| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
DOBRODOŠLI NA INTERNET PREZENTACIJU AMBASADE SRBIJE U VAŠINGTONU

Radno vreme

Ponedeljak - petak: 9:00 – 17:00 časova

Konzularno odeljenje (rad sa strankama): 10:00 - 13:00 časova

Тel. (202) 4890-203 i (202) 4890-229

E-mail Konzularnog odeljenja: consular@serbiaembusa.org

Praznici

Adresa
2233 Wisconsin Avenue, NW, Suite 410

Washington, DC 20007

    

Telefon: + 1 (202) 332-0333

Dežurni telefon: + 1 (202) 706-0209  (van radnog vremena i praznikom)

Advokati
Fax:         + 1 (202) 332-3933 Konzularna nadležnost
E-mail:  info@serbiaembusa.org Počasni konzuli
   
 
 
 

 
REŽIM ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU - COVID 19

Za sve informacije o režimu ulaska u Republiku Srbiju vezano za COVID 19, pratite sledeći link:

 

https://www.mfa.gov.rs/lat/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak


DESETA KONFERENCIJA NOVINARA I MEDIJA DIJASPORE I SRBA U REGIONU

Obaveštavamo da će Udruzenje novinara Srbije (UNS) pod podrškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovati 29. decembra 2020. godine Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.
Konferencija ce zbog pandemije COVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije.
Tema Desete konferencije će biti  rad medija, organizacija I rad udruženja Srba iz regiona I dijaspore tokom pandemije izazvane virusom COVID 19, kao I da li je I na koji način pandemija uticala na kvalitet rada I ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori I regionu.
U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom desete jubilarne Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija I organizacija Srba iz regiona I dijaspore sa matičnom državom.
Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja I organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra 2020. godine.


 
 
Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

22.09.2022.

 

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.

Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.

Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.

Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka.

Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.

Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs


Ministar Selaković prvog dana u Njujorku razgovarao sa 20 šefova diplomatija

19. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sa 20 šefova diplomatija.

Nedelja u kojoj se održava generalna debata u okviru tekućeg zasedanja Generalne skupštine UN, biće prilika za razgovore o širokoj lepezi geopolitičkih pitanja, ali i za konkretne bilateralne inicijative i rad na produbljivanju odnosa sa državama čiji ministri spoljnih poslova učestvuju na događaju.

Ministar Selaković danas je imao duže bilateralne sastanke sa ministrima spoljnih poslova Sijera Leonea, Maldiva, Alžira, Uzbekistana, Venecuele, Eritreje i Jordana, ali i seriju kraćih susreta sa kolegama iz El Salvadora, Rumunije, Iraka, Severne Makedonije, Danske, Egipta, Indonezije, Kipra, Libije, Ruande, Tanzanije, Indije i Malezije.

Šef srpske diplomatije upoznao je sagovornike sa ekonomskim rezultatima Srbije i uspešno sprovedenim reformskim procesima u proteklih desetak godina, kao i sa željom da unapređuje bilateralne odnose sa državama širom sveta, na osnovama obostranog uvažavanja i razumevanja, kao i poštovanja temeljnih principa međunarodno-pravnog poretka.

Današnji razgovori u Njujorku bili su prilika i za iznošenje pozicija po pitanju Kosova i Metohije i pojašnjavanje vrednosti na kojima Srbija gradi borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Srbija je, kako je u razgovorima poručio ministar Selaković, otvorena za snaženje ekonomskih veza i razmenu iskustava sa prijateljskim i partnerskim zemljama, a današnji kontakti su bili prilika i za pokretanje niza konkretnih inicijativa.

Tokom razgovora u Njujorku upućeno je i više zvaničnih poziva za posete Srbiji na visokom i najvišem nivou, kao i za potpisivanje Memoranduma o političkim konsultacijama sa Uzbekistanom i Jordanom.

Ministar Selaković će, kako je planirano, do kraja ove sedmice u sedištu UN imati više desetina bilateralnih sastanaka sa kolegama iz čitavog sveta.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs


Ambasador Đurić: Međunarodno pravo i Povelja UN imaju univerzalnu važnost i danas

20. septembar 2022.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da je jako važno da Srbija na Generalnoj skupštini UN ukaže na to da principi međunarodnog prava i Povelje UN imaju univerzalnu važnost i danas, kao i da pokušamo da pridobijemo podršku za naše pozicije po pitanju Kosova i Metohije, ali i da pokažemo da smo okrenuti saradnji i budućnosti u našem regionu.

„Zato pozivam naše ljude da poslušaju govor predsednika Aleksandra Vučića, zato što će to biti, već sada mogu da kažem, jedinstven i istorijski govor u domenu otvorenog saopštavanja činjenica o ulozi i položaju i UN i Srbije u međunarodnoj zajednici“, rekao je u Njujorku Đurić za Televiziju Pink.

Ambasador je naveo da kao dugogodišnji posmatrač zasedanja Generalne skupštine UN može da kaže da srpska delegacija ima rekordan broj sastanaka sa najvišim međunarodnim zvaničnicima, da će predsednik Vučić imati blizu 50 sastanaka i da ne pamti da je u toku zasedanja Generalne skupštine, neko imao toliko sastanaka.

Đurić je rekao da imamo razlog da ukažemo i na licemerje velikih koji gledaju da zadovolje svoje sebične interese. „Mi imamo razlog da ukažemo na to da principi međunarodnog prava i Povelje UN imaju univerzalnu važnost i danas i da ukažemo, kada treba, i na licemerje velikih koji gledaju da zadovolje svoje sebične interese i da pokušamo da među što više zemalja sveta pridobijemo podršku za naše pozicije kako po pitanju KiM, ali i da pokažemo da smo okrenuti saradnji, da smo okrenuti budućnosti u našem regionu, da primerom pružanja ruke našim susedima i komšijama i borbi da očuvamo mir i stabilnost, uprkos političkim centrifugalnim tendencijama, damo naš doprinos onom što je utkano u Povelju UN“, rekao je ambasador Đurić.

Prema njegovim rečima, mnogo toga što čujemo sa govornice Generalne skupštine UN ne odzvanja onim ohrabrujućim rečima koje bismo očekivali da čujemo sa Ist Rivera.

Ambasador je rekao da se debata na Generalnoj skupštini UN nikada nije održavala u težim međunarodnim okolnostima nego danas i da se nikada nije više osećalo ni tenzije, ali i toga da su vodeće sile koncentrirane, pre svega, na zadovoljenje svojih interesa, neko bi rekao i sebičnih, u potpunosti i po svaku cenu.

U takvim uslovima, dodaje Đurić, dijalog je nešto što trpi, a istovremeno u takvim uslovima jako je važno kako će Srbija da se pozicionira, jer kako se pozicioniramo u međunarodnoj areni u ovim okolnostima, direktno utiče na to kako ćemo preživeti teška vremena.

Đurić je naglasio da je to važno u uslovima u kojima se na svetskoj pozornici lomi sudbina naše generacije i to po ključnim pitanjima, od načina na koji će se tretirati teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država, preko toga na koji način će u uslovima višeslojne krize biti obezbeđena energetska bezbednost i stabilnost, kao i na koji način će biti očuvana i bezbednost hrane, o čemu je govorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš u svom govoru.


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova