Prema rečima ministra Selakovića, Srbija je opredeljena da unapređuje ekonomsku saradnju sa Barbadosom, upoznavši sagovornika o ekonomskim i infrastrukturnim potencijalima i uspesima Srbije.

Šef srpske diplomatije informisao je ministra Barbadosa i o aktuelnom stanju na KiM i poslednjim potezima Prištine. Preneo je da je Srbija opredeljena za dijalog i traženje kompromisnog rešenja, dok je druga strana ta koja ne želi konstruktivan razgovor i uporno odbija ono što je Briselskom sporazumom dogovoreno.

Selaković je rekao da je u okviru programa „Svet u Srbiji“ ponuđena jedna stipendija državljanima Barbadosa za studiranje u Srbiji, ali da smo spremni da ponudimo više stipendija ukoliko za tim postoji interesovanje.

Sagovornici su razmenili informacije i o situaciji uzrokovanoj virusom korona u obe zemlje, a Selaković je upoznao ministra sa početkom proizvodnje vakcina protiv Kovida-19 u Srbiji.

Razgovarano je i o daljim aktivnosti Srbije u organizacijama ovog regiona u kojima naša zemlja ima status posmatrača, poput Organizacije američkih država, Karipske zajednice – CARICOM, Asocijacije država Kariba.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, koji na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Barbados

23. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Njujorku sa predsednikom Američko-jevrejskog komiteta Dejvidom Herisom.

Sagovornici su konstatovali da je prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda iskreno i tradicionalno.

Selaković je istakao da je Srbija prva evropska zemlja koja je usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta. Takođe, podsetio je da je Srbija prva zemlja koja je podržala Balforovu deklaraciju iz 1917. godine.

Ministar je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je izraelska poslovna zajednica prisutna u Srbiji na zavidnom nivou.

Šef srpske diplomatije je rekao da su SAD jedne od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i da su angažmanom ambasadora Đurića te veze ojačane u godini kada obeležavamo 140 godina bilateralnih odnosa naših dveju zemalja.

Ministar je naglasio da Srbija želi da ima najbolje odnose sa SAD, kao i da ih unapredi, naročito u oblasti privrede i povećanja američkih investicija u Srbiji.

Selaković je sagovornika upoznao sa uspesima ekonomskih reformi Srbije u proteklih sedam godina, istakavši da je Srbija promoter pozitivne agende u regionu. To se, prema njegovim rečima, najviše odnosi na inicijativu "Otvoreni Balkan".

Selaković je rekao da ekonomija može da relaksira političke odnose i istakao da je Srbija zahvalna SAD na podršci toj inicijativi.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Njujorku sa američkim kongresmenom Erikom Svolvelom.

Ministar Selaković informisao je kongresmena Svolvela o posvećenosti Srbije evropskim integracijama i reformskom procesu naše zemlje, istakavši rezultate ekonomskih reformi ostvarenih u proteklih sedam godina.

Selaković je zahvalio kongresmenu Svolvelu na pozitivnom stavu, posvećenosti i iskrenom prijateljstvu.

Sagovornici su razgovarali i o investicijama u Srbiji i partnerstvu Srbije i SAD.

Šef srpske diplomatije upoznao je kongresmena o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, naglasivši posvećenost Srbije dijalogu i mirnom i kompromisnom rešavanju otvorenih pitanja.

Selaković je dodao da je stabilnost u regionu ključni interes Srbije. Ministar je informisao sagovornika o inicijativi „Otvoreni Balkan“ i promociji slobode kretanja ljudi, roba i kapitala u regionu.

Sastanku u zgradi Misije Srbije pri UN prisustvovali su i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, šef Misije Srbije pri UN Nemanja Stevanović, kao i generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović.

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji, Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja. Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu! Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti. Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima.

Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje. To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo. I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna. Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom. Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost. Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni. I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog.

To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi. I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj. A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila. Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

9. septembar 2021. godine

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić sastao se sa novim specijalnim izaslanikom SAD za Balkan Gabrijelom Eskobarom, koji je preuzeo dužnost zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta, zamenivši na tom mestu Metjua Palmera.

Đurić je na Tviteru napisao da je imao čast da lično pozdravi i čestita Eskobaru, neposredno nakon što je on ranije ove nedelje zvanično preuzeo novu funkciju.

"Radujem se zajedničkom radu sa njim i njegovim timom na našoj zajedničkoj misiji unapređenja odnosa Srbije i SAD i saradnje", istakao je Đurić.

Izvor: Tanjug

Vašington, 8. septembar 2021. godine – Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je danas sa demokratskom kongresmenkom Karen Bas, predsedavajućom Crnog kongresnog kokusa i članicom Odbora za spoljne poslove u Kongresu SAD.

Uz razgovor o aktuelnim zbivanjima u regionu i svetu, velikom ovogodišnjem jubileju u našoj zajedničkoj istoriji, kao i odličnoj dinamici bilateralnog političkog dijaloga, Đurić je posebno ukazao na značaj sve intenzivnijih aktivnosti na planu jačanja ekonomske saradnje Srbije i SAD.

Ocenivši da ekonomija predstavlja oblast potpunog preklapanja srpskih i američkih interesa, ambasador Đurić je iskoristio priliku da najavi otvaranje trgovinskog predstavništva Republike Srbije na zapadnoj obali SAD.

Kongresmenki Bas, koja u Kongresu predstavlja Kaliforniju, predočio je da planirano trgovinsko predstavništvo predstavlja jasan signal naše strane o posvećenosti daljem unapređenju odnosa sa svetskom ekonomskom silom kakva je SAD.

Đurić i Basova razgovarali su i o značaju globalne solidarnosti u vreme pandemije zarazne bolesti KOVID-19, razmene iskustava i saznanja, kao i donacijama vakcina koje je Republika Srbija, pored zemalja regiona, uputila i afričkim zemljama.

S obzirom na to da se ove godine, po ideji predsednika Aleksandra Vučića, u našoj zemlji obeležava 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja, ambasador Đurić upoznao je kongresmenku Bas sa nizom manifestacija koje će Srbija organizovati tim povodom.

06. septembar 2021.

Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću su danas akreditivna pisma predali ambasadori, koji svoje zemlje predstavljaju na nerezidencijalnoj osnovi, i to:

Nj.E Asmahan Abdulhamid Al-Toki, ambasadorka Republike Jemen

Nj.E Jusuf Ahmed Hamed Aldžabri, ambasador Sultanata Oman

Nj.E Nada Kruger, ambasadorka Republike Namibije

Nj.E Eudora Hilda Kvartej Koranteng, ambasadorka Republike Gane

Nj.E Lino Zonzini, ambasador Republike San Marino

Nj.E Vitautas Pinkus, ambasador Republike Litvanije

Nj.E Karmensa Haramiljo Gutjeres, ambasadorka Republike Kolumbije

Nj.E Himena Karolina Ares Mora, ambasadorka Republike Čile

Nj.E Ahed Sveidat, ambasador Hašemitske Kraljevine Jordan

Nj.E Esperans Ndajizeje, ambasadorka Republike Burundi

Nj.E Marija Erla Marelsdotir, ambasadorka Republike Island

Nj.E David Dondua, ambasador Gruzije

Nj.E Oleg Firer, ambasador Grenade

Nj.E Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske

Nj.E Čed Blekmen, ambasador Barbadosa

Nj.E Frank Simafranka, ambasador Republike Filipini

Nj.E Gordon Paće Bonelo, ambasador Republike Malte

Nj.E Zeineb Eli Salem, ambasadorka Islamske Republike Mauritanije

Nj.E Osama Dahil Al-Ahmadi, ambasador Kraljevine Saudijske Arabije

Nj.E Luis Fernando Karansa Sifuentes, ambasador Republike Gvatemale

Nj.E Džuli Limberopulos Kosiori, ambasadorka Republike Paname

Nj.E Mohamed Šamim Ahsan, ambasador Narodne Republike Bangladeš

Nj.E Ram Kadži Khadka, ambasador Nepala

Nj.E Modup Ajrel, ambasador Savezne Republike Nigerije

Predsednik Vučić je ambasadorima poželeo uspešan diplomatski mandat, izrazivši uverenje da će politički dijalog i ekonomska saradnja Srbije i ovih zemalja nastaviti da se razvijaju na obostranu korist.

Tokom susreta u Palati Srbija, predsednik Vučić razgovarao je sa ambasadorima o bilateralnoj saradnji Srbije i njihovih zemalja, spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, situaciji u regionu, kao i o međunarodnim odnosima.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

06. septembar 2021.

Predstavnici Ambasade u Vašingtonu i Generalnog konzulata u Njujorku prisustvovali su “Srbijadi” koja je održana od 3. do 5 septembra.

“Srbijada” je najveći sportski događaj koji okuplja srpsku dijasporu iz svih delova Amerike i Kanade. Prvi put održana je 1993. godine u Vindzoru u Ontariju, i svaki put se organizuje u drugoj saveznoj državi.

Ovogodišnji domaćin je bio FK United Serbs East Coast iz grada Parsipani, države Nju Džerzi. Trodnevni fudbalski turnir okupio je 23 ekipe.

Prema rečima koordinatora manifestacije Veseljka Stojanovića, ovo je bilo prvo učešće Ambasade u Vašingtonu koja je za najuspešnije timove i pojedince spremila poklon kutije sa proizvodima i obeležjima Srbije.

Pored sportskog nadmetanja, gosti su uživali uz tradicionalne kulinarske specijalitete i muziku. "Srbijada" je završena pobedom tima United Serbs iz Milvokija

Vašington, 2. septembar 2021. godine - Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je sa Krisom Kunsom, demokratskim senatorom u američkom Kongresu.

Đurić je informisao Kunsa o aktivnostima i planovima Ambasade u Vašingtonu povodom obeležavanja ovogodišnjeg značajnog jubileja u odnosima Republike Srbije i SAD.

Pored tema na bilateralnoj agendi, Đurić i Kuns su razgovarali i o određenim humanitarnim pitanjima na međunarodnom planu.

Kris Kuns jedan je od vodećih članova senatskog Odbora za spoljne poslove gde, kao i nekada predsednik SAD Džo Bajden, predstavlja saveznu državu Delaver

1. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja.

Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja.

„Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati priliku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrđeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.

Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao „alternativni glas“ velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija.

Dodao je da su osnovne ideje Pokreta - mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne.

Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda.

Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom.

Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i u svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji.

„Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove“, poručio je ministar.

Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzej u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije.

26. avgust 2021.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da je razvoj infrastrukture jedan od fokusa politike SAD, baš kao i srpske politike, i naglasio da je jedna od najboljih priča o tome na koji način je iz temelja promenjena paradigma srpske politike, a koju mi plasiramo u SAD, jeste priča o “Otvorenom Balkanu”, o zalaganju Srbije za ukidanje granica u regionu.

“Inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ čiji je jedan od kamena temeljaca postavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u kojoj su učestvovali i drugi regionalni lideri, to je balkanska, domaća, zdrava inicijativa, ali i inicijativa koja je naišla na razumevanje u vrlo uticajnim političkim krugovima u SAD. To je jedno od polja gde se poklapaju srpski i američki interesi na moju radost kao ambasadora Republike Srbije u SAD”, rekao je Đurić na TV “Hepi”.

Što se tiče pojedinih evropskih zemalja, Đurić kaže da ima onih koji su više za tu inicijativu, ali da ima i onih koji su malo oprezniji i nisu oduševljeni idejom “Balkan balkanskim narodima”, što je maksima koja je “nama vrlo mila i srcu bliska”.

Upitan o najavljenim promenama u Stejt departmentu i promeni američkog posrednika za razgovore Beograda i Prištine, Đurić je naveo da će ova jesen doneti brojne promene u Stejt departmentu.

“Veliki deo ljudi koji će doći na dužnosti su ljudi koje poznajemo. Neka oni objave datume kada će ko zauzeti koju dužnost”, rekao je Đurić.

Najavio je da će nastaviti da srpsku poziciju u SAD na svaki mogući način promoviše, a da je rezultat koji će isporučiti do kasnog proleća iduće godine tri ili četiri puta veći Srpski kokus, za koji kaže da je već sada višestruko povećan, otvoreno trgovinsko predstavništvo na zapadnoj obali SAD, nova zgrada Ambasade Srbije u Vašingtonu i obeležavanje 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD na veoma dobar način nizom događaja.

Đurić je rekao da bi prilično brojna srpska dijaspora u SAD trebalo do tada da dobije novu digitalnu platformu za povezivanje koja je u pripremi.

Upitan o izjavama iz Prištine da neće da poštuju Briselski i Vašingtonski sporazum, Đurić kaže da izjava nekadašnjeg predsednika vlade privremenih institucija samouprave u Prištini Ise Mustafe da treba izbeći formiranje Zajednice srpskih opština govori jako dobro o licemerstvu Prištine.

“To govori da je među albanskim partijama, za razliku od srpskih partija, stvoreno takmičenje u tome ko će da zauzme tvrđi stav prema relacijama sa Beogradom. Potpuni apsurd je da Isa Mustafa, koji je potpisao Briselski sporazum, izlazi i sam demonizuje sporazum”, naglasio je Đurić.

Smatra da direktna posledica toga neće biti samo nastavak nesprovođenja tog sporazuma, nego i dodatno produbljivanje nepoverenja u sam proces dijaloga.

“Kako vi da se dogovarate sa nekim ako se stvori konsenzus u kome učestvuje čak i onaj ko je sporazum postigao, o tome da se generalno sporazumi ne primenjuju. O čemu onda da se dogovaramo”, naveo je Đurić.

Pre dva dana je, kaže Đurić, pročitao u medijima, da su prištinski sudovi pokrenuli krivične postupke protiv NN počinilaca koji su u Gračanici napisali grafite “Kosovo je Srbija”, zbog navodnog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje.

“Tamo se stvara jedna neverovatna politička klima u kojoj postaje apsolutno nekažnjivo vršiti napade na Srbe, u kojoj se partije takmiče ko će biti tvrđi prema Srbima, a s druge strane institucije okreću svoju oštricu postojano prema svemu sto je srpsko na toj teritoriji”, naveo je Đurić.

Istakao je da je veoma važno što se državni vrh, uključujući predsednika Vučića, oglasio povodom presude Ivanu Todosijeviću i naveo da je povodom tog slučaja bilo mnogo ozbiljnih razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice.

“Neću objaviti sve detalje, ali srpska strana je izvršila ozbiljan pritisak koristeći sve instrumente koji nam stoje na raspolaganju da međunarodnoj zajednici i delu međunarodne zajednice koji je odgovoran predočimo da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Videćemo, to neće proći onako kako su zamislili”, poručio je Đurić.

Povodom bojkota srpskih sudija na KiM zbog presude Todosijeviću, Đurić je rekao da je iz medija saznao da sudije nisu juče došle na posao u znak solidarnosti, podrške i protesta zbog kršenja Briselskog sporazuma.

Naglasio je da je Todosijević osuđen kršenjem Briselskog sporazuma, zato što mu je sudilo veće sačinjeno od Albanaca, a po Briselskom sporazumu morala su da u veću budu dva Srbina i jedan Albanac.

Istakao je i da su srpske sudije i tužioci na KiM pokazali da imaju karakter i hrabrost na čemu im je čestitao.

“Ne želim ništa drugo da izgovaram što bi otežalo njihov položaj. I oni i svi naši ljudi treba da znaju da Srbija ozbiljno radi na tome da ih podrži i da nisu sami”, rekao je Đurić.

6. avgust 2021.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić izjavio je da se u Vašingtonu na dijalog Beograda i Prištine gleda kao na odgovornost Brisela.

,,Ovde se dijalog vidi pre svega kao odgovornost Brisela. Uz sve još nisu završena važna imenovanja zvaničnika zaduženih za naš region u novoj administraciji. Iskoristićemo svaku priliku da sa njima podelimo našu viziju kompromisnog rešenja, ali i elementarno održivog rešavanja odnosa s našom južnom pokrajinom, kao i transformacije čitavog regiona u region uspeha", naveo je Đurić u intervjuu za ,,Srpski telegraf“.

Ambasador kaže da dane u Vašingtonu često provodi u društvu i blizini čelnih ljudi u raznim oblastima života te moćne i velike zemlje.

,,To je dragoceno iskustvo, sve to doprinosi jedinstvnoj atmosferi moje misije u Vašingtonu", rekao je Đurić.

Đurić je rekao da nedavna tvrdnja Džona Bolotna, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, da su korekcija granica i podela Kosova jedino održivo rešenje, nije uopšte na dnevnom redu Bajdenove administracije.

On je dodao da sa američkim zvaničnicima svakodnevno razgovara o neophodnosti postizanja kompromisnog rešenja kada je reč o kosovskom pitanju.

Đurić za ,,Srpski telegraf“ kaže i da je predsednik SAD Džozef Bajden u svakom trenutku dobrodošao u Beograd.

„Usudiću se da kažem da mislim da bi bio dočekan bolje nego u mnogim državama u širem okruženju", rekao je Đurić i podsetio da je predsednik Aleksandar Vučić gospodinu Bajdenu bio sjajan domaćin 2006. godine i da Srbi, kao mudar istorijski narod, i te kako prepoznaju značaj izgradnje prijateljskih odnosa sa SAD.

06. avgust 2021.

Ambasador Republike Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je da odnos Prištine prema obavezama iz Vašingtonskog sporazuma pokazuje da kod vlasti u Prištini pobeđuje mentalitet bunkera, istakavši da Priština podstiče konfrotaciju i sukobe, a ne rad na normalizaciji odnosa i prevazilaženju razlika među stranama.

Đurić je za Tanjug, komentarišući današnju odluku Skupštine Kosova da ne poštuje Vašingtonski sporazum, rekao da se to ne odnosi samo na već postignute sporazume već i one buduće jer se ne može imati poverenje u proces dijaloga ako neko elementarne obaveze koje je preuzeo nije spreman i da sprovede.

,,To nije teranje inata samo Srbiji", kazao je Đurić, koji je u Vašingtonu prisustvovao potpisivanju sporazuma koji su odvojeno potpisali predsednik predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti.

On je podsetio da su i predstavnici američke administracije u više navrata pozivali Prištinu na konstruktivan pristup dijalogu, a da je Stejt department zvanično pozvao Prištinu da sprovede obaveze iz Vašingtona i podržao Vašingtonski sporazum.

Đurić je dodao i da današnja odluka kosovske skupštine još jasnije pokazuje kontrast između politike dve strane, pre svega one koju vodi Srbija, ne samo u odnosu sa Prištinom već u celom regionu, a koja je orijentisana na saradnju, unapređenje odnosa i uklanjanje barijera za normalan život.

S druge strane, politika Prištine je politika samoizolacije, konfrontacije i okretanja u prošlost, rekao je Đurić, dodavši da takvu politiku Prištine podstiču i pojedine vlasti u regionu.

,,Ne mogu da kažem da sam srećan i zadovoljan što oni vode takvu politiku, ali mogu da kažem da sam srećan i zadovoljan što Srbija danas na čelu s predsednikom Vučićem vodi odgovornu i mudru regionalnu politiku koja je koncentrisana na ekonomski razvoj zemlje, gradnju mostova i saradnje u regionu i svi koji to hoće, mogu da vide ko je pouzdan partner u regionu", kazao je Đurić.

Na pitanje kako će Srbija da reaguje na današnju odluku Prištine, Đurić ističe da Srbija nastavlja da insistira na sprovođenju postignutih sporazuma.

,,Nikada nećemo odustati ni od Zajednice srpskih opština, ni od drugih obaveza, ali ne prepuštamo brigu o srpskom narodu na Kosovu i Metohiji slučaju", kazao je Đurić.

Dodaje da su dovoljno jasno i predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi zvaničnici u Srbiji, poručili i delima i rečima da brinu o bezbednosti i dobrobiti srpskog naroda na KiM.

U tom smislu, Đurić kaže i da Kancelarija za KiM na čelu sa Petrom Petkovićem radi odličan posao na podršci našim ljudima u južnoj pokrajini.

Đurić očekuje da u narednom periodu taj posao ne bude samo održan na postojećem nivou već i povećan i to bez obaziranja na prepreke koje Priština postavlja.

,,Mi nemamo ni prava, ni mogućnosti da odustanemo od brige za naš narod", naglasio je Đurić.

Odgovarajući na pitanje da li će kao ambasador u SAD reagovati prema administraciji SAD povodom današnje odluke kosovske skupštine, Đurić ponavlja da je američka administracija u više navrata podržala obaveze iz Vašingtona i pozvala Prištinu na konstruktivan odnos.

Takođe kaže da će on svakodnevno nastaviti da razgovara s predstavnicima administracije ukazujući i podvlačeći argumentima i činjenicama to kako se ko odnosi prema budućnosti regiona, sporazumima, ko se odgovorno, a ko neodgovorno ponaša.

Izvor: Tanjug

05. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa kongresmenima Sjedinjenih Američkih Država Erikom Svolvelom i Šonom Malonijem sa kojima je razgovarao o razvoju bilateralnih odnosa, kao i o stabilnosti u regionu zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je ukazao na važnost jačanja bilateralne saradnje i unapređenja ukupnih odnosa sa SAD, a posebno značaj unapređenja ekonomske saradnje dveju zemalja. „Srbija želi da uspostavi bolje odnose sa SAD“, rekao je predsednik Vučić.

Dvojica kongresmena su rekli da su došli u posetu Srbiji ohrabreni ekonomskim rezultatima, sa namerom da ohrabre američke investitore da više ulažu u našoj zemlji. Kongresmeni Svolvel i Maloni su izrazili podršku regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan“, koju vide kao veliku mogućnost za napredak Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je rekao da je ta inicijativa otvorena i za ostale u regionu i da su regionalna ekonomska saradnja i međusobno povezivanje osnov za mir i stabilnost.

Predsednik Vučić upoznao je američke kongresmene sa rezultatima koje je Srbija postigla na planu vakcinacije. Delegacija Kongresa SAD je pozdravila solidarnost koju je Srbija pokazala pomažući, kao odgovoran sused, donacijama vakcina i građanima regiona. On je zahvalio na dosadašnjoj pomoći SAD u okviru borbe protiv pandemije, posebno imajući u vidu činjenicu da su SAD trenutno jedna od najviše pogođenih zemalja ovim virusom u svetu.

Predsednik Vučić je podsetio sagovornike da se ove godine navršava 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD, izrazivši nadu da ćemo imati prilike da ovaj važan jubilej adekvatno obeležimo, uprkos restriktivnim okolnostima usled pandemije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova N. Selaković doneo je odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predloge za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- Organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- Udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja,
- Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- Crkve i verske zajednice
- Predlog za dodelu nacionalno priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u konkurs moguće je izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ 

2. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predstavnicima kompanije UGT Renewables LLC, nakon čega je potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije i predstavnika ove kompanije.

Predsednik Vučić je rekao da je ovaj Sporazum početak nove ere i važan iskorak u budućnost za energetsku bezbednost naše zemlje, ali i jedan od projekata od presudnog značaja za ekonomski razvoj i uspeh u okviru zelene agende Srbije.

Nakon potpisivanja Sporazuma, predsednik je posebno istakao da je važno da imamo što više obnovljivih izvora energije i da sada predstoje razgovori u vezi sa uslovima, te je izrazio uverenje da će se doći do „najboljeg mogućeg dogovora koji je od presudnog značaja za uspeh naše zemlje u okviru zelene agende“.

Predsednik je kazao da se sa američkom kompanijom pregovara izgradnja solarnih panela na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio dodatni gigavat struje i smanjila emisija ugljen-dioksida za 1,9 miliona tona godišnje.

„Velika i važna stvar za Srbiju, verujem da će ovo doprineti daljem interesovanju energetskih i inovativnih kompanija da ulažu u našu zemlju“, istakao je predsednik i dodao da bi nakon potpisivanja ugovora izgradnja trajala oko dve godine.

„Ovo je veliko ulaganje i investicija koja doprinosi ekonomskom rastu Srbije“, naglasio je predsednik Vučić i dodao da će Srbija na ovaj način reformisati i modernizovati energetski sektor.

Predsednik je istakao da se ovim projektom stvaraju nove prilike i za privlačenje investitora, za koje je pozitivan signal upravo dolazak američkih ulagača.

Sporazum su potpisali Zorana Mihajlović, potpredsenica Vlade i ministarka rudarstva i energetike i Piter Gudal, finansijski direktor u kompaniji UGT Renewables LLC.

Potpisivanju je prisustvovao i ambasador SAD Entoni Godfri.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Tanjug/Zoran Žestić